Lokalne izbore u Srbiji obeležio je i povratak nekada visokih funkcionera SPS-a. Povratak tri disidenta SPS-a za jedne je trijumf podaničke svesti srpskog birača koji je ovog puta izabrao lokalne tribune, za druge je glas disidentima iz SPS-a glas za povratak u vreme antibirokratske revolucije i pobeda populizma, a za treće je dokaz da srpska politička elita nije prosvetiteljska i moderna, već demagoški podilazi željama prosečnog građanina, te je zato nepovratno narodnjačka, zaostala i seljačka
Jedan od ishoda lokalnih izbora je da su stranke vladajuće koalicije zabeležile izuzetno loš rezultat na osnovu čega su posmatrači zaključili da je vlast najbolji put za pad rejtinga. Naime, statističari kažu da su stranke na vlasti dobile samo petinu glasova onih koji su izašli na izbore, dok su gotovo 80 odsto osvojile partije koje nisu u parlamentu.
Podatak da veliki broj građana nije glasao ovom prilikom (u Beogradu je izašlo tek 34,59 odsto) udružen sa podatkom da je veliki broj građana dao svoj glas kandidatima grupe građana jasno govori o tome da većina građana (apstinenti) nema poverenja u etablirane političke partije, a dobar deo birača opredeljuje se za „komšije“ i lidere iz svog sokaka.
Dobrivoje Budimirović Bidža je u prvom krugu ubedljivo pobedio u trci za gradonačelnika Svilajnca. Njegov uspeh je utoliko veći kada se uzme u obzir da još samo dva kandidata (u Topoli i Crnoj Travi) uspela da se posle prvog kruga domognu predsedničke fotelje. Raka Radović, kandidat GG-a Naš dom Srbija, ušao je kao prvoplasirani u drugi krug u borbi za prvog čoveka Trstenika. U Nišu u drugi krug za izbor gradonačelnika ide Smiljko Kostić, kandidat Nove Srbije, široj javnosti poznat kao bivši direktor DIN-a (15.115 glasova).
Dobrivoje Budimirović rođen je 5. januara 1947. u Lukovici pored Svilajnca. Osnovnu i srednju poljoprivrednu školu završio je u Svilajncu, a Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Dve godine je radio u Skorenovcu kod Kovina, a potom se vratio u Svilajnac – prvo u zadrugu, potom u Agroeksport. Direktor tamošnje Poljoprivredne škole postao je 1980. Za predsednika opštine prvi put je izabran 1990. Pod njegovom vlašću Svilajnac je doživeo ekonomski i građevinski bum. Na priče da je od svog grada napravio čudo, on je odgovarao da bi, da mu se pruži prilika, i „od Beograda napravio Svilajnac“.
Socijalista od osnivanja partije, stavljen je „na led“ 1997. „Jedanput sam nešto lanuo protiv JUL-a i Mire Marković i od onda nisam pozivan ni na jedan skup moje stranke na kojem se o nečemu odlučuje niti me je ko o bilo čemu pitao“, pričao je Budimirović. Poznat po mnogo čemu čak i kao šeret koji rado peva na javnim mestima, pa i u Skupštini Srbije: „Slobodane, Slobodane ti si komunista, volimo te ko Isusa Hrista“ – pevali su poslanici Raka Radović i Budimirović Bidža u srpskom parlamentu.
Dok je bio član SPS-a u tri mandata je bio predsednik opštine Svilajnac.
Protivnici su ga proglasili za „zastavnika gejačke psihologije i filozofije“.
Nakon 2000. otišao je u penziju i pridružio se Socijalističkoj narodnoj stranci gde je potpredsednik.
Pred sudom se nalazi pet tužbi protiv njega. Često je saslušavan i odlazio je na ročišta. Tuže ga, uglavnom, zbog „nesavesnog poslovanja i zloupotrebe službenog položaja“. On kaže: „Sve to stoji u sudu“.
Osuđen je na šest meseci pred Opštinskim sudom zbog ilegalnog držanja oružja. Naime, kao poslanik bio je zadužio pištolj „zbrojevka“, ali ga nije vratio po prestanku mandata.
Posle pobede Bidža kaže: „Svoje prvo obećanje sam ispunio – pobedio sam nadmoćno. Narod Resave, u Svilajncu i okolini, niko više ne može da obmanjuje i vara. Ljudi koji žive ovde nikada neće zaboraviti period blagostanja, kada smo ne baš pre mnogo godina zajedno dosta radili, svi dobro zarađivali i imali i, naravno, lepo živeli. Možda ja previše emotivno gledam i na to vreme i ovaj sadašnji uspeh, možda se mnogo toga u međuvremenu i promenilo u uslovima života i rada, ali znam da je moja pobeda na ovim izborima samo glas nepobitne istine, volja birača da ponovo budem njihov predsednik. Znaju oni ko je Dobrivoje Budimirović Bidža koji ih je vodio. I vodiću ih opet, veruju oni kao i ja, ka jedinstvenom cilju: boljem, mirnijem i stabilnijem životu, u kojem ćemo, ubeđen sam u to, ponovo dostići visok standard za sve stanovnike u opštini. Ja ih nisam nikada prevario – kod mene su mogli da dođu i u kancelariju u Opštini, i u kuću u pola dana, ili u pola noći, da rešavamo probleme. A ja sam sa njima bio u svakoj akciji. Tako će biti i ubuduće.“
Veliko iznenađenje na ovim izborima u trsteničkoj opštini priredio je bivši narodni poslanik SPS-a Radovan Raka Radović, koji je, prema mišljenju mnogih, bio sve, samo ne favorit. Posle skoro osam godina od povlačenja iz javnog života, na ove izbore je izašao kao kandidat grupe građana i osvojio 13,92 odsto glasova birača, što je bilo dovoljno za prvo mesto, ispred Gorana Miodragovića (DS), kome je poverenje iskazalo 13,26 građana.
Radović je posle razlaza sa SPS-om formirao svoju stranku Naš dom Srbija. Kao kandidat SPS-a tri puta je biran za republičkog i dva puta za saveznog poslanika. Isključen je iz te stranke krajem 1999. godine. Kao glavni razlozi navođeno je to što nije voleo JUL i što se sukobio sa tada neprikosnovenom Goricom Gajević.
Radović tvrdi da njegov uspeh nije neočekivan. „Politiku nikada nisam napuštao, samo nisam imao šansi da dođem do izražaja. Godinama se bavim politikom i ljudi u Trsteniku me znaju. Ovde sam više puta pobeđivao, a uspeh sam postigao uz pomoć građana.“
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
