Međuvreme

Obrazovanje

Inicijativa mladih za ljudska prava poklonila je akademicima Srpske akademije nauka i umetnosti komplet knjiga, kao podsticaj za dalji razvoj te institucije. Akcija je pokrenuta nakon objavljivanja snimljenog telefonskog razgovora između haškog optuženika Radovana Karadžića i akademika Dobrice Ćosića, a koji su građani imali prilike da čuju u filmu Život i priključenije Radovana Karadžića. Karadžić i Ćosić su se u tom razgovoru složili da je srednjoevropska filozofija „ništa“, i da nije slučajno što Čehoslovačka ima „dva najizrazitija pisca“, Kafku i Švejka (verovatno misleći na Jaroslava Hašeka, koji je napisao roman Dobri vojnik Švejk), gde, kako je rekao Ćosić, jedan „okončava istoriju“ a drugi „zajebava“.

Inicijativa mladih smatra da se iz tog razgovora vidi elementarno nepoznavanja češke i srednjoevropske kulture, pa je njihov cilj da knjige koje su poklonili pomognu akademicima da savladaju neophodnu literaturu. Na portirnici SANU-a za Dobricu Ćosića ostavljene su knjige Kraj istorije Francisa Fukujame, Nepodnošljiva lakoća postojanja Milana Kundere, Proces Franca Kafke, Dobri vojnik Švejk Jaroslava Hašeka i Srpska strana rata Nebojše Popova.

Usluge

U „Halo oglasima“, broju koji je izašao 25. jula, objavljen je oglas: „Advokat odlaže početak izvršenja kazne zatvora, obustavlja poternicu u postupku izvršenja kazne zatvora“. Na kraju oglasa pisao je i broj mobilnog telefona na koji zainteresovani mogu da se jave. Na osnovu tog telefonskog broja, koji se nalazi u registru Advokatske komore Srbije, utvrđeno je da je reč o advokatu Vladimiru Banićeviću koji je do 2000. godine bio stručni saradnik Trećeg opštinskog suda u Beogradu, a nakon toga advokat. Predsednik Advokatske komore Srbije Vladimir Šešlija rekao je da je ovaj oglas suprotan Kodeksu profesionalne etike advokata. Darko Vlahović, republički disciplinski tužilac Advokatske komore Srbije, objasnio je da je u Kodeksu posebno napomenuto na koji način advokat sme da se pojavljuje u javnosti, kao i da klijentelu ne sme da traži putem štampe. On je dodao da advokati koji se na taj način reklamiraju podležu sankcijama – od novčanih do brisanja iz Advokatske komore na period od pet meseci do pet godina. Slučajem Banićevića baviće se disciplinski tužilac beogradske komore, i ukoliko nađe da ima osnova, biće podignuta optužnica. Vlahović kaže i da ovaj oglas upućuje na to da sudije i advokati mogu biti u vezi na zakonom nepredviđen način, kao i da advokat može da garantuje uspeh. Što se tiče „obustavljanja poternice u postupku izvršenja kazne zatvora“, Vlahović navodi da je reč o dovođenju čitalaca „Halo oglasa“ u zabludu, jer advokat ne može da utiče na skraćenje rokova ili izmenu odluke u pogledu izdate poternice, pa da zbog toga oglas sadrži element krivičnog dela obmane.

Pismo

Prošle nedelje je u Beograd stiglo pismo koje je iz Nemačke putovalo 63 godine. Pismo je poslao Vojislav Dželetović iz nemačkog logora svojoj supruzi 26. juna 1942. godine, ali ono nikad nije stiglo na adresu u Kragujevcu, na koju je bilo upućeno. Dželetović je rat proveo u koncentracionom logoru Hartmansdorf, dok je njegova supruga Bosanka sa dve kćerke boravila u Kragujevcu. Mada po struci ekonomista, Dželetović je bio mobilisan tokom aprilskog rata, ali su ga nacisti zarobili u Sarajevu 16. aprila 1941. godine. Zarobljeništvo je proveo radeći u logorskoj bolnici, a iz logora se vratio posle četiri godine, 26. jula 1945. u furgonima kojima su dopremani oslobođeni zarobljenici. Posle rata, njegova porodica preselila se u Kikindu, potom u Novi Sad i Zrenjanin, da bi u Beograd stigla 1968. godine, gde se Dželetović zaposlio u bolnici „Dragiša Mišović“. Mada su doživeli starost, Dželetovići nikad nisu dočekali pismo poslato iz logora. Šest decenija kasnije primile su ga njihove kćerke, sedamdesetogodišnje sestre Gordana Stojaković i Mara Nešić, koje danas žive u Beogradu. Pismo je pronašla nemačka nevladina organizacija „Janun“, a do Dželetovićevih kćerki stiglo je zahvaljujući kragujevačkoj organizaciji Ideje i spomen-parku „Kragujevački oktobar“.

Psi

Beogradsko preduzeće Gradsko zelenilo odlučilo je na sastanku sa predsednicom Opštine Vračar Milenom Milošević i predsednikom društva Orka Elvirom Burazerovićem 15. avgusta u Opštini Vračar, da najkasnije do petka ukloni žute table postavljene u parku kod hrama svetog Save i u Karađorđevom parku na kojima piše „zabranjeno vođenje i puštanje pasa“. Preokret je usledio kao posledica peticije koju je potpisalo više od 400 vlasnika pasa sa Vračara, revoltiranih jer su dotičnom zabranom svrstani u „građane drugog reda“ bez prava na neograničeno kretanje. Psi će ubuduće moći slobodno da trče po Karađorđevom parku, dok će u tri parka – kod hrama svetog Save, ispred Starog dvora i u parku između dve zgrade dvora, vlasnici moći da ih šetaju samo na povocu. Do kraja nedelje Gradsko zelenilo će odštampati nove table na kojima će pisati „dozvoljeno kretanje pasa na povocu i obavezno korišćenje pribora za higijenu“, što praktično znači da će vlasnici pasa morati da čiste za svojim ljubimcima i to pod budnim okom zaposlenih u Gradskom zelenilu. U cilju sprečavanja nesporazuma vezanih za držanje i puštanje pasa po beogradskim parkovima, Gradsko zelenilo najavljuje da će u najskorije vreme, zajedno sa sekretarijatima za komunalne poslove i zaštitu životne sredine, doneti novu odluku kojom će ponašanje pasa i njihovih vlasnika biti precizno određeno.

Psiho

U Pančevu je prošle nedelje Okružno javno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv četiri psihijatra zbog primanja mita – doktora Ruže Katnić, Armenaka Patalova, Ante Mejića i Radovanke Dejanović. Time je završena istraga koju je tužilaštvo vodilo na osnovu krivične prijave SUP-a Pančevo protiv četiri neuropsihijatra iz Dispanzera za mentalno zdravlje Zdravstvenog centra „Južni Banat“. Pacijentkinjama koje su želele da dobiju stručni nalaz kako bi prekinule trudnoću, lekari su, prema navodima optužnice, tražili novac za pregled. Na osnovu njihovih psihijatrijskih nalaza komisija za prekid trudnoće u beogradskoj Ginekološko-akušerskoj klinici odobravala je prekid trudnoće. Nalik na čuveni psihološki eksperiment sa Pavlovljevim psima, psihijatri su svoj posao obavljali klasično uslovljeni – izdavali su nalaze samo kada vide novac. Nema sumnje da su time rešavali niz psiholoških tegoba svojih neželjeno trudnih pacijentkinja, ali su, prema optužnici, tu uslugu naplaćivali čak i u onim slučajevim kada se prekid trudnoće morao obaviti zbog teško narušenog zdravlja pacijentkinja. Tokom perioda od 2001. do 2004. godine u nekoliko navrata iznudili su sume od 50 do 330 nemačkih maraka, od 50 do 150 evra, hiljadu, devet hiljada i 14.000 dinara. Ova praksa bi se verovatno nastavila, da pančevačka policija u maju 2004. godine nije podnela krivičnu prijavu, posle šest meseci kriminalističke obrade.

Prevare

Baš kad se činilo da će ovo leto proći bez uobičajenih priča o prevarama turističkih agencija, u Nišu su se dogodila dva takva slučaja u koje se umešala i policija. Sedamnaest putnika koji su preko turističke agencije Impuls otišli na letovanje u Bugarsku, nisu mogli odatle i da se vrate. Satima su čekali autobus koji je trebalo da dođe po njih, ali on se nije pojavio. Protiv vlasnika turističke agencije Mikana Kostića pokrenut je prekršajni postupak i on se obavezao da obešteti putnike. Prema rečima Zdravka Tomića, načelnika turističke inspekcije, Kostić je četiri godine za redom, svake godine otvarao novu turističku agenciju i radio bez licence. Inspekcija ih je svake godine zatvarala zbog nepravilnosti u poslovanju. Drugi slučaj tiče se agencije Take off putnik Niš. Pre nekoliko meseci ova agencija je izgubila spor sa beogradskim Putnikom, pa je morala da iz svog naziva izbriše reč „putnik“. Agencija je potom promenila ime u Saputnik, ali je građanima nastavila da izdaje račune sa memorandumima i pečatima prethodne firme. Klijenti sada ne znaju koji naziv da navedu ukoliko odluče da tuže ovu agenciju. Ovim slučajem će se pozabaviti inspektori za privredni kriminal.

Briga

Tokom proslave početka radova na izgradnji žičare na Kopaoniku, Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, izjavio je da je njegova namera bila da svog bliskog rođaka Zorana Milovanovića zaštiti od pritisaka kojima je bio izložen zbog sudskog postupka koji se vodio protiv Marka Miloševića. Pisanje medija da je posredovao u povlačenju optužnice protiv Marka Miloševića, Ilić je nazvao smešnom pričom i objasnio zašto proces protiv Miloševića ne treba dalje da se vodi: „Marko Milošević, ništa u životu nije uradio protivzakonito. Jedino što je šamarao Zorana Milovanovića. Nema smisla dalje komentarisati. U tom periodu su bila silna ubistva, Badže, ministra vojske, generalnog direktora JAT-a, sve se svelo da se zadrži optužba Zorana Milovanovića, jednog dečaka koji nema od čega da živi, a ne mora da ni to bude, ako nema ništa drugo. Neka gospodin Batić razmisli zašto tri godine nije dao da se presudi“, rekao je Ilić. Ministar se na sledećoj konferenciji za novinare bavio televizijom B92: „Mi smo ovde došli na jednu investiciju veoma ozbiljnu. Gospodo sa B92, gde god odete, napravite haos. Gde god dođete, napravite provokaciju. Vi ste bolesni, vi ste za psihijatrijsku kliniku, vi treba da se lečite kolektivno. Vama treba tretman na Kopaoniku, napravićemo jedan centar za vas, da vas zbrinemo. To vam ja obećavam, evo pomoći ću vam, vašeg velikog stručnjaka Verana Matića da dovedete da ljudi gledaju poslednje idiote u Srbiji. Ja to otvoreno tvrdim. Mi smo se ovde skupili o jednoj ozbiljnoj temi. Vi samo pričate o Marku Miloševiću, zaboravimo Marka, zar je vama Marko toliko važan u životu. Molim vas, nemojte nas ometati u jednom ozbiljnom poslu.“ Nakon toga, Ilić je objasnio novinarki B92 da brine za nju jer se nikada neće udati pošto je mnogo napadna. „Opustite se, uživajte i budite dobri sa nama“, dodao je Ilić. Lokalno stanovništvo Ilićeve govore pozdravilo je aplauzom.

Veze

Pokazalo se da porez na neženje čije je uvođenje najavljivano u Srbiji, uopšte ne bi uticao na rast porodičnih vrednosti. Prema jednom sasvim neobičnom istraživanju koje su prošle nedelje objavili fizičari u Velikoj Britaniji, neženje i ljudi koji često menjaju partnere zapravo povećavaju stabilnost brakova. Fizičar Ričard Ekob sa Univerziteta Oksford napravio je računarsku simulaciju socijalnih mreža preko kojih se ljudi upoznaju i povezuju. Takve socijalne mreže se najčešće izučavaju u sociologiji, ali je Ekob u svom istraživanju upotrebio analogiju između raspadanja brakova i procesa koji se istražuju u nuklearnoj fizici. U želji da ispita kako ljudi dolaze do svojih partnera, Ekob je koristio model radioaktivnog raspada atomskog jezgra. On je uočio da postoji sličnost između verovatnoće raspada jezgra i razvoda braka. Tako je verovatnoća da se neko dva puta uzastopno razvede ista kao verovatnoća dvostrukog radioaktivnog raspada. Kada je dovršena, Ekobova simulacija socijalnih mreža dala je neočekivane rezulate. Razotkrilo se da ljudi koji često menjaju partnere povećavaju broj stabilnih brakova, tako što utiču na razbijanje slabijih veza, nagoneći partnere da potom traže čvršće odnose. Međutim, istraživanje je pokazalo i da se ljudi koji menjaju partnere nalaze u nepovoljnijoj poziciji. Mnogo veću verovatnoću da će formirati vezu imaju osobe koje ne tragaju za partnerom već samo čekaju da se on pojavi. Mada se obično kaže da je za sklapanje veza uglavnom presudna hemija, ovo istraživanje je pokazalo da u tom procesu važnu ulogu igra i nuklearna fizika.