Svršeno buduće vreme

Eto, desilo se i kod nas. Grupa građana je protestovala ispred Benetonove prodavnice i to samo zato što se tamo daleko, na nekom sasvim drugom kontinentu, ovčari nehumano ophode prema ovcama koje daju runo za Benetonove džempere! E, pa stvarno. I šta im to znači – „nehumano“? Pa ljudi su nehumani prema ljudima, prema životinjama su valjda neanimalni? I uopšte, gde to još ima da se neko buni zbog stvari koje nit ga se tiču, nit ga se dotiču? Dobro, možda ima negde u belom svetu gde su se takvi protesti uveliko ustalili i gde se odavno daju silne pare za raznorazne reklamne kampanje – te nemojte da bijete decu, te zaštitimo planetu, te rasisti su glupi… Pa kad odgledate reklamu u kojoj traper nasred Njujorka lovi žene u bundama, i još ih dotuče palicom pre nego što ih natovari na mazgu (e, to je nehuman tretman!) kao što se inače radi sa životinjama koje su to krzno ranije nosile, presedne vam i bunda i šubara i muf. Ali, to je bio spot od pre desetak godina. Danas za tim gotovo da i nema potrebe jer je, zahvaljujući baš takvim kampanjama, bunda od pravog krzna postala imidž neosvešćenih prostaka. (Dobro, malo je pomogao i strah od radikalnijih zaštitnika životinja koji ne prezaju ni od toga da vam bundu isprskaju auto-lakom.)

Srećom, ovaj trend je kod nas tek u začetku. Običaj da se gleda dalje od svog nosa i brine dalje od sopstvene guzice, ovde nema baš bogatu tradiciju. Setimo se samo više nego skromnih skupova podrške žrtvama ili još skromnijih antiratnih protesta tokom proteklih ratova u kojima nismo učestvovali, ali, na žalost mnogih, ni pobedili. Šta onda mislite kakve su nam šanse da se masovnije i ozbiljnije angažujemo oko patnje tuljana u Kanadi ili ovaca u Australiji? Baš tako. U suprotnom, ne samo da šef Benetonove radnje ne bi onako olako izjavio da će naravno i dalje nabavljati sporne džempere nego bi se i nadležni zabrinuli. Pa bi se već našao neko da organizuje kontramiting ili da napujda pravoverne navijače ili da izda stranačko ili crkveno saopštenje. Neko drugi bi se dosetio da to proglasi političkim napadom na sebe i državu, jedino bi nas ministar policije branio i rekao da su u pitanju mladi ljudi impresionirani majicama sa pijetetom (džemperima bez pijeteta u ovom slučaju). Ali se ništa od toga nije desilo jer je i nadležnima jasno da im ne preti nikakva opasnost. Bar dok imamo ovoliko boraca za prošlost, onih koji iskazuju neviđenu retroaktivnu srčanost u borbi protiv pluskvamperfekta – protiv komunizma, šestojanuarske diktature, Osmanlijskog carstva, zazidavanja mlade Gojkovice u Skadar na Bojani… Neće njih nadglasati šačica onih koji bi da se bore za sadašnjost ili, još gore, za budućnost, pa još tuđu, pa još životinjsku. Nije to kao u Češkoj gde su se, kako čujemo, građani Praga (Pražani, sedam vodoravno) uortačili pa zakupili bilborde na kojima su objavili da se stide svog premijera. Osim ako i kod njih nije počelo tako benigno. Malo zaštita životinja, malo potrošački bojkot, sve dok im se nije osladilo. Eto, vidite kakvi su ljudi. A mogli su da ćutke trpe Ruse, a kad im je i prekipelo – da se plišano razvedu i od njih i od Slovaka? A sad su našli da imaju mišljenje. Baš čovek ne može da se osloni na narod. Tuđ, naročito.