Akcija za Crni petak
Dva za jedan – veliki popust na „Vreme“ samo do petka
Do kraja radne sedmice možete da dobijete dve godišnje pretplate na digitalno izdanje „Vremena“ po ceni jedne. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Prema stučnjacima za kineski horoskop, iz nesrećne godine Petla koja je za nama, ušli smo u godinu Psa, koja bi trebalo da donese mir, ali ne bez katastrofa
Katastrofa egipatskog broda „Salam – Bokačo 98“ , koji je potonuo prošle nedelje, u noći između četvrtka i petka, najveća je pomorska nesreća u Egiptu u poslednjih tridesetak godina. Tačan broj preživelih i nastradalih u vreme nastanka ovog teksta (utorak) još nije objavljen. Egipatska policija saopštila je da je do sada spaseno 467 osoba, pronađeno je 195 tela davljenika, dok se oko 700 osoba vodi kao nestalo, i sve je manje nade da je još neko preživeo. Patrole egipatske obalske straže i ratne mornarice već danima tragaju za telima preživelih i nastradalih. „Salam“ je plovio između luka Dube u Saudijskoj Arabiji i Safage u Egiptu, koje se nalaze jedna preko puta druge, na suprotnim obalama Crvenog mora.
Na brodu se nalazilo 1272 putnika i 104 člana posade. Među putnicima je bilo najviše Egipćana (1310), zatim 99 iz Saudijske Arabije i šestoro iz Sirije, četvoro Palestinaca i po jedan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana, Kanade, Jemena i Sudana. Većinu su činili radnici koji su se vraćali kućama, a znatan broj njih vraćao se sa hadžiluka iz Meke.
MNOGO NEJASNOG: Tačan uzrok nesreće još nije saopšten, ali se, prema izjavama preživelih, kao glavni navodi požar koji je izbio u potpalublju. Pritom, u vreme kada je brod isplovio, na Crvenom moru je duvao jak olujni vetar, što je moglo da bude veoma opasno, naročito ako je brod bio preopterećen. Navođenje mogućih uzroka ipak ne rasvetljava sve nejasnoće vezane za tragediju, a kojih ima mnogo.
Brod je potonuo na samo 80 kilometara od saudijske obale, a da nije uputio nijedan poziv u pomoć, već je u četvrtak oko 22 sata jednostavno nestao sa radarskog ekrana obalskih službi. Prema izjavama preživelih, požar u potpalublju izbio je ubrzo pošto je brod isplovio. Zatim je došlo do eksplozije posle koje je voda počela da prodire u potpalublje jer se brod nagnuo i vrlo brzo potonuo. Za tih nekoliko sati koliko je požar besneo posada broda sve vreme je uveravala putnike da nema razloga za brigu, čak i da mogu da skinu pojaseve za spasavanje. Ukoliko se utvrdi da je požar glavni uzrok nesreće, na videlo će izaći katastrofalni propusti posade broda, kao i kriminalna odgovornost kapetana, koji je prema izjavama očevidaca pobegao s broda koji je tonuo. Naravno, ne treba isključiti mogućnost da je brod prevozio nešto što posada nije želela da bude otkriveno.
Pre svega nije jasno zašto se odmah po izbijanju požara brod nije vratio u Dubu, već je nastavio da plovi, čak i kada se nagnuo. Veoma je čudno da za nekoliko sati, koliko je trajao požar, brod nije uputio nijedan poziv za pomoć, niti se iko od posade pobrinuo da on bude na vreme evakuisan. I na kraju, gotovo je neshvatljivo zašto veći broj ljudi nije spasen, pošto je brod bio opremljen velikim čamcima za spasavanje, kao i velikim brojem malih čamaca u koje je moglo da stane mnogo više osoba nego što se u vreme nesreće nalazilo na brodu. O kapetanu broda Sajedu Omru, koga putnici optužuju da je pobegao, još uvek se ne zna ništa, a smatra se da je, kada je brod počeo da tone, jednostavno pobegao čamcem za spasavanje.
Odgovore na ova pitanja trebalo bi da dâ istraga. Dok ona traje, očajni rođaci i prijatelji preživelih koji već danima čekaju u Safagi svakodnevno protestuju zahtevajući od egipatskih vlasti konačnu listu preživelih i poginulih.
STAMPEDO U MANILI: Nažalost, s brodom „Salam“ crna lista prošlonedeljnih tragedija se ne završava. U Manili, glavnom gradu Filipina, 74 osobe su poginule, dok je više od 350 povređeno u stampedu koji je nastao kada je velika masa ljudi pokušala da uđe na stadion gde je organizovan TV-šou u kome su deljene visoke novčane nagrade. Među žrtvama ima najviše starijih osoba, kao i jedno dete, a pregaženi su posle ulaska na stadion. Predsednica Filipina Glorija Arojo zatražila je istragu o nesreći.
Većina prisutnih za tragediju krivi TV-mrežu ABS – CBN, koja je organizovala deljenje nagrada. Pre svega, ona nije uspela da obezbedi prostor za 30.000 ljudi koji su prisustvovali događaju, već je šou trebalo da se održi na stadionu čiji su kapaciteti 19.000 mesta. Zbog toga je velik broj ljudi bio sateran u hodnike stadiona visoke četiri, a dugačke oko 70 metara, gde je većina i nastradala. Nesreći je doprinela i odluka radnika obezbeđenja stadiona da zatvore ulazne kapije objekta, kada više nije bilo mesta za ostale koji su hteli da uđu. To je bio prvi put da se šou održava na stadionu.
Kako se dogode ovakve nesreće, teško je odgovoriti. Istrage koje se vode donose samo zvaničnu verziju događaja, ali se kao glavni uzrok mogu navesti ljudska nesmotrenost i nepažnja, neverovatna nebriga, da ne kažemo glupost. Jer, kako inače objasniti odluku posade egipatskog broda, ili situaciju u Manili, kada se na stadion pusti gotovo dva puta više ljudi nego što je to njegov kapacitet. Verovatno je neočekivano za tekst ovakvog tipa, odgovor možda može dati i horoskop, i to – kineski. Naime, 29. januara u Kini je proslavljena Nova godina po kineskom kalendaru. Prema stučnjacima za kineski horoskop, iz nesrećne godine Petla koja je za nama, ušli smo u godinu Psa, koja bi trebalo da donese mir, ali ne bez katastrofa. Rejmond Lo, astrolog iz Hongkonga, smatra da će godina Psa, koja je tek počela biti dobra za mir i duhovnost širom sveta, ali da velike nesreće poput erupcija vulkana i zemljotresa nisu isključene. Naravno, reč je o prirodnim katastrofama, koje možda nemaju veze sa tragičnim događajima koje smo upravo opisali. Ali, pitanje je kako treba gledati na ljudski faktor. Na kraju, poređenja radi, godina identična ovoj, prema kineskom horoskopu bila je 1946, prva godina mira posle Drugog svetskog rata. Posle svih nemilih događaja koji su obeležili prošlu godinu (na političkom planu) bilo bi dobro kada bi se bar deo onoga što Rejmon Lo proriče i ostvario.
Do kraja radne sedmice možete da dobijete dve godišnje pretplate na digitalno izdanje „Vremena“ po ceni jedne. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
U našem njuzleteru opet delimo ulaznice za bioskop i knjige. Prijava je prosta
Šuma Aokigahara u Japanu čuvena je – po broju samoubistava. Sada se noću nadgleda dronovima
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve