„Povetarac“ prerastao u buru

Već duže vremena situacija u Ukrajini postaje sve složenija, ili makar ne počinje da biva jednostavnija. Ova velika zemlja sa veoma važnim strateškim položajem trpi posledice takvog stanja i periodično dolazi u centar svetskih zbivanja.

Najdramatičniji su svakako bili događaji iz perioda tzv. narandžaste revolucije krajem 2004. godine, kada su protesti zbog rezultata predsedničkih izbora na vlast doveli prozapadno orijentisanog predsednika Viktora Juščenka i drugu po veličini bivšu sovjetsku republiku naglo oslobodili presudnog uticaja Kremlja.

Ova promena u kursu spoljne politike zabrinula je ukrajinske državljane ruskog porekla, koji su veoma brojni naročito na industrijskom istoku zemlje i na poluostrvu Krim, koje zauzima dominantan, centralni položaj u Crnom moru.

Ova napetost izazvana srodnim, ali ipak različitim etničkim poreklom i suprotnim političkim stavovima postala je konstanta ukrajinskih unutrašnjopolitičkih događaja, a samo ove godine izbila je u prvi plan do sada tri puta. Prvi put u januaru, kada je Rusija odlučila da udvostruči cenu prirodnog gasa Ukrajini, što je izazvalo lavinu protesta u zemlji, sa jakom nacionalističkom crtom u stavovima i izjavama gotovo svih političara u vlasti i bliskih vlasti. Pošto više od četiri petine isporuka ruskog gasa za Zapadnu Evropu takođe ide preko Ukrajine, pad pritiska u gasovodima izazvao je i značajan poremećaj u industrijskoj proizvodnji i životnim navikama celog Starog kontinenta.

POSLEDICE: To je ostavilo i značajne posledice na naconalnu ekonomiju. Pesimistične procene kažu da je drastično poskupljenje najznačajnijeg energenta i važne sirovine presudno doprinelo da se porast nacionalnog dohotka koji je iznosio fantastičnih dvanaestak odsto smanji bar četiri puta. Druga ovogodišnja prilika za nacionalno prebrojavanje bili su martovski parlamentarni izbori. Proruska Partija regiona bivšeg predsednika Viktora Janukoviča osvojila je najviše glasova, ali ipak ne dovoljno da bi formirala vladu. Na užas establišmenta i veliko poniženje predsednika Juščenka njegova stranka Naša Ukrajina osvojila je tek treće mesto, dok ih je pretekao ultraliberalni Blok Julija Timošenko koji predvodi presednikova nekada najbliža saradnica i prvi „narandžasti“ premijer. Takav rezultat izbora od kojih su sve tri strane mnogo očekivale (cenzus na izborima prešli su još i komunisti i socijalisti) doveo je do neobičnog razvoja – bez obzira na to što su izbori završeni pre gotovo tri meseca i što su rezultate svi glatko prihvatili, Ukrajina još nije dobila vladu.

Američki predsednik Buš zbog ukrajinskih teškoća oko pregovora o vladi odlaže dugo najavljivanu posetu Kijevu, i umesto toga ide u Budimpeštu, što zapadnim pristalicama u Ukrajini pa i njenom predsedniku svakako oduzima snagu, prestiž i harizmu. Međutim, to još nije sve.

UZBUNA: U luku grada Feodosije na poluostrvu Krim, koje je naseljeno uglavnom stanovništvom ruskog porekla, 27. maja uplovljava američki trgovački brod Adventidž, iznajmljen za potrebe američke vojske. Na njemu se, prema američkim vojnim izvorima, nalazi oprema za privremeni boravak učesnika vojne vežbe „Morski povetarac 2006“, koja se na Krimu održava svake godine počev od 1997, od kada u svojstvu posmatrača učestvuje i Rusija.

Vežba je zakazana za polovinu jula i navodno nije samo NATO vežba jer u njoj ne učestvuju samo države članice zapadnog vojnog saveza već i Makedonija i Gruzija. Međutim, gruzijsku armiju već uveliko obučavaju, a delimično i finansiraju SAD, i ova zemlja ima ambiciju da u NATO uđe 2008. Ni želja Makedonije za ulazak u NATO i Evropsku uniju takođe nije tajna, ali ni učešće vojne sile ove bivše jugoslovenske republike zasigurno nije presudan faktor u događajima na Krimu.

Feodosija je samo 160 kilometara udaljena od Sevastopolja, baze crnomorske flote Ruske Federacije. Lokalno stanovništvo je rusko, i očas posla se organizovalo, sprečilo istovar broda u luci i blokiralo ga. Brod je po rečima ukrajinskih zvaničnika natovaren „objektima privremenog stanovanja učesnika vežbe“, dakle montažnim kućama. Tu činjenicu koriste učesnici protesta tvrdeći da su barake namenjene nezakonitoj izgradnji vojne baze NATO-a u zemlji, na Krimu.

Stvar je otišla još dalje kada su se u Ukrajini pojavili i ljudi koji su te objekte trebali da montiraju. Petog dana blokade i protesta, 1. juna, na aerodrom u krimskom gradu Simferopolj sleteo je avion sa 200 rezervista američke vojske koji su trebali da objekte i opremu sa broda Adventidž dovedu u upotrebno stanje. Oni su takođe odmah blokirani akcijama lokalnog stanovništva, pa su umesto na poslu dve nedelje proveli u lokalnom odmaralištu, okruženi sa nekoliko hiljada gnevnih demonstranata svakog dana. Ponovo su državni zvaničnici pokušali da spuste loptu izjavljujući da u pitanju nisu vojnici, već rezervisti. Međutim, status rezervnog vojnika, tj. pripadnika Nacionalne garde uopšte ne sprečava hiljade Amerikanaca da se bore u Iraku, Avganistanu i na drugim mestima.

Demonstranti koji su bili u većini imali su i jaku podršku. Pomagali su ih komunisti i Partija regiona.

Rusija se uzdržala od direktnog mešanja, ali je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u govoru članovima Dume, donjeg doma ruske skupštine, rekao da bi ulazak Gruzije i Ukrajine u NATO imao „ogroman negativan uticaj na bezbednost Rusije“. „Svaka država ima pravo da donosi suverene odluke, ali u isto vreme, primanje Gruzije i Ukrajine bilo bi kolosalna geopolitička promena, što mi moramo da posmatramo sa tačke gledišta vlastitih interesa“, naglasio je Lavrov, koristeći reč „interesi“ na zapadni način, kao opravdanje za sve eventualne poteze i posledice.

Ukrajinska vlada se protiv demonstranata borila na razne načine. Saopštenja su varirala od edukativnog tona koji je razjašnjavao tananu razliku između američkog marinca i „rezervnog vodoinstalatera“ do onih koja su veličala zapadne integracije. Ukrajinske provladine TV stanice su emitovale snimke koji su pokazivali demonstrante uglavnom kao relikte sovjetske ere, veterane i babuške. Ruski snimatelji slikali su jedre mladiće i djevuške koji pucaju od zdravlja.

Koristila se i izjava poljske ministarke odbrane Ane Fotige, koja je u razgovoru sa ukrajinskim kolegom u Kijevu rekla „da su se i u njenoj zemlji ljudi protivili ulasku u NATO i demonstrirali protiv alijanse do 1999, a gle kako se sve završilo…“.

ODLAZAK I NEPRIJATNOSTI: Marinci su se spakovali i otputovali, polovina njih u nedelju, a polovina u ponedeljak.

Zvanično su napustili region i otišli svojim kućama jer nisu mogli da obave posao zbog koga su došli, a tronedeljni ugovor im je istekao, rekao je ukrajinskim TV kanalima portparol američke ambasade u Kijevu Brent Bajers. Vreme dok su bili blokirani utrošili su na čišćenje plaže i popravljanje terena za fudbal. Njihov odlazak će sigurno doprineti smirivanju situacije, naročito preko potrebne posle prve tuče od prethodnog četvrtka kada je petnaestak pripadnika prozapadne omladinske partije Pora pokušalo bezuspešno da pruži podršku marincima.

Iako je lokalna policija sprečila direktni kontakt dve grupe i vratila pripadnike Pore u autobus kojim su došli, nekoliko udaraca je ipak zadato, na sreću bez posledica.

Po zakonu iz februara 2002. godine, predsednik može da dozvoli učestvovanje pripadnika oružanih snaga druge države u vežbama na teritoriji Ukrajine, ali tu odluku mora da potvrdi parlament (Verhovna rada).

O „Morskom povetarcu 2006“ Rada je raspravljala još 9. februara, odmah posle izbora, međutim, predsednikova dozvola za ulazak stranih vojnika tada, a ni docnije nije potvrđena.

To je predsednika dovelo u veoma neprijatnu situaciju, jer je za ovu godinu sem „Morskog povetarca“ planirano još pet vežbi sa učešćem stranih vojnika iz čak četrdeset raznih država.

Ukrajinski ministar odbrane Anatolij Gričenko je već morao da sa žaljenjem obavesti javnost da su zajedničke britansko-ukrajinske vežbe ratnih vazduhoplovstava dveju zemljalja koje su predviđene za sledeću nedelju odložene u poslednji čas.

Istakao je ipak odlučnost da se nastavi sa prozapadnim integracijama i rekao „da će o budućnosti Ukrajine odlučivati Ukrajinci“.

Savet nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine saopštio je da još uvek ima vremena da se prevaziđu pravne prepreke i da oni veruju u takav rasplet situacije.

Ukrajinska ambicija je bila da ove godine jedno njihovo moderno ratno plovilo, verovatno veličine fregate, učestvuje u patrolama antiterorističke grupe u kojoj dominira NATO u Sredozemlju, a za to bi im od neprocenjive pomoći u komandovanju, saradnji i izvršavanju bila iskustva iz „Morskog povetarca“ , „Čvrstog čvora“ i drugih vežbi poetičnih imena.

Ukrajina očekuje poziv za pristupanje NATO-u 2008. godine, zajedno sa Gruzijom. Ako se to dogodi, jedna posledica će biti bizarna. Rusija, naime, ima ugovor za korišćenje luke Sevastopolj kao baze svoje flote do 2017. godine, što bi značilo da će imati svoju bazu na teritoriji NATO-a punih devet godina.

Pregovori između dve zemlje o definisanju sporne granice u Azovskom moru i na poluostrvu Kerč prekinuti su 6. juna bez napretka. U međuvremenu je Ukrajina zabranila ulazak na svoju teritoriju dvojici članova ruske Dume.

Ugledni Konstantin Zatulin sprečen je da uđe u zemlju zbog navodnog organizovanja demonstracija na Krimu, a našoj javnosti poznatiji Vladimir Žirinovski zbog niza uvredljivih izjava na račun Ukrajine.

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje po kome je pristup u zemlju privremeno zabranjen još jednom broju ruskih državljana, ali oni nisu imenovani tom prilikom.

Ranije je uhapšen pa prognan iskusni novinar lista „Komsomolskaja pravda“ Aleksandar Kots. Rusko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je na sličan način, pa je uskratilo ulaz na svoju teritoriju neimenovanom ukrajinskom diplomati.