Međuvreme

Azbest

Stanari Azbestnog naselja u Belim Vodama uputili su otvoreno pismo Nenadu Bogdanoviću, predsedniku Izvršnog odbora Skupštine grada, kojim su ga obavestili da problem njihovog raseljavanja još nije rešen, kao i da postoji grupa investitora koja je zainteresovana da na istoj lokaciji izgradi nove zgrade sa većim brojem stanova. Azbestno naselje izgrađeno je kao privremeno još 1966. godine, a tada predviđen rok njegovog trajanja bio je deset godina. Ploče kojima su obloženi zidovi i krov sadrže visoko kancerogeni azbest. Dok se raspadaju, velika količina vlakana od kojih su sastavljene lebdi poput prašine u vazduhu. Stanari ih udisanjem nagomilavaju u plućima, te svi do jednog imaju, ako ništa drugo, onda probleme sa disanjem. Deca redovno obolevaju od astme, a neki su umrli od raka pluća. Gradske vlasti ili ćute, ili daju neka dugoročna obećanja od kojih do sada nijedno nije ispunjeno. Aktuelna vlast je obećala jedan broj novih stanova do kraja godine. Međutim, s obzirom na dosadašnja iskustva, niko u Azbestnom naselju ne pakuje kofere.

Uslovi

Novinari koji izveštavaju iz srpskog parlamenta uputili su žalbu predsedniku Administrativnog odbora tog tela Bošku Ristiću. Prvenstveno je zahtevano poboljšanje tehničkih uslova za rad, ali i mnoge informacije koje po Poslovniku o radu parlamenta moraju da im budu dostupne. U četvrtak 19. juna Administrativni odbor doneo je odluku da se uvede jedna telefonska linija sa koje će novinari moći da se javljaju redakcijama, da im se dodeli jedan faks aparat za slanje izveštaja iz Skupštine i da se o trošku parlamenta nabavi priključak za tonsko uključivanje u prenos sednica. O trošku Skupštine biće popravljeno i pet pisaćih mašina, s obzirom na to da već duže vreme nijedna ne radi. Odlučeno je da novinari dobijaju sve materijale koji su dostupni narodnim poslanicima a nisu državna tajna. Sredstva će se naći u prikupljenom novcu od kazni zbog kršenja Poslovnika koji je do sada u celini išao u humanitarne svrhe. Od sada će se delimično koristiti da se Skupština opremi računarima, a jedan broj njih otići će u „novinarsku sobu“. Reakcije poslanika bile su uglavnom da je to loša ideja jer će se novinari „uvrediti zbog toga što je to humanitarni novac“. Mnoge zahteve novinara odbor je odbio. Neće dobijati listing o pojedinačnom glasanju poslanika, sa obrazloženjem: „Šta će vam to? Hoćete da prozivate poslanike kako su glasali?“ Reporteri će i dalje moći da samo na početku sednice nakratko uđu u salu. Obrazloženje je, ovoga puta, da su poslanici umorni, da zevaju i češkaju se, pa je nezgodno da ih fotoreporteri baš tada slikaju. Iako su svi zahtevi novinara u skladu sa Poslovnikom o radu parlamenta, ipak će morati da pričekaju bolje dane.

Seks

Sudeći po rezultatima do kojih je u maju ove godine došla Omladinska pres-agencija (OPA), čini se da, bar kad je seks u pitanju, zemlja Srbija hvata korak sa svetskim trendovima. Ova agencija je, naime, anketirala 324 učenika i učenica beogradskih srednjih škola i tom prilikom utvrdila: da više od polovine mladića i dve petine devojaka mogu potpuno otvoreno da razgovaraju o seksu, da praktično svi srednjoškolci znaju na koji način može da se zatrudni, da više od tri četvrtine seksualno aktivnih srednjoškolaca koristi kondom, ali i da čak 60 odsto devojaka i 36 odsto mladića sa završnih godina srednje škole još nije stupilo u seksualne odnose. Nešto su manje optimistični rezultati koji se tiču odnosa prema homoseksualnosti: protiv homoseksualaca ništa protiv nema 57 odsto devojaka i (ipak) samo 25 odsto mladića, ali istovremeno izrazitu netrpeljivost prema njima pokazuje više od trećine ispitanika. Prema istraživanju Omladinske pres-agencije, lezbijke su prihvatljivije od gej muškaraca za 33 odsto srednjoškolaca i za 4 odsto srednjoškolki, ali se istovremeno, od ukupnog broja ispitanih, 9 odsto devojaka i 11 odsto mladića nije izjasnilo kao heteroseksualno.

Jedini rezultat koji zaista zabrinjava jeste da odgovor na pitanje u kojim danima menstrualnog ciklusa žena može ostati trudna ne zna čak 61 odsto srednjoškolki i 64 odsto njihovih vršnjaka. Ako se ima u vidu da je to verovatno i jedina tema kojom se isključivo škola bavi (za razliku od ostalih, koje u različitim formama obrađuju mediji), čini se da je omanuo onaj segment obrazovnog sistema koji bi trebalo da bude najagilniji. Sva je sreća da su srednjoškolci, bar sudeći po ovim rezultatima, na vreme shvatili da se neke bitne stvari o životu ne mogu naučiti u učionici.

Automobili

Odeljenje Interpola u Sarajevu je još pre godinu dana, na osnovu prijava građana i informacija tamošnje policije, formiralo i poslalo dosijea crnogorskom Ministarstvu unutrašnjih poslova o 40 superluksuznih vozila ukradenih u BiH, koja su u to vreme bila u Crnoj Gori. Iz Bosne i Hercegovine stižu tvrdnje da crnogorske policijske vlasti za ova potraživanja i ne haju, iako „im ne bi bilo teško da istraže ovu poternicu Interpola, jer policiji i crnogorskoj vlasti ništa nije nepoznato, tim pre što je i sama policija kupovala ukradena vozila, pa čak i autobuse“.

Elem, ovih dana iz susedne države ponovo je aktuelizovan slučaj kradenih automobila, čiju je dokumentaciju Interpol dostavio crnogorskoj policiji. Sarajevski list „Oslobođenje“ je u nedelju 22. juna taksativno objavio imena pojedinih ljudi koji voze neke od ovih automobila, ističući posebno one koji se nalaze u posedu MUP-a Crne Gore. List je naveo i podatke o ostalim vlanicima od kojih, verovatno, mnogi i ne znaju da voze ukradena kola. Dok MUP Crne Gore premišlja da li i kako da odreaguje na navode Interpola, 40 famoznih automobila se vozika drumovima Srbije i Crne Gore.

Biciklisti

Valjevo je za sada prvi i jedini grad u Srbiji u kome policajci (i policajke) patroliraju i na biciklima. U to su se prošle nedelje uverili učesnici i posetioci 41. manifestacije „Dan maline“, koja se održava u ovom gradu. Kako je MUP Srbije sve izdašniji u „osvežavanju“ svog imidža, očekuje se da ovaj trend zaživi i u drugim gradovima republike. Tako bismo imali prilike da pored konjičke policije u prestonici vidimo i patrole na dva točka. U Britaniji pozornika na biciklu smatraju uobičajenom pojavom, a kakav će utisak čuvari reda na „mauntinbajkovima“ sa 24 brzine ostaviti na građane i prestupnike u Srbiji ostaje da se vidi.

Pušenje

Posle usvajanja zakona o duvanu, na snagu je stupila odredba po kojoj je zabranjena prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima. Ovo je prilično zbunilo prodavce, naviknute da mušterijama prodaju sve i svašta „od sedam do sedamdeset sedam godina“, i izazvalo priličnu buru negodovanja kako prodavaca tako i maloletnih pušača. Više nego slikovito je pitanje vlasnika jednog kioska u centru grada: „Nije mi jasno kako mogu svima da prodajem rizle za motanje cigara, ali i marihuane, pivo i žestoka pića, a cigarete ne.“ Dodatni problem je procena starosti mušterije. Dok neki traže ličnu kartu, ostali se oslanjaju na instinkt i dugogodišnje iskustvo, pa šta bude. Prema odredbama objavljenim u „Službenom glasniku“ Republike Srbije od 10. juna, upozorenje o zabrani prodaje cigareta maloletnicima „ističe se postavljanjem oznake na vidno mesto“. Ovakvo upozorenje biće i na svakoj paklici cigareta. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević objasnio je da su ove odredbe donesene kako bi se uticalo na svest mladih i eventualno smanjenje broja maloletnih pušača za 20 odsto u narednih deset godina. Ako se broj maloletnih pušača i bude očekivano smanjio u predviđenom roku, za to će najveće zasluge pripasti prodavcima, koji će pod pretnjom novčane kazne u iznosu od 1000 do 50.000 dinara biti i te kako „stimulisani“ da daju svoj doprinos u sprečavanju mladih da pre osamnaeste zapale cigaretu.

Kontrolorke

Studentkinja iz Niša Aleksandra Kocić podnela je krivičnu prijavu protiv „Nišekspresa“ pošto su je 16. juna tri kontrolorke ovog prevozničkog preduzeća tukle i vređale u autobusu. Prilikom rutinske kotrole karata, da li zbog vrućine ili bahatosti stečene kao „profesionalne dermacije“, tri kontrolorke, kojima se imena ne pojavljuju u štampi, prekršile su „pravila službe“ i bukvalno premlatile Kocićevu. Prema izjavama očevidaca, devojka je imala kartu, ali kontrolorke nisu imale strpljenja da sačekaju da je izvadi iz torbe. Pošto su na stanici svi putnici izašli iz autobusa, kontrola je od Aleksandre Kocić zatražila da im pokaže sadržaj torbe, a kada se ona usprotivila i od njih zatražila službene legitimacije, počele su da je tuku i vređaju naočigled vozača, koji nije preduzeo ama baš ništa. Aleksandra Kocić je ovu vožnju „Nišekspresom“ završila sa nagnječenim mišićima ispod rebara i podlivima po rukama, nogama i telu, a prevozničko preduzeće završiće na sudu. Advokat Aleksandre Kocić Tanja Minčić-Marković ponudila je „Nišekspresu“ i eventualno mirno rešenje spora uz materijalnu nadoknadu, čija cifra, kako je rekla „neće biti mala“.

Donacija

Kompanija „Beosanus“ započela je humanitarni projekat distribucije 50.000 besplatnih aparata za kontrolu glukoze u krvi, namenjen obolelima od dijabetesa na teritoriji Srbije. Nabavna vrednost ove investicije iznosi 1,5 miliona evra i akcija će trajati godinu dana, od juna tekuće godine do juna 2004, do kada je planirano da se celokupan iznos donacije raspodeli na teritoriji Srbije. Aparati će biti deljeni po prioritetima: deci do 18 godina, trudnicama, bolesnicima sa insulinskom terapijom i svima onima kojima je on neophodan. Pacijenti koji se jave u distributivne centre dobiće aparat isključivo na osnovu preporuke, odnosno uputa lekara. Obezbeđena im je i pomoć stručnog osoblja – lekara, koji će pružati detaljna objašnjenja o njihovom korišćenju. S obzirom na to da oko 5 odsto naših građana boluje od ove teške bolesti, ovaj projekat ima veliku važnost, naročito za bolesnike koji su već na insulinskoj terapiji.

Tribina „Stvarnost i televizija“

U organizaciji Fondacije „Fridrih Ebert“ i nedeljnika „Vreme“, u subotu 21. juna na Fakultetu političkih nauka održana je tribina na temu „Stvarnost i televizija“. Učesnici tribine bili su Dejan Mijač, pozorišni reditelj i predsednik Upravnog odbora Radio televizije Srbije, Snježana Milivojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i bivši član Saveta za radiodifuziju, Ljiljana Baćević iz Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta za društvene nauke iz Beograda, i Olja Bećković, novinar i autor emisije „Utisak nedelje“. Učesnici tribine govorili su o komplikovanim odnosima između televizije i političkog i društvenog života, kao i o stanju na našoj medijskoj sceni, koju odavno, na raznim nivoima, potresaju razni skandali. „Stvari idu svojim tokom, dakle loše“, rekao je između ostalog Dejan Mijač. O čemu su učesnici tribine pričali i kako oni vide ulogu televizije u demokratskim procesima, čitaćete u narednom broju „Vremena“.