Međuvreme

Nagrađeni novinari „Vremena“

Miloš Vasić i Dejan Anastasijević dobitnici su nagrade „Stanislav Staša Marinković“ koja se dodeljuje za novinarsku habrost, istraživačku upornost i visok profesionalni nivo medijske prezentacije. Nagradu dodeljuje dnevni list „Danas“; novinarima „Vremena“ uručena je prilikom proslave šestogodišnjice lista.

Evropa

„Medium Galup“ je ogranak jedne od najpoznatijih svetskih agencija za istraživanje javnog mnjenja. Na osnovu njihovih podataka 73,7 odsto ispitanika iz Srbije i Crne Gore podržava pridruživanje Evropskoj Uniji, dok je 7,4 odsto anketiranih protiv. Javno mnjenje se pokazalo još fleksibilnije kada je u pitanju ekonomska saradnja sa EU: čak 85,2 odsto je za, a protiv jedva 4,1 odsto anketiranih. Građani Srbije i Crne Gore iznenadili su mnoge spremnošću za ulazak u Partnerstvo za mir. Pristupanje ovom programu podržava 54,9, a protivi se 20,9 odsto građana. Međutim, kada je u pitanju integracija u NATO, ulasku se protivi 51,2, a za njega je tek 23,1 odsto ispitanih. Globalni zaključak istraživanja je da su građani SCG otvoreni za praćenje evropskih standarda i za širenje evropeizovanog bratstva i jedinstva.

Oranje

Granice naše zemlje oduvek su bile sporne. Najnoviji slučaj u vezi sa ovom tematikom iskrsao je na administrativnom razmeđu Srbije i Crne Gore, između opština Bijelo Polje i Prijepolje, na kome leži selo Kanje. Šefkija Kujović iz ovog sela se već petnaest leta svim pravnim sredstvima trudi da od opštine Bijelo Polje naplati nadoknadu za eksproprijaciju dela njegovog imanja kroz koje prolazi put između Crne Gore i Srbije. Pošto su nadležni ostali gluvi na pravosnažnu presudu koja ide u Kujovićevu korist, ovaj nesrećni zemljoradnik odlučio je da stvar uzme u svoje ruke i da ovu saobraćajnicu preore. Šefkija Kujović će, kako je obećao novinarima, kopati po malo svaki dan, jer je zemlja na putu i oko njega utabana. Kopaće sve dok se nadležni u opštini Bijelo Polje ne sete da mu isplate dugovanja. U ovoj priči o inatu i osveti, najdeblji kraj izvuklo je desetak sela i zaseoka na samoj granici sa Srbijom, koji će ostati bez saobraćajne veze sa opštinom Prijepolje kao i osnovnom školom „Mladost“ u selu Kanje koju pohađaju deca obe republike. Ako i ovo nadmetanje između Šefkije Kujovića i opštine Bijelo Polje potraje koliko i sudski spor, biće prava avantura preći ovo minijaturno „krizno“ područje. A možda je Kujović jednostavno mogao da legne na tvrdu zemlju i kaže ono istorijsko: „Samo preko mene mrtvog!“

Ostrvo

Beograd je ove godine više nego spreman da parira „srpskoj Atini“. Elem, ako Novi Sad ima EXIT i ako Budva ima ENTRANCE, zašto bi glavni grad ostao bez spektakla na svojoj teritoriji? I tako nastade EHO, rok festival, koji će se dogoditi, ni manje ni više, nego na Velikom ratnom ostrvu. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine Republike Srbije, počelo je u to ime da sugeriše Skupštini grada Beograda da pod hitno usvoji novi, ili revitalizuje stari akt o zaštiti ostrva i da mu odredi staraoca. Sve to u cilju da se zna „ko kosi, a ko vodu nosi“, jer ova beogradska prirodna oaza trenutno nije ni pod čijom zaštitom. U saopštenju Ministarstva stoji, između ostalog, da Veliko ratno ostrvo nije svrstano kao dobro koje treba štititi na nacionalnom nivou, za šta bi bilo nadležno ministarstvo, već je svrstano u „predele izuzetnih odlika koji se štite na lokalnom nivou“. Ovaj apel Ministarstva, usledio je posle mnogih sugestija građana i nevladinih organizacija, zabrinutih da bi održavanje festivala moglo ozbiljno da ugrozi biljni i životinjski svet Velikog ratnog ostrva. Na Skupštini grada Beograda je, dakle, da uzme stvar u svoje ruke, a na akterima održavanja koncerta da ispoštuju Akt o zaštiti Velikog ratnog ostrva, bez obzira na to što je ovom aktu istekao rok trajanja. Do festivala je ostalo još samo mesec dana, a u našoj zemlji, kada su u pitanju pravne regulative, sve ide po sistemu „triput meri, jednom seci“.

Stres

Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja koje je sprovela agencija „Marten Board International“ u saradnji sa Blicom, najveći izazivač stresa u Srbiji je loša finansijska situacija. Taj odgovor je zaokružilo čak 37,2 odsto ispitanih građana. Sledeći uzročnik je posao, a na trećem mestu su porodični problemi. Kao najbolju zaštitu ili način otklanjanja stresa građani Srbije uglavnom navode rešavanje problema koji uzrokuju stres, kao i jednako efikasno provođenje vremena sa dragim im osobama.

Još veći je problem što gotovo svaki deseti ispitanik u stresnim situacijama odagnava svoje muke uz pomoć cigareta, lekova i alkohola. Oko dva odsto građana Srbije kao sredstvo za smirenje koristi drogu.

Siromaštvo

U ovoj zemlji, ako je verovati statistici, svaki deseti građanin živi ispod granice siromaštva. Po istoj toj statistici, još toliko njih je na granici siromaštva koja je, po svim uzusima, veoma niska. O onima koji nisu, iz ovog ili onog razloga, u mogućnosti da sebi i svojima obezbede nijedan obrok dnevno do sada su vodile računa, donacijama upućivanim preko Crvenog krsta, međunarodne humanitarne organizacije. Sada je i donacijama došao kraj: gladnih ima i na drugim mestima u svetu. Tako, prvog dana ovog meseca 7000 nevoljnika, korisnika usluga Narodnih kuhinja, gde su do sada jednom dnevno ručali, ostalo je bez ove uboge pomoći. Početkom sledećeg meseca još 11.000 njih očekuje slična sudbina. Razlog je jednostavan: nedostaju donacije, prevashodno one iz inostranstva. O svojim gladnim sugrađanima, kako stvari stoje, brigu će morati da preuzmu lokalne samouprave, svaka prema svojim mogućnostima i dobroj volji. Grad Beograd će, tako, u sledećih šest meseci finansirati jedan obrok dnevno za 6900 korisnika. Za te potrebe u budžetu grada namenjeno je 50 miliona dinara, što iznosi nešto više od 40 dinara dnevno po gladnoj glavi. Već duže vreme, svakog tromesečja, ukazivalo se na problem Narodnih kuhinja, ali se donator pronalazio u poslednjem trenutku. Na skupu“Srbija bez siromaštva“, održanom prošle nedelje i posvećenom ulozi verskih organizacija u rešavanju ili ublažavanju ovog problema, premijer Zoran Živković izjavio je da vlada sprema strategiju za borbu protiv siromaštva u kojoj posebnu ulogu imaju verske zajednice jer „imaju neposredan kontakt s narodom“. Patrijarh Pavle je skup blagoslovio, rekao da Crkva čini šta može, pozvao sve koji su u prilici i mogu da pomognu da to i učine i izrazio veru da će i Bog pomoći.

Ljubavnici

Pod sloganom „Učini to za svoju zemlju“ (Do it for your country!) počelo je ovogodišnje tradicionalno Durexovo svetsko istraživanje o seksualnom ponašanju i navikama.

Istraživanje će se obaviti u više od 50 zemalja sveta, među kojima je i Srbija i Crna Gora. Naša zemlja je u Globalnom istraživanju prvi put učestvovala prošle godine i pored Poljske bila jedina zemlja u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi koja se našla u zvaničnom konačnom izveštaju.

Istraživanje 2002. otkrilo nam je i da su Francuzi najveći ljubavnici (vode ljubav 167 puta godišnje), dok su Singapurci sa 110 puta na samom začelju. Građani Srbije i Crne Gore zauzeli su visoko sedmo mesto sa 147 puta.

Da li će Francuzi i ove godine zadržati svoju poziciju, koji je omiljeni položaj u seksu, koji je narod najseksipilniji, a koje mesto na Crnogorskom primorju najromantičnije… saznaćemo posle 14. jula kada se istraživanje završava.

Ко će da plati 10.000 eura?

Savet ministara Srbije i Crne Gore odlučio je da se haškim zatvorenicima, koji su državljani Srbije i Crne Gore, kao i njihovim porodicama, pruža godišnja pomoć u visini od oko 10.000 evra. Ta odluka naišla je na osudu raznovrsnih političkih stranaka i drugih subjekata javnog života. Većinu argumenata koje kritičari odluke navode smatramo zasnovanima (neprihvatljivost pozitivne diskriminacije, licemerje države koja je ranije svoje državljane pozivala na odbranu otadžbine itd.).

To, međutim, ne znači da je Savet ministara lišen mogućnosti opravdavanja svoje odluke. Ako bi se moglo dokazati da će ta odluka o finansijskoj pomoći zatvorenicima i njihovim porodicama uticati na to da se haški begunci odluče za dobrovoljnu predaju, odluka bi se mogla proglasiti opravdanom, jer bez saradnje s Tribunalom – danas je to valjda svima jasno – nema perspektive za državnu zajednicu i njene članice.

Ipak, moramo da postavimo pitanje treba li da baš mi, građanke i građani Srbije i Crne Gore, plaćamo dobru volju haških optuženika?

Ne bi li bilo racionalnije, smislenije i pravednije da se za tu svrhu uvede poseban fond, koji bi sredstva sticao prodajom nezakonito stečene imovine ratnih profitera, bivšem režimu bliskih kriminalaca, porodice Milošević i drugih koji su u protekloj deceniji sistematski opljačkali ne samo direktne žrtve svojih zločina nego i obične građanke i građane Srbije i Crne Gore?

Međutim, da bi takav fond bio primeren ideji pravednosti, bilo bi neophodno da se iz njega u prvom redu obeštete žrtve zločina i njihove porodice.

Naravno, nikakav novac ne može da nadoknadi pretrpljene patnje i gubitke, kao što i cela ova priča ne može da izmakne prigovoru da se tu – ovako ili onako – uvodi institut isplativosti zločina.

Žene u crnom, Beograd