Odluka Francuske da iz upotrebe izbaci reč „i-mejl“ zamenjujući je prihvatljivijom frankofonskom skraćenicom „kurijel“ izazvala je brojne reakcije, najviše u Americi. Moglo bi se reći da je ova vest dala novi polet diskusionim grupama na kojima se Francuzi opisuju kao „arogantni nezahvalnici“, pri čemu se zaboravlja koliko je francuskih termina „amerikanizovano“ poslednjih meseci.
Namera Francuza je, ako je verovati u zvanične izjave, sprečavanje daljeg ugrožavanje jezika uplivom stranih termina. Nevolja je, a sa tim se najviše suočavaju mali jezici poput srpskog, što termini stižu sa tehnologijom donoseći ime koje im je nadenuo tvorac. Malo toga vezanog za internet (mrežu) i kompjutere (računare) nastalo je u Francuskoj te se uglavnom odomaćuju engleske reči poput sajt, veb, modem, printer čak i kada postoje adekvatne (odgovarajuće) domaće reči. Upliv tehnološkog napretka u jezik nije skorašnjeg datuma, te ako printer nazovemo „štampačem“ nismo se bogznakako iskazali. Pravilnije bi bilo, recimo, „pečatnik“ sem ako stručnjaci za jezik ne ukažu da je i ta reč stigla odnekud. Današnji štampači, opet, nit štampaju nit pečate već „prže“ ili „pljuckaju“ što stvara dodatnu zbrku jezičkim čistuncima.
Ekvivalent francuskom kurielu kod nas bi bio „pismel“ od „pismo elektronsko“ i verovatno zgodnije od „elepis“, made sve to zvuči smešno dok se ljudi ne naviknu.
Da li će se Francuzi navići ili će kršiti zakon, videćemo. S druge strane kanala, u Engleskoj, najnovija istaživanja pokazuju da službenici koji na radnom stolu imaju računar, u svom radnom vremenu imaju mnogo praznog hoda, upravo zbog i-mejla. Ne, ne radi se o „spamu“ (kako li će ovo Francuzi prevesti) već o porukama lične i neposlovne prirode koje zaposleni izmenjuju u velikim količinama. I dok je ranije bilo jednostavno uočiti osobu koja s posla za firmine pare telefonski rešava privatna pitanja, i-mejl se sada pokazao kao idealan paravan. Gazdama ovo nije nepoznato te je sve više firmi koje u svoje računarske mreže instaliraju programe za praćenje aktivnosti korisnika što radno okruženje pretvara u poprište špijunskog trilera. Nije retkost da neko ostane bez posla zato što je u radno vreme uglavnom krstario zabranjenim sajtovima (porno i i-mejl) ili što je službeni mejl koristio na nepriličan način. Pri tom, svi pomalo uzdišu za vremenima kada svih tih prednosti tehnologije nije bilo. Zahtevi poslodavaca bili su razumniji, kažu zaposleni, a produktivnost veća, tvrde šefovi.
Ogovaranje na poslu takođe je podignuto na znatno viši nivo. S jedne strane, sve je više onih koji poslovnu komunikaciju sa kolegama tajno (BCC) prosleđuju i šefovima za šta je u „stara dobra vremena“ trebalo mnogo više truda i mnogo manje obraza. Nikle su i brojne diskusione grupe na kojima se ogovara firma i kolege, anonimno naravno, a dobri primeri se mogu naći na
messages.yahoo.com (preporučujemo da birate opciju Employment and Work u okviru Business&Finance, a potom Vent Frustrations).
Uprkos svemu navedenom, seks je za većinu firmi i dalje tabu i to u svakom obliku. U to se uverilo uredništvo „Nacionalne geografije“ kada je saradnicima širom sveta zatražilo fotografije za prilog o seksualnom životu životinja stavivši u naslov poruke „Za tekst o seksualnoj selekciji“. Četvrtinu poslatih poruka dušebrižni serveri su odbili.
