Pinokio, izvini

Drugima je najzad dozlogrdilo da stalno budu „drugi“ i da baš u svačijoj reklami statiraju izigravajući „druge deterdžente“, „ostale paste za zube“, „obične šampone“… u poređenju sa kojima reklamirani proizvod mnogo bolje „uklanja“ fleke, perut, bore, tvrdokorne naslage na zubima, šporetima, klozetskim šoljama… Dobro, stranci još i imaju običaj da objasne na osnovu kojih parametara tvrde to što tvrde, doduše, to napišu u dnu ekrana jako sitnim slovima koja traju tek sekund i obično sadrže prilično tanke, a često i nebulozne dokaze, ali barem poštuju zakone koji važe na uređenim tržištima – za razliku od naših, koji ne da te zakone nemaju nego se ne libe ni da nam samo snagom „majke mi“ argumenata „očigledno demonstriraju“ zašto su bolji od drugih. Kao da su političari, daleko bilo, a ne reklame.

Protiv ovog manira (reklama, a ne političara) neko se najzad pobunio. Kao u dobrim, starim spotovima u kojima su Pepsi i Koka-Kola bespoštedno ratovale, Nivea je odlučila da otvoreno napadne aktuelni spot za Dove kreme i sapune. (Nagradno pitanje za jezičke sladokusce glasi: ako Dove izgovaraju Dav, kako se izgovara Nivea – Najvi?) Za slučaj da ste propustili ovaj dvoboj, evo kako je to bilo. Dove emituje spot u kojem gledamo dve lale: jednu uronjenu u čašu Dove kreme i drugu uronjenu u čašu „obične“ kreme. Prva se, kao što možete da pretpostavite, uspravlja, druga, a da kako bi drugačije, vene. Nivea, koja je sebe izgleda prepoznala u onoj „običnoj“ kremi, uzvraća spotom u kojem vidimo samo onu lalu koja se prpošno uspravlja. „Zadivljujuće je šta neke kreme mogu da učine za cveće„, primećuje spiker. „Za vašu kožu mi preporučujemo Nivea kremu.“ Završni udarac stiže već u narednoj rečenici: „Da postoji nešto bolje, mi bismo to već napravili.“

Da li će Dove uzvratiti? Ima li osnova za tužbu zbog krađe kadra iz TV spota? Očekuje li nas rat širih razmera? Hoće li se ova temperatura već jednom ustaliti ili će i dalje da zvuči kao loto: 3, 12, 27…?

Šta god da se desi, Nivea valjda zna u šta se i zašto upustila. Ako ništa drugo, pobunila se protiv jednog ustaljenog tretmana proizvoda i gledalaca. Pa će to možda da inspiriše i neke druge na pobunu. Makar samo protiv onih najprovidnijih, da ne kažem najtransparentnijih vučenja za nos. Makar samo onih u marketingu. Možda se tako uskoro pobuni i Rembrako kafa. Zašto ona? Pa zato što nam „omogućava gledanje serije Vil i Grejs bez prekidanja“. To objave pre emitovanja, pa onda još jednom usred epizode i mi se taman obradujemo da ćemo stvarno jednom nešto odgledati bez reklama, kad ono – krene reklama za tu istu kafu. Dobro, ajde de – jedna ko nijedna. I to je veliki uspeh s obzirom na to da su nas navikli da, samo tri minuta pre kraja dvadesetominutne epizode, moramo da odgledamo desetominutni blok reklama. Pa ako je cena „gledanja bez prekida“ da odgledamo taj jedan spot sponzora koji nam je to omogućio – nek´ ide život, proći će i tih trideset sekundi. Ali, ne! Posle spota za kafu, ide reklama za sam B92, pa za banku, pa za čips, za njom i jedna za sok, pa za auto, i još jedna za sos od paradajza… Koga oni zafrkavaju? Nas? Ili klijenta koji je debelo platio da ne bude reklama, kojih inače ne bi ni smelo da bude u tako kratkoj epizodi? Ako zafrkavaju nas – dobro, navikli smo, ali ako zafrkavaju klijenta… Pa nek´ se i on navikne.