Međuvreme

Putnik

Haški optuženik i bivši general MUP-a Vlastimir Rođa Đorđević nalazi se u Moskvi, tvrdi za „Večernje novosti“ penzionisani general R.R. On je rekao da je sredinom januara 2003. godine šetajući Moskvom sreo Đorđevića, sa kojim je prošetao gradom i popio kafu. General mu je, kako tvrdi, rekao da je Srbiju napustio redovnom linijom Beograd–Moskva u januaru 2002, neposredno nakon afere „hladnjača“. Đorđević je navodno kupio jednoiposoban stan u severnom delu Moskve a živi od novca koji je sa sobom poneo iz Srbije. General je sagovorniku „Novosti“ tada otkrio i da se povremeno viđa sa Markom Miloševićem, sinom bivšeg predsednika koji često putuje na relaciji Rusija–Dominikanska Republika. Milošević je navodno kupio stan u Puntikani na Karibima, čime je stekao pravo na pasoš i ostala lična dokumenta.

Haški tribunal tereti Đorđevića za kršenje zakona i običaja ratovanja i za zločine protiv čovečnosti. Vladimir Beba Popović, bivši šef vladinog Biroa za komunikacije, u emisiji „Insajder“ tvrdio je da iza ubistva premijera Zorana Đinđića stoji deo ruske obaveštajne službe, a u isto vreme „Danas“ je potvrdio da je Đorđević bio predmet obrade Službe državne bezbednosti zbog sumnje da radi za rusku obaveštajnu službu.

Posledica

Italijansku javnost ovih dana potresa vest o smrti 34 vojnika, kao i fotografije dece rođene sa brojnim deformitetima. Ono što ih povezuje jeste činjenica da su umrli vojnici, kao i očevi pomenute dece bili pripadnici misije NATO na Balkanu, gde je korišćeno oružje sa osiromašenim uranijumom. Od različitih oblika tumora obolelo je još 270 Italijana koji su se našli na teritoriji Bosne i Kosova za vreme trajanja ratnih operacija. Kako je moguće da se ovako nešto desi samo italijanskim trupama, objašnjava činjenica da je osiromašeni uranijum najviše korišćen u 112 misija protiv srpskih trupa, koje su vođene u trouglu Peć–Đakovica–Prizren, gde su ove trupe bile smeštene.

Prema rečima pukovnika Milana Mišovića, načelnika Instituta za medicinu rada na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, među vojnicima tadašnje Vojske Jugoslavije koji su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma nije zapažen povećan broj obolelih od tumora, ali je primetan porast oboljenja jetre i bubrega. Od oko 2000 vojinika, njih 400 još uvek čine visokorizičnu grupu i, prema Mišovićevim rečima, njihovo zdravstveno stanje redovno se prati.

Kada je reč o zdravlju stanovništva Kosova i Metohije, poslednja istraživanja pokazuju znatan porast malignih oboljenja, naročito na severu Kosova. Uglavnom je povećan broj obolelih od raka pluća, bubrega i bešike. Ilustracije radi, 1997. u evidenciji kosovskomitrovačke bolnice od ukupnog broja obolelih od tumora svega 2, 6 odsto činili su oboleli od raka pluća, da bi 2000. godine porastao na 22 odsto.

Jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje, “najstariji spomenik srpske pismenosti“, nastao je u Petrovoj crkvi u Bijelom Polju između 1180. i 1191. godine za humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje. Duga i dramatična istorija ovog bogato ilustrovanog prepisa na pergamentu na neki čudan način je pratila prelome u ovdašnjoj istoriji, tako da je Jevanđelje vekovima bilo svedok u pravom značenju te reči. Odnedavno se na njega reflektuju i poslednje epizode balkanskih političkih razmirica. Prošle nedelje su se u beogradskim medijima oglasili zvaničnici opštine Bijelo Polje i Ministarstva kulture Crne Gore sa inicijativom da se iz Narodnog muzeja u Beogradu dragoceni rukopis prenese u Crnu Goru, navodno zemlju svog prvobitnog porekla. U razgovoru za “Vreme“, kustos Dubravka Preradović iz Odeljenja za srednjovekovnu materijalnu kulturu u Narodnom muzeju, kaže da ni u kom smislu nema osnova za takvu inicijativu. “Miroslavljevo jevanđelje je predmet nulte kategorije, dakle spomenik od nacionalnog značaja, i pozivati se na poreklo takvog spomenika potpuna je besmislica“, kaže ona. “Miroslavljevo jevanđelje se u Narodnom muzeju čuva od 1935. godine i to po svim standardima muzejske struke. Ako bi bilo preneto u Crnu Goru, niko ne garantuje da će se tamo nalaziti u odgovarajućim uslovima. Uz to, Miroslavljevo jevanđelje i samo ima svoju specifičnu istoriju’.’ Vekovima čuvano u manastiru Hilandaru, Jevanđelje je poklonjeno kralju Aleksandru Obrenoviću 1896. godine, da bi posle majskog prevrata 1903. godine izvesno vreme bilo izgubljeno. Kasnije je pronađeno i, kako je smatrano za najdragoceniju državnu imovinu, tokom Prvog svetskog rata bilo je u izbeglištvu, sačuvano i preneto preko Albanije. Inače, u vreme kada su pisari i iluminatori Gligorije i Varsamelon prepisivali Jevanđelje, oblast Huma i Bijelo Polje nalazili su se u sastavu tadašnje srpske države, tako da je i eventualni zakonski osnov za preuzimanje Jevanđelja od strane Crne Gore sporan.

Porodica

U vreme dok se pokreće inicijativa za uspostavljanje kontroverznog “bećarskog poreza“, kojim bi se građani Srbije primorali na roditeljstvo, a na javnoj sceni se vodi rat koji pomalo dramatizuje elementarne ljudske vrednosti, neki primeri parova koji usvajaju decu ostavljaju ohrabrujući utisak. Bračni par iz Laćarka, mesta kod Sremske Mitrovice, uspeo je da usvoji čak – troje dece. Pošto je Centar za socijalni rad “Sava“ pokrenuo akciju “Za srećan život“, Nina i Ivan Tot su se odazvali i postali hranitelji troje romske dece. Dve sestre i brat – Jelena (8), Angelina (6) i Željko (3) – živeli su u različitim domovima, a jedini način da sve troje žive zajedno bilo je usvajanje u jednoj porodici. Deca su u hraniteljsku porodicu Totovih prešla u maju prošle godine i prošla nimalo lak period privikavanja na pravo porodično okruženje – ne samo na nove roditelje već i jedni na druge. Deca sada žive u normalnim uslovima i, kako piše “Glas javnosti“, vidno su srećnija nego u vreme dok su stanovala u domovima.

Ekskurzija

Glavni krivac za saobraćajnu nesreću na putu Beograd–Valjevo, u kojoj su 14. februara poginule Milica Lazarević i Katarina Gojković a četrnaestoro dece povređeno, jeste organizator zimovanja učenika beogradske Osnovne škole „Đorđe Krstić“, ocenilo je Ministarstvo prosvete i sporta Srbije. Na sastanku sa direktorima škola, održanom na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, ministar prosvete Slobodan Vuksanović istakao je da dok je on ministar niko neće smeti da kritikuje, vređa i proziva razredne starešine i direktore škola, što je, naravno, naišlo na odobravanje prisutnih direktora. Ipak, svi učesnici skupa složili su se oko toga da su svi u prosveti odgovorni ako učenici stradaju kada ih na put vode nastavnici.

Među komentarima koji su ovih dana stizali iz Ministarstva prosvete povodom saobraćajne nesreće u kojoj se prevrnuo autobus kojim su se osnovci vraćali sa zimovanja na Tari, našao se i jedan po kome ovo zimovanje nije klasična đačka ekskurzija, već privatan turistički aranžman. Kada je reč o obezbeđivanju đačkih ekskurzija, prema tvrdnjama upravnika saobraćajne policije Stojadina Jovanovića, sistemske mere obezbeđivanja đačkih ekskurzija i izleta preduzimaju se samo ukoliko škole prijave putovanje saobraćajnoj policiji, što nije čest slučaj. U kakvim uslovima se organizuju školske ekskurzije, možda najbolje govori podatak da je samo u aprilu i maju prošle godine, prilikom rutinskih pregleda pred polazak autobusa, od sedam hiljada vozila 600 bilo neispravno, a otkriveno je i deset pijanih vozača.

Inače, prema podacima Republičke prosvetne inspekcije, nastavnici i profesori koje je ministar amnestirao odgovornosti, za organizaciju ekskurzija dobijaju od turističkih agencija proviziju koja iznosi od 300 do 500 dinara po učeniku, ako je reč o jednodnevnoj ekskurziji na teritoriji Srbije, dok je tarifa za ekskurzije u inostranstvo od 20 do 40 evra.

Potrošnja

Građani Srbije mnogo vole da puše i jedu banane. Takav se bar zaključak dâ izvesti na osnovu podataka Privredne komore Srbije, prema kojima je Republika prošle godine na uvoz banana potrošila 27 miliona dolara (što je, da se zna, više nego što je cela nekadašnja Jugoslavija uvozila). Na uvoz cigareta 2004. potrošeno je 93 miliona dolara, a na uvoz žvakaćih guma skoro osam miliona. Da se banane obilno jedu i po zatvorima, svedoči rezime uprave Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu, čiji „stanari“ godišnje pojedu tri tone ovog voća. Kako prenosi „Glas javnosti“, od 800 do 1000 osuđenika u istom Zavodu godišnje popuše tonu cigareta, ali su u pitanju domaće marke – „lovćen“ i „point“, popiju tri tone kafe i 21.500 litara mleka. Kada je hrana u pitanju, na osnovu istog rezimea osuđenici godišnje pojedu 300.000 vekni hleba, 140 kilograma bibera i 3800 kilograma senfa, 13,5 tona turšije, 30 tona krompira i četiri tone jabuka.

Neženje

Penzionisani profesor porodičnog prava Marko Mladenović sačinio je Predlog zakona o obnavljanju stanovništva i zaštiti dece, koji su podržali Srpska pravoslavna crkva i Ministarstvo za dijasporu Vlade Srbije. Prema predlogu koji je upućen u Skupštinu Srbije na razmatranje, ograničeno je pravo na prekid trudnoće, koje se ovde naziva čedomorstvo, i uvodi se „bećarski porez“ za neženje, parove bez dece i parove koji imaju jedno dete a kojima su imovinske i druge mogućnosti znatno iznad proseka. Među poslanicima je predlog okarakterisan kao smešan i „za ljude sa Pravnog fakulteta dosta neozbiljan“. Profesor Mladenović, predsednik udruženja Opstanak čija je misija borba protiv bele kuge, objasnio je ovu inicijativu: „Ovaj narod biološki umire, on je u teškoj materijalnoj, duhovnoj i svakojakoj drugoj krizi. Mi smo ta savest. Ja volim ovu zemlju, ja volim ovaj narod. Ja neću da moji potomci budu nacionalne manjine i da ih gone kao danas na Kosovu, pa da predsednik Srbije ide tamo da im donosi svetlost.“ U poruci Opstanka – postavljenoj na sajtu ovog udruženja stoji da su ovoj zemlji potrebni deca i – devize.

Uznemiravanje

Zakon o radu, za čije usvajanje je prošle nedelje u Skupštini Srbije glasala vladajuća koalicija potpomognuta Socijalističkom partijom Srbije, samo je dva dana kasnije postao predmet sporenja. Kako je u izjavi za „Blic“ objasnio resorni ministar Slobodan Lalović, problem je nastao zbog usvajanja „štetočinskih“ amandmana kojima se državi i poslodavcima nameću veće finansijske obaveze nego što je bila prvobitna namera. Lalović je optužio Demokratsku stranku za neprincipijelnost jer je glasala za izvlačenje toplog obroka i regresa za godišnji odmor iz bruto zarade. Prema njegovim rečima, sistem bruto zarada je pre četiri godine uveden u domaće zakonodavstvo upravo na inicijativu DS-a i pokojnog premijera. Nezadovoljna konačnim rešenjem, Vlada je najavila da će vrlo brzo predložiti da se u tek usvojeni zakon unesu izmene. Novim zakonom podstiče se kolektivno pregovaranje kroz koje će se voditi politika zarada u Srbiji, a predviđa se formiranje i fonda solidarnosti iz kojeg će radnici preduzeća u stečaju moći brzo da naplate svoja potraživanja. Novina je i to da se prvi put uvodi kazna zbog seksualnog uznemiravanja zaposlenih. U slučaju otpuštanja radnika, poslodavac mora da donese program rešavanja viška zaposlenih, konsultujući Nacionalnu službu za zapošljavanje i reprezentativni sindikat.

Porez

Velika poreska ofanziva koju Ministarstvo finasnija sprovodi od početka godine, u narednom periodu imaće još jedan segment. Kako prenosi „Blic“, poreznici će uskoro krenuti u noćne i vikend obilaske ugostiteljskih objekata radi hvatanja na delu onih ugostitelja koji neprijavljeno organizuju muzičke nastupe u svojim objektima. Svi vlasnici su imali rok do 31. januara da se prijave u registar isplatilaca estradnih umetnika, ali je na teritoriji Srbije u roku prijavljeno samo 617 lokala. Poreznici procenjuju da takvih objekata ima između dvadeset i trideset hiljada. „U slučaju da poreznik na zadatku čuje živu muziku u restoranu ili kafani koja nije prijavljena za registar, izreći će meru zatvaranja objekta na 30 dana, a uz to ide i novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice“, objašnjava Zoran Bajatović, rukovodilac Sektora za obrazovanje u Poreskoj upravi. Da i građani stalno budu „na zadatku“, još pre se pobrinulo Ministarstvo finansija, koje je ovih dana krenulo sa akcijom u kojoj građani mogu prijaviti svog prodavca poreznicima a za to biti nagrađeni stimulativnom sumom od 500 dinara po prijavi. Kako su javili elektronski mediji, prvog dana su telefoni Poreske uprave neprestano zvonili, što je nadležne organe podstaklo da razmisle o uvođenju dodatnih linija i operatera za pravilnu „obradu“ informacija koje pristižu. Ipak, tvrdi se da mnogi građani prijavljuju prodavce ne tražeći obećanu novčanu nadoknadu, što se objašnjava savesnošću građana i njihovom željom da pomognu u primeni zakona. Koliko lično zadovoljstvo proističe iz ovakve savesnosti, organima reda i zakona još nije poznato.