Na otvaranju međunarodnog seminara pod nazivom „Investiranje u Internet i IT sektor u Srbiji“, koji su krajem aprila organizovali Međunarodna finansijska korporacija i Svetska banka, srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić izjavio je da Vlada Srbije neće dozvoliti monopol u oblasti telekomunikacija, već da će tržište biti oslobođeno, kako bi usluge provajdera postale kvalitetnije i jeftinije. Ministarstvo će zbog toga u najkraćem roku, kako je rekao, doneti strategiju razvoja telekomunikacija u Srbiji, koja će biti zasnovana na liberalizaciji tržišta i razvoju fiksne telefonske mreže, interkonekcije i mobilne telefonije treće generacije. Istom prilikom najavljeno je da će država do početka maja prodati svoj deo Mobtela. Početak maja je prošao, a ništa se nije dogodilo jer, jednostavno, još se pouzdano ne zna koliki je to deo Mobtela koji je u posedu države.
CIRIH–BEOGRAD: Pred Arbitražnim sudom ciriške Trgovinske komore u toku je postupak kojim bi trebalo da se razreši pitanje vlasničke strukture u prvom operateru mobilne telefonije u Srbiji. Tužbu je prošle godine podneo BK Trejd iz Moskve, koji sebe smatra većinskim vlasnikom, a protiv Javnog preduzeća PTT koje, opet, tvrdi suprotno. BK Trejd traži da Arbitraža donese utvrđujuću presudu da je sada, kao i u prethodnom periodu, on vlasnik 51 odsto Mobtela, dok JP PTT to osporava tvrdnjom da je tužilac manjinski vlasnik sa svega 42 odsto vlasničkih prava. I jedna i druga strana u sporu svoje stavove potkrepljuju istim dokumentima koje, naravno, tumače na različite načine.
Bogoljub Karić, predsednik BK Grupe, izrazio je spremnost da se mirnim putem reše sporna pitanja, kao i da se kompanija na čijem je čelu odrekne određenog jednog dela svog vlasništva u Mobtelu, kako bi strateškom partneru bio ponuđen većinski paket akcija. Ponudio je, kao gest dobre volje, da u tom slučaju obustavi sve procese koji se vode pred međunarodnim i domaćim sudovima. U ovakvom aranžmanu prodaje procenjuje se da bi država, odnosno vlada, Ministarstvo za kapitalne investicije i PTT prihodovali oko 500 miliona evra.
Republička vlada je početkom aprila, kada je poslednji put ponuđena nagodba, oformila petočlanu međuresornu komisiju koju čine prof. Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta kao predstavnik Kabineta premijera Srbije, Bogoljub Lazić, zamenik ministra za kapitalne investicije, Miroslav Đorđević iz Ministarstva finansija, Tihomir Živković iz Ministarstva privrede, Zoran Đokić iz Ministarstva unutrašnjih poslova, sa zadatkom da u roku od trideset dana, a po utvrđivanju činjeničnog stanja, podnese izveštaj ko koliko čega u Mobtelu poseduje i preporuči dalje korake. Iako je zadati rok odavno prošao, rezultata još nema. Prof. Branko Kovačević je za „Vreme“ objasnio da je u pitanju veoma obiman i suptilan posao koji se ne može obaviti na brzinu, da ga rade ozbiljni i stručni ljudi, te da će rezultat njihovog rada biti javan, čim se sačini izveštaj. Posao je pri kraju, a izveštaj se, po njegovim rečima, već piše.
ANEKS NA ANEKS: Mešovito preduzeće za uvođenje mobilne telefonije u Republici Srbiji pod nazivom Mobilne telekomunikacije Srbija BK-PTT d.o.o., današnji Mobtel, osnovano je uz blagoslov Vlade Srbije 1994. godine, u jeku međunarodnih ekonomskih sankcija, sa početnim kapitalom od 100.000 dinara koji su osnivači uplatili u novcu: 51.000 BK Trejd, 49.000 JP PTT. Ugovorne strane su se osnivačkim ugovorom obavezale da će uložiti i dodatni kapital od 130 miliona dolara u istom odnosu. BK Trejd se obavezao da će u sledeće tri godine po osnivanju preduzeća svoj ulog realizovati, pored uplate od milion dolara u novcu, nabavkom opreme neophodne za uspostavljanje mobilne telefonije. Kao svoj deo, JP PTT se obavezao da će omogućiti Mobtelu priključivanje mreže javne mobilne telefonije na postojeću fiksnu mrežu u potrebnom broju priključnih tačaka, omogućavanjem da se uređaji mobilne telefonije postave u objektima PTT-a, da će to naplaćivati po beneficiranim cenama… i šest miliona dolara u novcu. Ugovorom je precizirana i dinamika ulaganja za svaku godinu posebno.
BK Trejd priloženim fakturama dokazuje da je u toku tri godine ispunio ugovorne obaveze, ali PTT u svom odgovoru na tužbu to negira. U prvoj godini, piše, BK Trejd nije ispunio ništa od ugovorenog, u drugoj delimično, a tek treće godine je sva predviđena oprema nabavljena. Nepoštovanje rokova, kažu, negativno je uticalo na poslovanje i razvoj Mobtela. U odgovoru na tužbu iznesena je i tvrdnja da kupljena oprema nije plaćena onoliko koliko je ugovorom predviđeno, već dvadesetak miliona dolara manje, za koliko je, samim tim, osnivački ulog BK Trejda manji. Prostim računskim operacijama, oduzmi-saberi-podeli-pomnoži, dolazi se do rezultata da je BK Trejd realizovao nešto više od 42 odsto ukupnog ulaganja, devet odsto manje nego što u ugovoru piše.
„To znači da BK Trejd poseduje najviše 42 odsto zajedničkog preduzeća“, precizirao je jedan poznavalac ovog problema koji, zbog suptilnosti materije i trenutka kad se o tome razgovara, nije bio rad da otkriva svoj identitet. Objasnio je da se lako može ustanoviti, samo ako se malo dublje zagrebe u finansijske aranžmane, da je oprema kupljena na kredit koji je otplaćivan od prihoda Mobtela, doduše ne direktno jer Mobtel nije iskazivao dobit, već posredno, kroz nekoliko desetina „povezanih lica“, i da bi po tome učešće u vlasništvu bilo za BK Trejd znatno nepovoljnije.
Pomenuo je i anekse ugovora, kojima se predviđa da se zbog „osnivanja posebnog pravnog subjekta za obavljanje delatnosti javne mobilne telefonije“, koji je Mobtelu konkurent, BK Trejdu ustupa 13 odsto prihoda u mobilnoj telefoniji Telekoma, kao i da mu pripadne isto toliki procenat vlasničkih i upravljačkih prava u novoosnovanom preduzeću, sa posebnom klauzulom da se sve dok Telekom ne dostigne broj pretplatnika Mobtela učešće JP PTT-a u dobiti Mobtela umanjuje za 13 odsto… Pominje i Ugovor o interkonekciji takođe zaključen na štetu Telekoma, po kome Telekom Srbija uplaćuje Mobtelu svakog meseca u proseku milion evra, što dosad iznosi ukupno 75 miliona… Kaže da to nije sve, ali i da je to više nego dovoljno da pokaže koliko je BK Trejd malo uložio, a mnogo dobio.
KLIZAV TEREN: Međuresorna komisija, kako je objasnio prof. Branko Kovačević, ima mandat da razmotri samo osnivački ugovor i njegovo ispunjenje, dakle šta je bilo u prve tri godine od osnivanja Mobtela, ne i kasnije aranžmane, što može navesti na pomisao da se radi o svega nekoliko procenata gore-dole. Ali, osnivački ugovor može da se ospori iz čisto pravnih i proceduralnih razloga, pre svega zbog klauzule kojom se protivno tada, a i sada važećim zakonima Mobtelu dodeljuje monopolski položaj na teritoriji Srbije u obavljanju usluga javne mobilne telefonije. Na osnovu te klauzule sačinjeni su i pomenuti aneksi. Po slovu zakona, tvrdi se u odgovoru na tužbu, tako napravljen ugovor je ništav, a ako je ugovor ništav, ništavo je sve što je iz njega proisteklo… Ukratko, ako se ustanovi ništavost ugovora, što se samo sudskom presudom može učiniti, sve se vraća na početak.
Loša strana vraćanja na početak je vreme potrebno za takav postupak. Čak izuzetno mnogo vremena da bi se ispoštovale sve sudske procedure i donela pravno valjana presuda. Takav put, mada jedini kojim se može doći do odgovora na sva pitanja, zbog mogućeg predugačkog trajanja nikome od zainteresovanih ne odgovara, jer tek kad se utvrdi šta je čije postoji mogućnost da se pojavi željnoiščekivani strateški partner, koji bi kupovinom državnog dela Mobtela potpomogao razvoj mobilne telefonije ali i kapitalno investiranje u Srbiji.
Nagodba se može napraviti i bez suda, u direktnim pregovorima zainteresovanih. Predsednik BK Grupe je to već ponudio prethodnoj vladi, čak je i ugovor o tome bio potpisan da bi, odmah zatim, bio teatralno pocepan. Ponuda je upućena i ovoj vladi koja je baš tim povodom i obrazovala komisiju da ustanovi pregovaračku poziciju sa koje bi nastupila.
Vansudsko poravnanje, međutim, drugo je ime za trgovinu, koja je, sama po sebi, veoma klizav teren, jer kakav god sporazum da se napravi, uvek će se naći neko, bar kod nas to nije retkost, ko će tvrditi da je pravljenje nagodbe potpomognuto novcem ili nekom drugom koristi doturenom onome ko odluku donosi. Za sada, sve zavisi od izveštaja komisije i njene preporuke šta da se radi, ali i Vlade koja konačnu odluku treba da donese i sprovede. Ministar finansija Mlađan Dinkić nije isključio ni angažovanje neke međunarodne revizione komisije. Za svaki slučaj, ako bude nekih zamerki.