Vatikan je u utorak posle podne dobio novog poglavara: 265. papa postao je nemački kardinal Jozef Racinger (78), koji je izabrao duhovno ime Benedikt XVI. Nakon samo nešto više od 24 sata od trenutka kada je za sobom zabravilo vrata 115 kardinala koji čine papsko „elektorsko telo“, iz dimnjaka Sikstinske kapele zavijorio se beli dim – znak da je papska rezidencija dobila novog stanara. Istovremeno, prenoseći istovetnu poruku hiljadama ljudi koji su na Trgu sv. Petra iščekivali ishod glasanja, oglasila su se i crkvena zvona.
Novoizabrani poglavar Rimokatoličke crkve Jozef Racinger slovio je inače za jednog od najozbiljnijih pretendenata za naslednika harizmatskog pape Jovana Pavla Drugog. Malo ko je, međutim, očekivao da će se tako brzo, već u četvrtom krugu glasanja (jednom u ponedeljak posle podne i dva puta u utorak ujutro), praktično u prvom „punom“ izbornom danu – osvojiti najmanje dve trećine glasova koliko je, po proceduri, potrebno da neko od kandidata bude izabran.
Racingerov uspon na papski tron svakako je izneverio očekivanja većine Italijana koji su se nadali da će nakon presedana sa slovenskim svetim ocem prestižna titula biti vraćena u njihov posed. Tim pre što je Racingerovu kandidaturu „osporavala“ tamna mrlja iz njegove prošlosti; kao dečak on je bio član „Hitlerove mladeži“ i borio se na strani nacista u Drugom svetskom ratu. Pre kraja rata dezertiro je iz nemačke armije kada su saveznici oslobodili njegov rodni grad.
Prvi Nemac u vatikanskoj svetoj stolici zastupnik je konzervativne struje u Katoličkoj crkvi i po tome je sličan svom prethodniku. Njegovo vjeruju sadržano je u iskazu da „mi krećemo prema diktatu relativizma koji ne prepoznaje ništa istinsko i koji kao najviši cilj ima lični ego i lične želje“. Smatra, odnosno, da crkva može ponuditi individualnu slobodu i oslobođenje samo sa sistemom vrednosti potpuno odvojenim od sadašnjih. Zalaže se i za povećanje unutrašnje discipline u crkvenim redovima.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
