Od prošlog petka, 4. novembra, Srbija i Crna Gora ima svog nezvaničnog predstavnika u organizaciji koja je zadužena da reguliše internet saobraćaj i odlučuje kako će se nazivati internet sadržaji. Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva, skraćeno ICANN, pominjana je poslednjih meseci u okviru priče o borbi za prevlast na internetu, a koju vode SAD i UN. ICANN je u suštini američka organizacija koja je vremenom reformisana tako da danas u svakom odboru ima predstavnike pet svetskih regiona, za koje glasaju registrovani korisnici interneta. Zadatak ICANN-a je da obezbedi da internet funkcioniše, odnosno da se pred vašim očima otvori upravo onaj sajt koji ste želeli da vidite (a ne neki podmetnuti), ili da mejl koji ste poslali stigne na pravu adresu (naravno, ako ste adresu ispravno napisali). Za prosečnog korisnika interneta ICANN je nevidljiv, ali upravo ta organizacija zaslužna je za to da Srbija 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja, nije isključena sa interneta, kao i za to što „lokalni moćnici“ ne mogu unutar sopstvene zemlje bitno da menjaju pravila funkcionisanja mreže (mada mogu da ograničavaju ili zabranjuju pristup „neprihvatljivim“ sajtovima).
Dakle, od pre neki dan je na upravnu funkciju u ICANN-ovom odboru za nacionalne internet domene izabran Slobodan Marković iz beogradske nevladine organizacije Centar za razvoj interneta. (Ko ne veruje, nek pogleda http://www.icann.org/announcements/announcement–04nov05.htm.) Slobodan je izabran kao predstavnik Evropske regije (Evropa ima tri predstavnika u odboru koji broji 15 članova), a za to mesto kandidovala su se 72 internet profesionalca. To znači da on nije tamo otišao kao predstavnik SCG, već kao privatno lice, ali za „Vreme“ kaže da veruje da će njegov izbor doprineti tome da se za Srbiju i Crnu Goru malo više čuje unutar internet zajednice. Mandat traje tri godine, a ako SCG internet zajednica bezrezervno podrži „svog čoveka“ u ICANN-u, možda od ovog izbora bude i dugoročnije koristi.
Interesantno je i to što je Slobodan Marković baš u odboru za nacionalne domene, a to je oblast u kojoj i u matičnoj zemlji ima mnogo posla. SCG i dalje kao nacionalni domen koristi .yu, sufiks države koja više nigde ne postoji, osim u internet adresama sa ovog prostora. Pre izvesnog vremena državnoj zajednici predloženo je da ga zameni sa .cs (Crna Gora – Srbija, budući da je .sc zauzeto od strane Sejšela), ali od tog posla za sada ništa. Najpre, reč je o domenu koji je nekada, do raspada, pripadao Čehoslovačkoj te još uvek ima nešto malo internet stranica i elektronskih adresa koje ga koriste. Drugo, preimenovanje domena je ogroman posao budući da je SCG internet za ovih desetak godina ozbiljno narastao. I, treće, ta promena je besmislena ukoliko postoji mogućnost da u skorije vreme dođe do novog raspada na Srbiju i Crnu Goru, nakon crnogorskog famoznog referenduma. Po rečima Slobodana Markovića, ovaj treći scenario ne može se preduprediti eventualnom registracijom zasebnih domena, jer se ICANN striktno poziva na listu država i teritorija koje priznaju UN, što je odgovor i na pitanje da li za nacionalni domen može da konkuriše Republika Srpska ili Kosovo.
