Međuvreme

Mediji: Antun ili Josip

Beogradski tabloid „Kurir“, u svom izdanju od ponedeljka 11. septembra, na naslovnoj strani objavio je svoje senzacionalno saznanje: da je Antun Dulić, otac aktuelne potpredsednice srpske vlade Ivane Dulić-Marković, „posle rata zaposlio Ivana Jovanovića Crnog, koji je kao ustaša osuđen za ratni zločin nad Srbima“. U tekstu pod naslovom „Ustašin jatak“ izneseni su detalji: „poznati ustaški zlikovac“ Ivan Jovanović Crni, koga je Okružni sud u Mostaru 1957. godine osudio na smrt vešanjem, zarobljen je kod Celja pa mobilisan u partizansku Žumberačku brigadu, da bi nakon demobilizacije malo istovarivao ugalj u Bosanskom Brodu, a potom, od 1946, dve godine radio kod Stipana, a potom još dve kod Antuna Dulića. U tekstu se konstatuje da je „interesantno da niko od Dulića nije odgovarao za skrivanje „ovog ustaškog zlikovca“, uz ogradu da „ostaje otvoreno pitanje da li su Dulići znali ko je Jovanović, ali i da potpredsednici Vlade nisu mrske ustaše, što „svedoči i njen sastanak u Subotici sa Antom Đapićem, liderom ekstremne proustaške Hrvatske stranke prava“. Ovaj napis izazvao je mnoge reakcije: predsednica NUNS-a Nadežda Gaće izjavila je da se to udruženje više puta obraćalo ministru kulture i informisanja Draganu Kojadinoviću sa zahtevom da reaguje i preduzme korake za kažnjavanje medija i novinara koji seju rasnu i versku mržnju, ali da sada nije bilo nikakve reakcije; Ministarstvo kulture je ukazalo da ovakvo pisanje može dovesti do ozbiljnih posledica i da bi na osnovu Zakona o javnom informisanju okružni tužilac morao da reaguje predlogom nadležnom okružnom sudu da zabrani distribuciju takvih novina; direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima Srđan Đurić izjavio je da je reč o grubom vređanju ličnosti iznošenjem neistina, što nanosi ozbiljnu štetu ugledu naše zemlje, zbog čega Vlada Srbije izražava najoštriju osudu, kao i da Vlada ima obavezu da se odlučno suprotstavi teškim prekoračenjima svih dopuštenih granica civilizovanog ophođenja; portparol DSS-a Andreja Mladenović izjavio je da se piše sve i svašta, ali da je DSS protiv zabranjivanja novina, te da po zakonu, osim privatne tužbe, nema nikakvih drugih mogućnosti. Potpredsednica vlade Ivana Dulić-Marković za „Vreme“ je rekla da će „Kurir“ svakako tužiti jer je sve navedeno netačno i da je to lako dokazati: njen otac se ne zove Antun već Josip, rođen je 1936. godine, što znači da je 1948. imao 12 godina.

Specijalni sud: Iz početka

Nakon ostavke sudije Marka Kljajevića, suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića nastavljeno je prošle nedelje u Specijalnom sudu u Beogradu pred novim sudskim većem tako što je formalno počelo iz početka, čitanjem optužnice i izjašnjavanjem optuženih o krivici. Pre toga je Nata Mesarović zamenila Kljajevića na mestu predsedavajućeg sudskog veća, dok je za trećeg člana veća postavljena Radmila Dragićević-Dičić. Inače, sudija Mesarević je odranije sedela u istom veću, dok je sudija Dičić sudila u procesima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi.

Tokom dva dana pretresa, optuženi su ostali pri tvrdnji da nisu krivi i ponovili optužbe da su im ranije dati iskazi iznuđeni u policiji. Prvooptuženi Milorad Luković Legija insistirao je da se njegovo prezime u optužnici zameni prezimenom Ulemek, koje je imao pre nego što ga je promenio. Zatim su pročitani iskazi koji su se već čuli u prethodnom postupku.

Proces će se nastaviti početkom oktobra, do kada advokati treba da se izjasne za koje dokaze traže ponovno izvođenje i koje svedoke žele ponovo da saslušaju, ali će poslednju reč o tome imati sudija Mesarević. Veštaci iz Vizbadena će putem video-linka biti saslušani 6. novembra, ali se odbrana unapred požalila da šest sati neće biti dovoljno da od njih dobije potpune odgovore. Još se ne zna kada će se pred sudom pojaviti svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, niti zašto je Kljajević odlučio da prestane da sudi. I pored svega, u tužilaštvu su uvereni da će proces za ubistvo Đinđića biti završen do kraja godine, te da će većina optuženih dobiti maksimalne kazne.

Korupcija: Crveno svetlo

Prema izveštaju Svetske banke, u Srbiji je od 2002. do 2005. godine došlo do alarmantnog rasta korupcije. Iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija upozoravaju da bi u državi morala da se upale sva „crvena svetla“, jer na ovakve izveštaje strani investitori obraćaju veliku pažnju. Međutim, visokim stepenom korupcije u Srbiji najpre su pogođeni njeni građani. Prema isrtraživanju Transparentnosti Srbija, 20 odsto porodica koje su se srele sa korupcijom čine konstantan broj. Međutim, mnogi građani koji se suočavaju s ovom pojavom ne poznaju pravne mogućnosti koje im stoje na raspolaganju ili nemaju dovoljno poverenja u rad institucija koje bi takve probleme trebalo da rešavaju. U nedostatku izbora, ljudi pokušavaju na razne načine da se odbrane od korupcije – privatnim kanalima, preko medija… Zbog toga će Transparentnost Srbija biti uključena u projekat Transparensi internešenela, koji se istovremeno sprovodi u nekoliko balkanskih zemalja (Hrvatska, BiH, Rumunija, Moldavija i Bugarska), a odnosi se na osnivanje antikorupcijskih savetovališta.

U savetovalištu koje osniva Transparentnost Srbija radiće volonteri i pravni savetnici. Radnim danima od 11 do 15 časova oni će primati pozive građana koji se osećaju kao žrtve korupcije ili koji su za koruptivno ponašanje saznali na drugi način. Pomoć građanima je besplatna. Građani koji žele prijaviti neki slučaj korupcije i dobiti savet u vezi sa sprečavanjem i razotkrivanjem tog slučaja mogu pozvati broj: 0800-081-081 (svi pozivi sa fiksne telefonije su besplatni). Volonteri iz savetovališta zabeležiće svaki slučaj i nakon konsultacija sa stručnjacima u najkraćem mogućem roku iznova stupiti u kontakt sa građanima kako bi se problem rešio.

Drugi vid prijavljivanja spornih situacija moguć je pomoću elektronske pošte (savetovaliste@transparentnost.org.yu) ili klasičnom poštom (Bul. Despota Stefana 36/1, Beograd). Sa primljenim dopisima i mejlovima u Transparentnosti Srbija tvrde da se podrazumeva da će se sa njima postupati poverljivo. Takođe, moguće je zakazivanje sastanka sa pravnim savetnikom. U Transparentnosti Srbija kažu da jedino nemaju pravne i finansijske mogućnosti da građane zastupaju pred nadležnim organima, međutim sa velikim zanimanjem pratiće ishod pokrenutih slučajeva i nastojaće da otklone mehanizme koji omogućavaju da dođe do korupcije kod nadležnih organa.

Ekonomija: Monetarna politika

Povodom najave Narodne banke Srbije (NBS) da će kao instrument kontrole bazne inflacije ubuduće biti korišćena kamatna stopa umesto deviznog kursa i obavezne rezerve, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji Goran Pitić ocenio je da bi nova monetarna politika mogla da dovede do povećanja kamatnih stopa poslovnih banaka jer bankama ne ostaje ništa drugo osim da se prilagode strogoj monetarnoj politici. Pitić je objasnio da se sada postavlja pitanje suštine finansijskog tržišta i koliko će kamatna stopa moći da bude adekvatan instrument za obuzdavanje inflacije. „I dalje tvrdim da su glavna žarišta inflacije u javnim preduzećima, u kvazifiskalnom deficitu i monopolističkim strukturama i da tu treba obratiti veću pažnju, a ovo ostalo su fini mehanizmi koji ne mogu da obuzdaju baznu inflaciju na taj način“, objasnio je on i priključio se kritičarima moneterne politike NBS-a kao glavnog instrumenta za obuzdavanje inflacije. Guverner NBS-a Radovan Jelašić je nedavno izašao u javnost sa podatkom o visini deviznih rezervi Srbije koje dostižu 11,3 milijarde dolara, što je znatno više od onih koje je imala bivša SFRJ 1989. godine. To je prema njegovom mišljenju veoma dobar pokazatelj uspešne monetarne politike. Od ove sume, 10,6 milijardi dolara su rezerve NBS-a koje trenutno sa 457 odsto pokrivaju dinarsku novčanu masu. Na rekordnu visinu deviznih rezervi uticala je, između ostalog, i nedavna prodaja mobilne mreže Mobi 063, a dodatno povećanje će uslediti nakon prodaje Vojvođanske banke, od koje bi novac trebalo da pristigne najkasnije do kraja ove godine. Kako kažu u NBS-u, visoke devizne rezerve obezbeđuju održavanje poverenja u monetarnu politiku i politiku deviznog kursa i čine zemlju manje osetljivom na spoljne ekonomske i političke šokove i obezbeđuju spoljnu likvidnost u periodima krize. Devizne rezerve Srbije su dobrim delom plasirane kod inostranih banaka visokog rejtinga i međunarodnih finansijskih institucija u vidu kratkoročnih depozita i hartija od vrednosti, od čega se ostvaruju značajan prihod i dalje uvećavanje rezervi.

Akcija: Uspešan start

Fond za budućnost, projekat koji je Delta holding pokrenuo u martu 2006. godine zajedno sa Centrom za zaštitu odojčadi, dece i omladine iz Zvečanske ulice u Beogradu, postigao je prve uspehe. Fond obuhvata edukaciju i kontinuiranu brigu tokom školovanja, kao i pružanje pomoći u ličnom i profesionalnom razvoju 30 mladih bez roditeljskog staranja starosti između 14 i 18 godina. Pored uobičajenih obaveza u školi, mladi su tokom tri meseca pohađali specijalizovane kurseve i radionice za profesionalno usavršavanje kroz 72 časa teorijske nastave. Takođe, bili su na praksi u Maksi supermarketima, letovali u Bugarskoj zajedno sa vršnjacima iz PTT škole i obišli Trening centar kompanije Delta M i fabriku ulja Sunce iz Sombora. Kako je za ovu decu najveći problem i strah šta će se sa njima deseti kad završe školovanje, pošto od tog momenta gube pravo na socijalnu zaštitu i domski smeštaj, omogućeno im je da se po završetku programa zaposle u Delta holdingu.

Prema dosadašnjim rezultatima projekta, učesnici sve redovnije pohađaju školu i bore se da napreduju u programu, više od 30 odsto njih poboljšalo je uspeh u odnosu na prethodnu školsku godinu, smanjio se broj školskih i domskih prestupa, stekli su bolju kulturu komunikacije, dodatno su se angažovali na domskim aktivnostima i ispoljavaju sposobnosti koje kod njih ranije nisu bile uočene. Što je najvažnije, na budućnost gledaju sa više optimizma. Kako je objasnio direktor Centra u Zvečanskoj Zoran Milačić, ideja projekta je da dâ trajnije efekte od materijalne pomoći. Naime, kako deca nemaju podršku i pomoć porodice, ovaj uzrast za njih je veoma bolna faza koja ostavlja velike posledice. Kroz osamostaljivanje, profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje, ova deca će dobiti uspešan start u samostalni život. Milka Forcan, potpredsednica Delta holdinga, najavila je proširenje projekta, za početak u još četiri grada: Subotici, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Takođe, ona je najavila da će ta kompanija finansirati izgradnju edukativnog trening-centra namenjenog deci bez roditeljskog staranja, kao i da će u nastavku projekta svake godine biti uključeno još desetoro dece. Fond za budućnost podrazumeva i mesečnu stipendiju za učesnike, a kako objašnjava jedan od njih, Aleksandar Petrović, većina štedi kako bi novac upotrebili kad započnu samostalan život, ili kupuju opremu koja im je potrebna za profesionalno usavršavanje. U domu u Zvečanskoj živi 638 dece, većina do tri godine starosti. Od 78 srednjoškolaca, njih 30 je u programu.

Spaljivanje falsifikata: Apel i zakon

Na vest da će sredinom septembra u pogonima Livnice Cimos u Kikindi biti spaljeno na hiljade komada falsifikovane robe zaplenjene na carini, Udruženje građana PROMA-ROTA iz Kikinde reagovalo je otvorenim pismom, apelujući da se deo te robe podeli u humanitarne svrhe, uz napomenu da je „spaljivanje robe suludo u vremenu kada je materijalna i finansijska situacija veoma teška za jedan sloj građana“. Udruženje PROMA-ROTA konkretno apeluje na nosioce prava na intelektualnu svojinu, na Carinsku ispostavu u Kikindi, na načelnika Severnobanatskog okruga i lokalne samouprave da se jedan deo od 50.000 odevnih predmeta, 40.000 patika,15.000 pari čarapa i 40.000 komada druge robe podeli u humanitarne svrhe ustanovama socijalne zaštite, domovima za nezbrinutu decu, domovima za stare, školama, siromašnim građanima, udruženjima i drugim organizacijama koje u svojim programima imaju socio-humanitarne aktivnosti. Ovo udruženje dalje predlaže i da se jedan deo zaplenjene robe prefarba i da se uklone oznake poznatih robnih marki, nudeći pomoć svojih članova u toj akciji. U Upravi carina kažu da nisu imali dileme oko načina na koji treba postupiti sa oduzetom robom, jer je sve regulisano kroz zakonsku proceduru, a predstavnici firmi čija je roba falsifikovana, imali su pravo da odluče na koji način će zaplenjena roba biti uklonjena sa tržišta. Oni su se izjasnili za uništavanje robe (delom zbog bojazni da krivotvorena roba ipak ne završi na crnom tržištu, delom zbog zdravstvenih razloga jer krivotvorene patike mogu vremenom izazvati gljivična oboljenja), ali su istovremeno najavili i da će izvesne količine originalnih proizvoda donirati humanitarnim organizacijama. Predsednik Unije tekstilaca Milan Knežević ranije je podsetio da se na carini poslednjih godina pleni sva roba za koju ne postoji uvozna licenca, što je doprinelo da se na našem tržištu za oko 70 odsto smanji prisustvo falsifikovane robe poznatih svetskih brendova. Preostalih 30 odsto koji se još uvek nalaze u prometu, potiču iz domaćih radionica. Knežević je tada objasnio da bi svaki drugi način postupanja sa takvom robom, uključujući i humanitarnu raspodelu, značio da država učestvuje u prometu krivotvorenih proizvoda. Što se tiče samog procesa uništenja zaplenjene robe, glavna nedoumica je kako to izvesti a ne ugroziti životnu sredinu. Obavljeno je samo testiranje sa malim količinama. Nakon ispitivanja, prema rečima Borislava Linjca, šefa carinske ispostave u Kinkindi, podneti su zahtevi nadležnim organima i sada je u toku montiranje filtera na elektrolučne peći. Tek kada bude odobreno, počeće spaljivanje zaplenjene robe. Planirano je da se najpre uništi roba zaplenjena od 1. januara 2004. godine do 30. decembra 2005. godine. U razvijenom svetu uništavanje zaplenjene robe uobičajeni je postupak, dok je kod nas u praksu uveden novi carinski zakon iz 2003. godine.

Informacione tehnologije: Istorija performansi

PC muzej, izložba računara i njegovih preteča koju je organizovao časopis „PC Press“, prošle nedelje otvorena je u ComTrade Technology Centeru. U novootvorenom prostoru centra, IT Clubu, izloženi su kućni računari i hardversko-softverska rešenja iz sedamdesetih godina – preteče današnjih kalkulatora kao što su Calcorex, Melcor SC-635 ili HP-41 CV, i osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka: Sinclair ZX-80/ZX-81/ZX Spectrum, Commodore 64, Amstrad CPC 464/6128, Amstrad PC 1640, TRS-80, Orik Nova, Atari konzole, Atari ST, Amiga, Galaksija – prvi domaći računar proizveden u više od 10.000 primeraka, IBM-ov PC, ili „laptop“ težak 13,6 kg iz 1984. godine, kao i prateći mediji za čuvanje podataka, stare računarske igre, razvojni alati, prvi poslovni programi i drugi softveri. Kako je najavljeno u Com Tradeu, u narednom periodu biće organizovane posete PC muzeju za učenike srednjih i osnovnih škola, a za te prilike po potrebi biće angažovan i kustos. Posetioci će moći na licu mesta da uporede grafiku i igrice prvih Commodora 64 sa performansama novog gejmerskog ComTrade WCG računara, posebno izrađenog u ograničenom broju primeraka za nedavne gradske i nacionalne kvalifikacije za World Cyber Games. Izložba je letos bila postavljena u galeriji Progres tokom Noći muzeja, a nakon toga i u galeriji O3one. Kako saznajemo, među više od 100 eksponata PC muzeja u ComTrade Technology Centeru uskoro će se naći i neki novi, kao što su kompjuterski sistem Delta, koji se sastoji od dve jedinice dimenzija 180x50x100 centimetara i računar Orao, koji je od 1984. proizvodila hrvatska kompanija PEL Varaždin i koji je korišćen u školama do 1991. godine.

Vista na Sinergiji 06

Kompanija Microsoft saopštila je da će novi operativni sistem Windows Vista, koji će se u prodaji naći u januaru 2007, koštati koliko i prethodna verzija, Windows XP. Osnovna verzija Windows Vista Home Basic koštaće kao samostalan program 155 evra, dok će kao nadogradnja za kompjutere u kojima je već instaliran Windows XP koštati 78 evra. Cena Windows Vista Premiuma je 187 evra, Business verzije 233, a Ultimate 311 evra. Cene Viste u Srbiji, kako kaže za „Vreme“ Nikola Mirčić, direktor prodaje u beogradskoj kancelariji Microsofta, odrediće domaći distributeri i partneri i biće u skladu sa dosadašnjim cenama operativnog sistema. Pored ovoga, korisnici će možda morati dodatno da investiraju u svoje računare, jer, kako je objasnio Majkl Čeri, analitičar nezavisne istraživačke grupe Windows on Microsoft, kompjuteri stariji od godinu dana verovatno neće imati dovoljno snage da punom brzinom rade sa Vistom. Budući korisnici u Srbiji sa Vistom će moći detaljno da se upoznaju tokom naredne Microsoftove konferencije Sinergija 06, čiji je ovogodišnji slogan „Turn on Tomorrow“ i koja će biti održana od 9. do 11. oktobra u novosadskom Master centru. Kako Mirčić objašnjava, više od 20 od ukupno 90 predavanja tokom Sinergije biće posvećeno isključivo Visti, a posetioci će tokom trajanja konferencije na izložbenim štandovima moći i da isprobaju rad na ovom operativnom sistemu. Pored Viste, fokus ovogodišnje Sinergije biće i na novom Officeu 2007, a učesnici će moći da se upoznaju i sa ostalim aktuelnim Microsoftovim proizvodima i povežu sa vrhunskim svetskim i domaćim stručnjacima iz ovih oblasti.

Jedinica

U petak 8. septembra u prostorijama bioskopa REX održana je projekcija za novinare prvog od tri nastavka dokumentarnog filma Jedinica, koji je javnost mogla pogledati 11. septembra na televiziji B92. Serijal od tri epizode duge pedeset četiri minuta, u koprodukciji „Vreme filma“ i TV B92, prikazuje način formiranja, delovanje i rasformiranje zloglasnih „crvenih beretki“, bivše Jedinice za specijalne operacije. U prvoj epizodi predstavljeni su nastanak Jedinice 1991. i njeno delovanje do 1993. godine, druga epizoda Jedinicu prati od 1993. do 5. oktobra 2000. godine, a treća pokriva period od svrgavanja Slobodana Miloševica s vlasti do ubistva premijera Zorana Đindića, 12. marta 2003. godine. U serijalu su korišćeni i snimci koji nikada ranije nisu javno prikazivani. Kako je okupljenim novinarima rekao Filip Švarm, odgovorni urednik „Vremena“ i autor filma, ekipa koja je radila na ovom serijalu obavila je pionirski posao, mnoge arhive su im bile zatvorene, a mnogi sagovornici iz raznih razloga nedostupni. Švarm je, zahvalivši svima koji su pomogli u stvaranju dokumentarca, izrazio nadu da će serijal podstaći na dalje istraživanje ove kontroverzne teme. Na filmu je godinu i po dana radila nevelika, ali dobro odabrana ekipa – snimatelji Zoran Stojičić i Predrag Đurdić, izvršni producent Slaven Krajnc, montaža je poverena Radoslavu Ćebiću, koji je pored Švarma i scenarista filma, muziku i dizajn zvuka uradio je Zoran Uzelac, a narator do sada neispričane priče o „crvenim beretkama“ je Dušan Radulović.