Sve pokazuje da će ovogodišnja trka za Belu kuću biti vrlo skupa i vrlo oštra
Na internetu je eksplodirala medijska bomba: Džon Keri, verovatni demokratski kandidat za predsednika SAD, i „Hanoj“ Džejn (poznatija kao Džejn Fonda). Na jednoj fotografiji sede njih dvoje mlađani i kosati na travi u gomili čupavaca, očigledno neke demonstracije protiv rata u Vijetnamu. Na drugoj, opet poznati antiratni aktivisti Džon i Džejn: ona drži vatreni govor, on odmah pored nje, sprema se da preuzme mikrofon i govori protiv rata u Vijetnamu. I odmah je mreža bila zapljusnuta bujicom napada uvređenih veterana koji su još od šezdeset i neke iz dna duše mrzeli „Crvenu Džejn“, ali su šokirani i uvređeni otkrićem da je Keri bio tako blizak s njom. Zar takav čovek da bude predsednik SAD? Zaustavimo ga!
Ubrzo su se oglasili autori fotografija Ken Lajt i Oven Frenkin, koji su originalnim snimcima dokazali da je reč o vrlo uspelim fotomontažama: Lajt je snimio Kerija na jednom skupu mirovnjaka u gradiću Minola (država Njujork) 13. juna 1971, dok je Frenkin snimio Džejn Fondu u Majami Biču godinu dana kasnije! Iz Kerijevog izbornog štaba odmah su reagovali, a duhoviti Bil Mar je gostujući u jednoj od najgledanijih tv emisija, „Leri King Live“, otišao još dalje: pokazao je „autentičnu“ fotografiju demokratskog kandidata Kerija u društvu sa Osamom bin Ladenom! Savršen original falsfikata.
Valjda je to bio odgovor Bušovih simpatizera na Kerijev predizborni trijumf koji umnogome duguje svom herojskom držanju u vijetnamskom ratu i svojim ratnim drugovima, vijetnamskim veteranima. Podsetimo, Buš junior je izbegao odlazak u Vijetnam prijavivši se da služi kod kuće, u Nacionalnoj gardi, ali ima indicija da ni to civilno služenje redov Buš nije uredno odradio.
Očigledno, bili su u pravu oni cinici koji su tvrdili da će ovogodišnja trka za Belu kuću biti vrlo duga, vrlo skupa i vrlo – prljava.
UPOTREBA TRAGEDIJE: U prvom tv-oglasu kojim je Buš krenuo u predizbornu kampanju ukomponovana je i tragedija11. septembra 2001: vatrogasci iznose telo umotano u američku zastavu. Deo javnosti je burno reagovao protiv ove zloupotrebe nacionalne tragedije: porodice nastradalih u oblakoderima Svetskog trgovinskog centra u Njujorku zvanično zahtevaju da se ovaj detalj izbaci iz tv-spota ili da se ovaj politički oglas uopšte više ne emituje. Slično je reagovao i sindikat vatrogasaca koji su inače, u predizbornoj predsedničkoj kampanji, podržali demokratskog pretendenta na Belu kuću senatora Džona Kerija. Čuju se mišljenja da je apsolutno nedopustivo da republikanci stavljaju monopol na borbu protiv terorizma. I demokrate imaju pravo da se pozovu na svoju odlučnost u borbi protiv terorizma.
Ugledni „Njujork tajms“ piše da je bilo neizbežno da i 11. septembar bude prisutan u predizbornoj kampanji: „Ljudi ne vole da se u kriznim vremenima menja lider nacije“, ali ovim spotom se isto tako poručuje „da je u vreme napada u zemlji vladalo veliko jedinstvo nacije koje se sada izgubilo“. List ističe da „svaki kandidat koji bude pokušao da profitira na ovim emocijama zaslužuje da ga birači odbace“. „Njujork post“ smatra da je Bušov štab napravio vešt predizborni oglas i da „Ameriku treba podsetiti, sasvim jasno, zašto je neophodan rat protiv terorizma“. U liberalnijim medijima preovlađuje mišljenje da 9/11, kako kolokvijalno Amerikanci zovu teroristički napad 11. septembra, ne treba i ne sme da bude predizborna platforma: „to je nipodaštavanje žrtava“, a neki evropski listovi ovaj Bušov oglas tumače kao „beznadežan potez beznadežnog čoveka“.
LEPOTA I STRAHOTA: Američki mediji su izuzetno moćna i izuzetno čudna mašinerija. Dok je proteklih nedelja u Evropi glavna medijska pažnja bila usredsređena na rasvetljavanje skandala vezanih za pitanje da li je u Iraku uopšte bilo oružja za masovno uništavanje, američki mediji su se bavili dojkom lepe pevačice Dženet Džekson. Za neupućene, za vreme najgledanije televizijske emisije, prenosa uživo najvažnije fudbalske utakmice „superbola“, Dženet Džekson je sa partnerom Dastinom Timberlejkom uz pesmu temperamentno igrala, a onda je došlo do „improvizacije koreografije“: u jednom trenutku Timberlejk je povukao majicu lepe crnkinje i dojka je sevnula u više od 80 miliona američkih domova. Bio je to nečuven skandal, jeste da je bradavica bila ukrašena nekom velikom zvezdom, ali je takvo nepočinstvo potreslo javno mnjenje. Toliko da je taj sajt na internetu potukao sve rekorde, bio je posećeniji čak i od sajta posvećenog tragediji 11.septembra. Bio je to događaj koji je nedeljama zaokupljao pažnju medija, a samim tim i javnosti; Džeksonova i Timberlejk morali su na sve strane da se mnogo izvinjavaju i javno obećaju da to više nikada neće uraditi. Oglasile su se sve iole relevantnije političke ličnosti i listom osudile ovaj diverzantski, zločinački čin. Ova farsa je značajna paradigma za razumevanje duha vremena u Americi i američkog političkog sistema. Da li je čudno što su sada jedna od ključnih tema predsedničke kampanje gej brakovi (pogledati okvir – Tačke sukoba)? Buš ide tako daleko da poručuje da će ustavnim amandmanom tražiti da se gej brakovi zabrane. Džon Keri se ne slaže sa odlukom suda njegove države Masačusets, tačnije on ne podržava gej brakove, ali podržava svaki drugi oblik njihove zajednice u kojoj će u „legalnom partnerstvu imati sva legalna prava“, osim prava da budu legalno venčani. Sasvim je izvesno da će republikanci i ovo Kerijevo nijansiranje protumačiti kao opasnu neodlučnost.
Američko biračko telo je duboko podeljeno, gotovo po polovini. To, uostalom, pokazuju i sva istraživanja javnog mnjenja. Najteže je ubediti onaj tanak sloj neopredeljenih. I to pokazuje da će ova predizborna utakmica biti vrlo skupa i vrlo oštra. Džordž Buš je guvernerima poručio da će ovo biti godina „oštrih laktova i britkog jezika“. Što reče svojevremeno najbolji glumac među političarima Ronald Regan: „You ain’t seen anything yet!“
Rat u Iraku: Godinu dana posle invazije na Irak i „velike pobede“ kući još stižu tela ubijenih američkih vojnika. Keri optužuje Buša što je Amerika sama krenula u rat i što još nije nađeno oružje za masovno uništenje. I ono ključno – gde je Osama bin Laden. Keri u svakoj prilici ističe da će, ako on bude izabran za predsednika, Amerika obnoviti stara savezništva i da će graditi nova, da će se vratiti u međunarodnu zajednicu, jer je to osnovni uslov za konačnu pobedu i uspeh u ratu protiv terorizma. Sadašnju američku spoljnu politiku Keri kvalifikuje kao „katastrofalnu, arogantnu, nesposobnu, ideologiziranu… kakva nikada nije zabeležena u modernoj istoriji SAD“. On obećava da će demokratska administracija radikalno izmeniti kurs.
Kako će mu odgovoriti Buš? Svrgnut je diktatorski režim Sadama Huseina. Podsetiće Kerija da je i on glasao da se Irak napadne i da je isticao opasnost koja svetu preti od oružja za masovno uništenje. Kerijeva politika će ugroziti bezbednost zemlje.
Kulturni rat: Buš je 2000. godine kampanju vodio kao „saosećajni konzervativac“, pokušavajući da ublaži rigidnost konzervativne desnice na čiju podršku i te kako računa. Neki njegovi potezi pokazuju da je objavio „kulturni rat“, kako to definišu neki eksperti: predsednik SAD je, na primer, prvo otpustio neke naučnike iz svog Odbora za bioetiku koji je, na primer, zabranio istraživanja na oplođenim ćelijama. „Nepodobne“ naučnike zamenio je njihovim kolegama, sledbenicima religiozne desnice. Buš je pored toga imenovao za saveznog sudiju Vilijema Prajora iz Alabame koji je poznat po poruci da je „abortus ubistvo“. Buš nastoji da jedna od ključnih predizbornih tema budu takozvane tradicionalne vrednosti. Keri je protivnik smrtne kazne i zalaže se za kontrolu nošenja oružja. Buš zastupa suprotne stavove i po tim pitanjima.
Porezi: Keri kritikuje Buša da je smanjio porez najbogatijem sloju Amerikanaca. Buš plaši Amerikance da će im Keri svima dići poreze, povećati vladinu administraciju.
Imidž: Eksperti smatraju da će se glavna bitka voditi oko toga koji od dvojice pretendenata na Belu kuću ima bolji predsednički imidž. Bušovi stratezi nameravaju da ga prikažu kao predsednika koji se pokazao kao čvrst i odlučan u ratu, a u miru je šarmantan, narodski čovek, za razliku od Kerija koji je oko Iraka vrdao: prvo je bio za napad, a onda protiv. Bušov štab će svim silama nastojati da Kerija ocrni kao uobraženog intelektualca, bostonskog liberala koji nema veze sa životom običnih ljudi. Demokrate će pokušati da prikažu Buša kao nedovoljno mudrog predsednika koji je zemlju uvukao u rat, kao razmaženog teksaškog kauboja koji štiti velike interesne grupe, koji je smanjio poreze za najbogatije i nije ništa učinio za zaštitu životne sredine.
Naravno, u ovakvim prilikama protivnički tabori iskopavaće i detalje iz najintimnijih suparničkih poglavlja, pa će, sva je prilika, opet biti reči o Bušovim ludim godinama, pa i o tome da je lečeni alkoholičar, da i njegove bliznakinje vole čašicu; Kerija će podsetiti da je možda zbog njegovih političkih ambicija njegova bivša žena zapala u tešku depresiju, da je njegova sadašnja supružnica možda isuviše liberalna i nekonvencionalna, javnost će znati sve, od toga ko kakve pilule pije do toga ko je i po kojoj ceni išao na peglanje bora.
Pare: Buš ima veliku prednost u novcu: on je do sada za kampanju skupio više od 150 miliona dolara, dok je Keri skupio jedva četvrtinu ove sume.
Terorizam: Buš je pokazao da će tragediju 11. septembra pokušati da predstavi kao napad na Ameriku na koji je on hrabro, mudro i državnički adekvatno reagovao. On će kampanju voditi kao svojevrsno izjašnjavanje o patriotizmu.
Keri će ga napadati što nije dovoljno učinio u borbi protiv terorizma i što je Amerika i dalje veoma nesigurna zemlja. Keri optužuje aktuelnog predsednika da ne vodi dovoljno računa o bezbednosti američkih vojnika u Iraku, da američki vojnici nemaju čak ni dovoljno pancira. Keri tvrdi da Bušova administracija nije adekvatno odgovorila kako je došlo do najvećeg bezbednosnog promašaja u istoriji SAD. „Amerikanci su zainteresovani za budućnost, a ne za prošlost. Mi im nudimo nadu – republikanci žele da profitiraju na strahu“, poručuje Keri.
U Americi su se upravo pojavile dve zapažene knjige, vrlo zapaženih autora – Kevina Filipsa, nekadašnjeg savetnika Buša seniora, i Džordža Sorosa, najpoznatijeg svetskog finansijera. Poruka im je identična: što pre Džordž Buš napusti Belu kuću, to bolje i za Ameriku i za svet. Sam podnaslov Filipsove Američke dinastije najbolji je rezime knjige: kako je Bušov klan postao najmoćnija i najopasnija familija na svetu. Iako Filips ima republikanski pedigre, on ovom knjigom otkriva razlog svog velikog političkog zaokreta i ogromnog razočaranja: po njemu, četiri generacije Bušovih radile su na tome da uspostave ovu američku dinastiju, opijenu željom za vlašću. Dinastija Buš favorizuje samo najbogatije, arogantno gazi sve moralne norme ne osvrćući se na demokratsku i republikansku tradiciju „očeva osnivača nacije“. Filips detaljno opisuje veze porodice Buš i velikog biznisa, poput Enrona, velike energetske kompanije koja je nedavno bankrotirala, ali i Halibartona, naftnog giganta, koju je donedavno vodio sadašnji potpredsednik Dik Čejni i koja je sada dobila sve glavne poslove u rekonstrukciji Iraka. „Pojava političkih dinastija suprotna je američkoj tradiciji, i što kraće budu trajale, tim bolje“, piše Filips.
Džordž Soros optužuje Džordža Buša u svojoj knjizi Mehur američke svemoći da zajedno sa svojim koterijama neokonzervativaca namerno eksploatiše traumu 11. septembra i vodi politiku koju Amerikanci u normalnim prilikama ne bi tolerisali „Vlada najmoćnije zemlje na svetu pala je u ruke ekstremista koji se rukovode najsurovijom formom socijalnog darvinizma: život je borba za opstanak, a mi moramo da se oslanjamo na silu da bismo preživeli. To je pogrešan pogled na svet. Preživljavanje najsposobnijih treba da se zasniva na saradnji, ali i na kompeticiji“, smatra Soros.
Kao i oni tajkuni na Vol stritu koji su izgubili vezu sa realnim životom, pa je došlo du pucanja mehura na berzi, tako je i Bušova administracija izgubila vezu sa stvarnim životom i vodi svet ka ekstremnim rešenjima, poruka je ove knjige.
Obe knjige se zalažu za odlazak Buša sa javne scene, a Soros čak poručuje da će u Kerijevu kampanju lično uložiti 15 miliona dolara da bi ekstremista Buš bio pobeđen u novembru.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
