Međuvreme

Akcija

Proslava Svetskog dana borbe protiv dijabetesa ove godine neće se završiti tek ponekim novinskim tekstom i upozoravajućim statistikama. Republička komisija za gojaznost i Republička komisija za dijabetes 14. novembra 2004. organizuju akciju besplatnog merenja krvnog pritiska, određivanje nivoa šećera u krvi, merenje obima struka i merenje masnog tkiva u organizmu. To će se događati u dvorani Doma sindikata u Beogradu od 10 do 15 časova, a građani će imati priliku da se posavetuju i sa stručnjacima – za sve moguće preporuke i savete biće zaduženi prof. dr Jagoda Jorga i prof. dr Dragan Micić, kao i stručnjaci beogradskog predstavništva farmaceutske kompanije F. Hoffmann La Roche.

Imajući u vidu da su zvanične statistike o broju dijabetičara zaista upozoravajuće, kao i da većina dijabetičara, u stvari, uopšte ne zna da je bolesna, čini se da ovo merenje ne bi bilo na odmet. Ako ništa drugo, bar je besplatno…

Pretnja

Osim što je veronauka na velika vrata ušla u osnovne škole, srpskoj deci su besede o pravoslavlju počele da se drže i preko televizije. U emisiji Predraga Vukovića Peđolina „Ko jel’ ja?“ na Studiju B, 6. novembra gostovala je veroučiteljica Mašinskog obrazovnog centra u Rakovici Radenka Rubež i, što deci u studiju što mališanima ispred malih ekrana, pripovedala o lepoti verovanja, raju i paklu. Kada je na red došlo i pitanje – ko odlazi u taj pakao, veroučiteljica je „pedagoški“ odgovorila: „obično nekrštena i neposlušna deca“. Odgovor Radenke Rubež šokirao je kako dečje psihologe tako i roditelje dece koja su emisiju gledala. Kako je za „Balkan“ izjavio specijalista kliničke psihologije Branislav Đorđević, ovakva izjava rezultat je mentalne nehigijene i može, ako već nije, zastrašujuće da deluje na decu. Đorđević je ocenio da je Radenka Rubež ovakvim odgovorom izvršila emotivni pritisak na najmlađe, koje je već diskvalifikovala za ulazak u raj. Srpska pravoslavna crkva još nije iznela zvaničan stav povodom ovog skandala, ali to, tvrdi Đorđević, nikako ne znači da se ona slaže sa ovom izjavom, jer, „po Crkvi, sva deca su božji anđeli“. Zaključak koji može da se izvede posle ovakvog skandala jeste taj da je inflaciona potreba za veroučiteljima dovela do toga da se tim poslom bave ljudi koji mu nisu dorasli. Na školama je, poručuju psiholozi, da ne dozvole neobučenim veroučiteljima da predaju, a na roditeljima, izgleda, da sve vreme sede pored dece dok gledaju televiziju – sa prstom na daljinskom upravljaču.

Maler

Miša Ilić iz Čačka, koji je 27. februara ove godine kupio novog „juga“ u kragujevačkoj Zastavi, kako prenosi „Kurir“, razmišlja da zapali auto nasred čačanskih Terazija. Tim gestom, kaže Ilić, pokazao bi svetu kakvu je „kantu“ kupio i kakva su Zastavina vozila. O ovako očajničkom potezu Ilić je počeo da razmišlja pošto je za osam meseci auto opravljao – 40 puta. Prvu vožnju na relaciji Kragujevac–Čačak (56 km) „jugo“ je završio sa osam kvarova. Nijedna vrata nisu mogla dobro da se zatvore, kederi na šoferšajbni i ostalim staklima nisu dihtovali, a kilometar-sajla i motor pravili su nesnosnu buku u kolima. Zadnji amortizeri su kompletno „iscurili“, a iz posude za vodu i iz creva isticala je voda. Elektronika je, kaže Ilić, posebna priča. Migavci čas rade, čas ne rade, sirena se od prvog dana ne oglašava, a u servisu su pronašli dvanaest stavki koje treba da oprave. Pre neku nedelju Mišu Ilića i njegovu ćerku od pada u provaliju spasao je „audi“ sa kojim su se sudarili, jer su otkazale i kočnice. Posle svega, Ilić ne vozi „jugo“, ali zato još otplaćuje rate Zastavi.

Pismo

„Glas javnosti“ objavio je 5. novembra pismo čitaoca Ranka Tomića iz Beograda koji je, osim čestitki upućenih redakciji za „sjajno i korektno izveštavanje“ iz republičke skupštine, ponudio i jedan, kako je napisao – konstruktivan predlog. U predlogu stoji da bi trebalo da se donese zakon kojim bi se po hitnom postupku streljali svi učesnici procedure oko Zakona o Skupštini („a može i čitav skupštinski saziv, neće da bude viška“) i da se onda raspišu novi skupštinski izbori, „pa da vidimo ko će da ima petlju da se javi kao kandidat“. Na to pismo prva je javno reagovala Ljiljana Nestorović, član Odbora za kulturu i informisanje SDP-a, koja je predložila da se ono uputi javnom tužiocu. U Skupštini pozdravljaju njen predlog i tvrde da je to pokušaj da se na priču o privilegijama poslanika i na dalje degradiranje njihove funkcije konačno stavi tačka. Potpredsednik DS-a Dušan Petrović, međutim, smatra da predlog da se javni tužilac pozabavi pisanjem medija nije dobar način za smirivanje tenzije nastale između poslanika i skupštinskih izveštača. „Koju onda još sankciju poslanici treba da primene na sebi i šta bi još Narodna skupština i poslanici trebalo da urade da bi zadovoljili javno mnjenje?“, zapitala se u izjavi za „Blic“ Ljiljana Nestorović.

Aleja

Aleja Zorana Đinđića u Svilajncu, ulica koja je ovo ime nosila od sredine godine kada je na vlasti u ovom gradu bila Demokratska stranka, dobila je novi/stari naziv. Novoizabrana opštinska vlast u Svilajncu, koju čine koalicija SRS, SPS i Pokret Snaga Srbije na čelu sa grupom građana „Za bogatu opštinu Svilajnac“ Dobrivoja Budimirovića Bidže, kako pišu „Večernje novosti“, vratila je ovoj ulici staro ime – Aleja palih boraca.

Odbornici

Od 60 odbornika opštine Vračar, kako prenose „Večernje novosti“, njih četrnaestoro je kao svoje zanimanje upisalo – student. Sličan popis odbornika imaju i ostale beogradske opštine, a u poslaničkim klupama, pored apsolvenata, sede i brucoši. Studenti su u novobeogradskoj opštini zauzeli jednu šestinu saziva, u voždovačkoj skupštini ih ima šestoro, na Surčinu dvoje, a na Savskom vencu četvoro. Ubedljivo najveći „davalac“ mlade poslaničke snage jeste Demokratska stranka. Od petoro studenata-odbornika u opštini Palilula njih četvoro su članovi DS-a. Kako stvari stoje, predsednici gradskih opština će u naredne četiri godine termine sednica svojih skupština morati da usklađuju sa predavanjima na beogradskim fakultetima. Doduše, u opštini Stari grad samo jedan odbornik se izjasnio kao student, a četvoro je upisalo gimnaziju kao stručnu spremu.

Protest

Poznate i ugledne ličnosti Beograda okupile su se 10. novembra u podne u kafani „Znak pitanja“ („?“) da uz druženje i razgovor protestuju zbog aukcijske prodaje ovog lokala zakazane za 25. novembar. Kafana „?“ je kultno mesto i oličenje duha starog Beograda. Izgrađena je 1823. godine po nalogu Miloša Obrenovića i ima status spomenika kulture koji je pod zaštitom države. Peticiju protiv prodaje „?“ do sada je potpisalo više od 500 poštovalaca mirisa vruće rakije i kuvanog vina, a na skupu su u ime boemskog miljea prestonice govorili glumac Petar Kralj, istoričar umetnosti Miodrag Jovanović, slikar Stijepan Fileki, arhitekta Branko Bojović i slikar Veljko Mihajlović.

Ministri

Prvo je pre skoro mesec dana Mlađan Dinkić trijumfalno digao galamu i optužio prethodnog ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića za strašne zloupotrebe i korupciju, jer je navodno Mihajlović sa kompanijom Motorola sklopio „štetne ugovore“ za nabavku dva važna sistema za policiju. Prvi sistem je onaj za biometrijsku i informatičku obradu ličnih podataka i dokumenata; drugi je TETRA sistem digitalnih telekomunikacija (za prenos glasa i podataka). Oba sistema su najmodernija i predstavljaju vrh policijskih i komunikacijskih tehnologija, što je za Dinkića bila otežavajuća okolnost. Ta je vest podjednako trijumfalistički objavljena s velikim naslovima po raznim tabloidima.

Vest da se sadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić uskoro posle objavljivanja prve vesti sastao sa predsednikom Motorole Majkom Zafirovskim, da su se lepo ispričali i rastali u ljubavi, prijateljstvu, uzajamnom poštovanju, međusobnom razumevanju i u duhu dobrih partnerskih odnosa i miroljubive koegzistencije, međutim, objavljena je samo u nekim dnevnim listovima jako sitnim slovima i u desetak redova.

Majk Zafirovski, predsednik Motorole, vodeće svetske kompanije za taktičke telekomunikacije, policijske tehnologije i još mnogo toga, uputio je 1. novembra ove godine pismo bivšem ministru Dušanu Mihajloviću. Iz pisma se vidi da su se njih dvojica lično upoznali tek 11. oktobra ove godine; da je Sporazum o strateškom partnerstvu MUP-a Srbije i Motorole i dalje na snazi i da se razmatra osnivanje u Srbiji Motorolinog centra za biometričke identifikacione sisteme, a radi izvoza u druge zemlje. „Posebno me raduje što i novi ministar unutrašnjih poslova g. Jočić i njegov kabinet takođe podržavaju projekt izrade novih ličnih dokumenata i TETRA sistem“, kaže se u pismu.

Ministar Jočić je očigledno razumeo barem tri stvari: da se s Motorolom nije kačiti zbog trenutne inspiracije Mlađana Dinkića (ta firma ima promet veći od našeg budžeta); da su MUP-u te tehnologije zaista potrebne; i da su uslovi ugovora koji Dinkić tako žestoko napada zapravo povoljni. Pitanje je još samo da li je i Mlađan Dinkić to shvatio, da li ministri u Vladi Srbije međusobno razgovaraju pre senzacionalnih javnih istupa i postoji li Vladina politika u vezi s klinom i pločom – ili je i to prepušteno inspiraciji koalicionih partnera?