Ubistvo jednog i ranjavanje trojice ljudi u pokušaju likvidacije Zorana Nedovića Šoka po receptu zemunskog klana svedoči da nisu prošla vremena plaćenih ubica i mafijaških gangova
Za trenutak kao da se vratilo vreme iz 2000. godine kada se gotovo svakog dana pucalo u mafijaškim obračunima: u Ulici omladinskih brigada na mestu uključenja puta prema Zagrebu, pre dva dana u 10.45 časova, automobil marke „audi“, inače omiljeno vozilo kriminalaca, sustigao je jedan takođe „audi“ i preprečio mu put. Iz pristiglog vozila trojica muškaraca osula su paljbu iz automatskog oružja na zaustavljeni „audi“, a potom su izašli iz automobila i pobegli. U izrešetanom automobilu ubijen je jedan čovek čije ime policija nije htela da saopšti. Kako se nezvanično saznaje, reč je o bivšem policajcu. U napadnutom automobilu ranjeni su Zoran Nedović Šok, Goran Gordić i vlasnik automobila Duško Tanović iz Dobanovaca. Oni su odmah prevezeni u Kliničko-bolnički centar na Bežanijskoj kosi a zdravstveno stanje povređenih nadležni u bolnici odbili su da komentarišu. Čak i posle više časova od prijema ranjenih. Automobil napadača imao je beogradske registarske tablice koje mu ne pripadaju te će biti da je ukraden.
Govoreći o detaljima pucnjave, načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Miroslav Mišković rekao je da su „lica u napadnutom automobilu od ranije poznata policiji“. Na mestu pucnjave napadači su ostavili automatsku pušku i fantomku. Oba vozila biće predmet kriminalističke ekspertize, odnosno veštačenja.
Meta je, bez sumnje, bio Zoran Nedović zvani Šok, star oko 50 godina, dobro poznat policiji kao jedan od vođa beogradske organizovane kriminalne grupe, pete po značaju i snazi na teritoriji grada. Prema rečima jednog bivšeg načelnika GSUP-a, Nedović je bio čovek bivše državne bezbednosti za koju je, kao i svi kriminalci angažovani za prljave poslove, radio po nalogu Službe. Budući da je takođe bio veoma blizak Zoranu Uskokoviću Skoletu (ubijen 29. aprila 2000) i njegovoj kriminalnoj družini koja ga je nazivala „tatom“ zbog ogromnog iskustva i opreza, Nedović je odmah nakon ubistva Željka Ražnatovića pobegao u inostranstvo i nastanio se u Španiji, daleko od Arkanovih osvetnika koji su Skoletovu grupu osumnjičili za učestvovanje u Arkanovom ubistvu i većinu, kao i Skoleta, potamanili. Pre oko godinu dana Nedović se vratio u Beograd, ali se nije mnogo eksponirao, očevidno nepoverljiv i svestan činjenice da će neko ipak nastojati da ga smakne. Za njim je, inače, svojevremeno bila raspisana poternica koja je nedugo posle njegovog odlaska u inostranstvo bila skinuta.
Dok je stolovao u Beogradu Nedovićev jedini član grupe bio je Branko Jevtović zvani Jorga. Ali, kada je bio u pitanju neki veći „posao“ angažovao je ljude iz drugih kriminalnih grupa sa kojima nije bio u sukobu. U takozvanoj Beloj knjizi MUP-a Srbije, u kojoj su evidentirane gotovo sve kriminalne grupe i pojedinci, o Nedoviću piše da ima dugu kriminalnu prošlost i da je jedan od retkih koji još opstaje i ima autoritet u svim kriminalnim sredinama: „Vodio je i organizovao grupu Zorana Uskokovića Skoleta a blizak je i sa Andrijom Draškovićem“, inače nekadašnjim rezervistom DB-a, optuženim i oslobođenim prvostepenom sudskom presudom Okružnog suda u Beogradu zbog podmuklog ubistva Zvonka Plećića Pleće, pripadnika surčinskog klana.
Prema podacima MUP-a Srbije, osnovna delatnost Nedovića i Jevtovića je krijumčarenje opojnih droga a svojevremeno su se bavili i nedozvoljenom trgovinom naftom, cigaretama i krađom vozila koja su vraćana vlasnicima uz otkup. Krivična dela nisu činili samo u Beogradu i Srbiji već i u Crnoj Gori i u inostranstvu. Posebno kad je bilo reči o trgovini narkoticima. Angažovao je poverljive ljude za saradnike sa kojima je odlazio i uvek veoma oprezno i bezbedno krijumčario drogu. Nije poznato da je ikada bio zbog toga uhapšen. MUP Srbije takođe ima podatke da je Nedović kao savetodavac učestvovao u Skoletovoj grupi u izvršenju više likvidacija. „Nedović je osoba veoma nepoverljiva, konspirativna i prilikom izbora članova grupe vodi računa koga angažuje“, piše u Beloj knjizi.
O pucnjavi na Novom Beogradu bio je obavešten i ministar policije Dragan Jočić. „To je ono što nije dobro i što vraća sliku prošlih vremena. U Beogradu odavno nije bilo takvog ubistva. Nama ostaje da uložimo sve napore i otkrijemo počinioce tog ubistva“, izjavio je ministar Jočić.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
