Prošle nedelje su kineske vlasti najavile završetak radova na prvoj liniji železnice na Tibetu. Ova takozvana panhimalajska železnica spada u najambicioznije inženjerske poduhvate svih vremena. Radovi traju već četiri godine, a Kina je u ovaj projekat do sada uložila više od tri milijarde dolara. Pruga će spajati severozapadnu kinesku provinciju Sinđang sa prestonicom Tibeta, Lasom. Tibetansku himalajsku visoravan često nazivaju „krovom sveta“, pre svega zbog toga što na planeti ne postoji naseljena oblast na tolikoj nadmorskoj visini.
Panhimalajska pruga prelazi preko najviših planina na svetu, a njena prosečna nadmorska visina iznosi 5072 metra. Na ovoj visini vladaju niske temperature i nizak vazdušni pritisak tako da izgradnja tibetanske železnice zahteva specifična konstruktivna rešenja. Ljudi koji nisu naviknuti na toliku nadmorsku visinu, zbog niskog pritiska dobijaju takozvanu visinsku bolest. Zato će vozovi koji će saobraćati ovom prugom nalikovati na putničke avione i biće hermetički zatvoreni da bi očuvali normalan vazdušni pritisak. To i nije čudno pošto avioni saobraćaju i na manjoj visini od ovih himalajskih vozova. Trenutno se pojedini vozovi kreću brzinom aviona (brzina francuskih TVG vozova je veća od 350 kilometara na čas), a sa panhimalajskom železnicom pojaviće se vozovi koji putuju na avionskim visinama.
Izgradnja železničkih puteva uvek je bila prilika za ostvarenje ideoloških ciljeva. Veliki simbolički značaj imala je pruga koja je u XIX veku spojila istok i zapad SAD, a sličan značaj imala je i transsibirska železnica. Kopanje železničkog tunela ispod Lamanša je krajem osamdesetih godina prošlog veka za Francusku i Veliku Britaniju bilo simbol dugo iščekivanog spajanja ostrva sa kontinentom. Svakako, ovakvi poduhvati bili su praćeni i obaranjem železničkih rekorda. Najduži železnički tuneli, mostovi i linije često su simbolizovali uspeh pojedinih ideologija ili državnih stremljenja. Izgradnjom železnice na nadmorskoj visini od 5000 metara, Kinezi šalju jasnu političku poruku o svojoj rešenosti da još čvršće integrišu Tibet (sada autonomnu oblast) u svoj sastav.
Palata Dalaj–lame: Osim inženjerskih problema, izgradnju tibetanske železnice prate razni politički i kulturološki problemi. Tibet je izgubio nezavisnost 1951. godine kada je pripojen Kini. Do tada je to bila nezavisna regija sa specifičnom kulturom i religijom. Duhovni i svetovni lider Tibeta do 1959. godine bio je dalaj-lama, vođa dominantnog Dge-lugs-pa („žuti šeširi“) budističkog reda. Prema tibetanskom verovanju, svaki dalaj-lama je sledeća inkarnacija prethodnog. Prvi dalaj-lama bio je Dge-dun-grub-pa (1391–1475), osnivač i kaluđer Tašilhunpo manastira u centralnom Tibetu. Poslednji dalaj-lama, Bstan-dzin-rgia-mtšo, rođen je 1935. kao četrnaesti lama. On je vladao Tibetom manje od dve decenije, dok u zemlju na krovu sveta nisu umarširali Kinezi.
Posle neuspešne tibetanske pobune 1959. godine, dalaj-lama je napustio Tibet sa 100.000 izbeglica. Njegovo sedište danas se nalazi u Daramšali, na indijskoj strani Himlaja. Zbog svoje nenasilne borbe za oslobođenje Tibeta od kineske dominacije, dalaj-lama je 1989. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Ulaz u njegovu palatu Potala u Lasi prekriva ogromna kineska zastava, ali ga Tibetanci i dalje smatraju svojim duhovnim vođom. Vekovima okrenuti svojoj budističkoj religiji, neskloni materijalnim vrednostima i nevoljni za komunikaciju sa svetom, Tibetanci su specifičan narod koji i dalje živi u sasvim primitivnim uslovima, uprkos reformama koje kineske vlasti pokušavaju da sprovedu. Prirodna izolovanost Tibeta kao nepristupačne planinske oblasti vekovima je pogodovala toj vrsti otpornosti na spoljne uticaje.
DOSELJENICI: Kina je tokom poslednje dve decenije pokušala da sprovede niz reformi na Tibetu. Zabeleženi su izvesni pomaci, ali ideologija Komunističke partije nije uspela da nadjača tibetansku tradiciju. Između Tibetanaca i doseljenika iz Kine vlada velika netrpeljivost. Preduzimljivi doseljenici iz nizija smatraju lokalno stanovništvo nižom rasom. Kina je nizom mera pokušala da uvede ravnopravnost, ali bez uspeha. Zapadne države, koje decenijama samo moralno podržavaju izgnanog dalaj-lamu, smatraju da Kina ne samo da ne čini dovoljno već i da prećutno podržava ovu segregaciju.
Blagodeti reformi koje Kina sprovodi na Tibetu pogoduju samo doseljenicima. U duhu izuzetnog privrednog razvoja čitave Kine, na Tibetu se otvaraju nove razvojne šanse. U Lasu dolazi mnogo kineskih doseljenika koji tragaju za novim poslovnim mogućnostima. To je u skladu sa kineskom politikom raseljavanja stanovništva u zapadne provincije. Jedna nedavno objavljena reportaža sa Tibeta prikazuje Kineza koji je putovao 2000 kilometara kako bi na krovu sveta otvorio radnju za popravku mobilnih telefona. „Biznis je bolji ovde gde tržište nije još sasvim razvijeno“, kaže on i dodaje kako nisu tačne tvrdnje da doseljenici uzimaju posao Tibetancima. „Svi koji ovamo dolaze grade Tibet.“
Mada većina Tibetanaca odbija da izmeni svoj tradicionalni način života, Kinezima povremeno uspeva da unesu promene. U svakom slučaju, Kina pokušava da prikaže svoju sliku Tibeta. Nedavno su lokalne vlasti odvele grupu stranih novinara u selo Gongzong, prvo tibetansko selo u koje su uvedene telefonske linije. Prihod u ovom selu po glavi stanovnika iznosi 520 dolara godišnje, što je tri puta više od tibetanskog proseka. Novinare je uz kineske zvaničnike u svojoj kući primio Cedan Dorje, poglavar ovog sela. U njegovoj kući od kamena novinari su mogli da vide sir od jaka obešen na tavanici, zajedno sa slikama partijskih vođa na zidovima. „Mogu da očekujem bolji život uz politiku parije, što sa budizmom nije bilo moguće“, rekao je Dorje novinarima. „Pridružio sam se partiji ne da bih postao bogat, već da bih pomogao da lokalno stanovništvo zajedno postane bogatije.“
GIGANTSKI PODUHVAT: Uz propagandne trikove, izgradnja panhimalajske pruge veoma je važna za kineske vlasti. Povezivanje sa ostatkom Kine moglo bi da smanji pasivnost regije i da podigne životni standard stanovništva. Međutim, protivnici Kineza smatraju da pruga ima samo jedan cilj – da olakša doseljavanje Kineza na Tibet. Protivnici partije smatraju da doseljenici uzimaju posao Tibetancima. Taj stav donekle potvrđuje i situacija na samom gigantskom gradilištu najviše pruge na svetu. BBC je nedavno preneo kako se na ovom gradilištu uglavnom mogu videti samo lica kineskih radnika.
„Stigli smo iz svih krajeva zemlje kako bismo radili na ovoj pruzi“, kaže jedan od radnika, objašnjavajući zašto prugu podižu uglavnom imigranti iz Kine. „Na ovom gradilištu nema Tibetanaca zato što oni nemaju odgovarajuće sposobnosti za ovaj posao.“ Stav da su Tibetanci nesposobni za posao rasprostranjen je ne samo među kineskim radnicima već i među rukovodiocima. „Autonomna oblast Tibet nema dovoljno sposobnih radnika za svoj modernizacijski kurs“, kaže Ju Heping, direktor Komisije za razvoj i obnovu Tibeta. Mada se ovakav stav donekle može opravdati okrenutošću Tibetanaca tradiciji, protivnici Kineza smatraju da je to očigledan primer diskriminacije koju sprovodi država. Takvoj kritici su izložene i poreske olakšice koje se daju doseljenicima iz Kine. Kineske vlasti imaju svoje opravdanje, ali je izvesno da u poslovima modernizacije Tibeta presudnu ulogu imaju doseljenici.
No, bez obzira na sve kritike, u međuvremenu se nastavlja izgradnja tibetanske železnice. Izgradnja panhimalajske pruge je veliki poduhvat. Pruga je dugačka 1142 kilometra, a pošto se gradi na izuzetnoj nadmorskoj visini, radnici su opremljeni bocama za kiseonik. Pošto radovi napreduju prema planovima, otvaranje železnice očekuje se 2007. godine. Međutim, postoji mogućnost da kineski gigantski poduhvat bude osujećen, ne iz političkih i kulturoloških razloga, već zbog klimatskih promena. Prema najavama klimatologa, povećanje globalne temperature bi do 2050. godine moglo da utiče na funkcionisanje ove železnice.
