"Naša ideja je od samog početka bila da sve što se izvozi ide u vidu gotovih proizvoda, tj. maloprodajnih pakovanja i da se ceo proces završava u našoj zemlji", naglašava Igda Markov
Kada je osnovano 1990. godine, preduzeće Igda Impex se isključivo bavilo uvozom i maloprodajom ženske konfekcije u sopstvenom butiku. Od 2000. godine preduzeće je počelo sa izvozom hrane. Na ideju da se bave hranom došao je otac sadašnje direktorke Igde Markov kada je u klubu privrednika stupio u kontakt sa proizvođačima maline. Prvobitni plan bio je da se pokuša sa izvozom svežih malina, ali, nažalost, ovaj plan do današnjih dana nije komercijalno realizovan iz nekoliko razloga: postojeće inercije izvoza zamrznutih malina i većeg rizika u izvozu svežeg voća, „industrijske“ sorte malina koje se kod nas gaje nisu tražene u svežem stanju na zapadnom tržištu… Ali glavni problem je sezona. Malina kod nas sazreva sredinom juna, a već krajem juna sazreva malina iz plastenika na Zapadu pa je kratko vreme za ozbiljniji izvoz. Kada bi se i kod nas malina gajila u plastenicima, berba bi počinjala sredinom maja i to bi pružilo tržišnu šansu za izvoz u trajanju od oko šest nedelja. Ipak, Igda Impex izvozi zamrznuto šumsko voće (malinu, borovnicu, kupinu…) za dalju preradu, uglavnom na zapadno tržište, prvenstveno u Nemačku, a nakon učešća na sajmu World Food u Moskvi ima interesovanja i iz Rusije.
Ali, glavni posao Igde Impex je izvoz pečuraka. Pošto posao sa izvozom svežeg šumskog voća nije krenuo željenim putem, prebacili su se na šumske gljive. „Kada se spomenu pečurke, većina ljudi kod nas misli na šampinjone. Mi se isključivo bavimo šumskim pečurkama. Dakle, pečurkama koje se ne mogu uzgajati, već se sakupljaju po šumama. U njih spadaju vrganj, lisičarka, crna truba, beli i crni tartuf. Izvozimo sveže i sušene pečurke“, priča Igda Markov. Sakupljanje i otkup šumskih pečuraka, sa izuzetkom tartufa (vidi antrfile), prilično su razvijeni i dobro organizivani u našoj zemlji. Ljudi koji sakupljaju šumske pečurke rade to prilično redovno jer najčešće stanuju u okolini mesta gde te pečurke uspevaju, a imaju i neko otkupno mesto u blizini. Dozvole za sakupljanje i izvoz šumskih pečuraka (kao uostalom i za šumsko bilje, šumsko voće, divlje puževe…, tj. za sve divlje biljne i životinjske vrste) izdaje Uprava za zaštitu životne sredine koja je u okviru Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.
U svežem stanju Igda Impex izvozi pre svega lisičarku, a od prošle godine i tartufe. Sezona lisičarke traje svega pet-šest nedelja u godini, a rok trajanja u svežem stanju im je relativno kratak. Zbog toga se sveže pečurke za izvoz transportuju ili avionom, a pri tome se još mora voditi računa o temperaturi i vlazi, ili hladnjačama. Sveže lisičarke za maloprodaju pakuju se u drvene ili kartonske gajbice sa prorezima za vazduh, u različitim količinama od po 500 grama, jedan i po kilogram i tri kilograma. Igda Impex se još nije susrela sa problemom viška svežih pečuraka – koliko god je bila spremna da izveze, kupci su bili spremni da kupe, jedino se postavlja pitanje cene koja zavisi i od roda i konkurencije iz drugih susednih, zemalja. Posao sa svežim pečurkama je prilično nestabilan jer je sezonskog karaktera, a i rod varira od godine do godine. Na primer, rod u tekućoj godini sakupljači šumskih gljiva ocenjuju kao slab. S druge strane, sušene pečurke imaju rok trajanja i više od godinu dana pa se mogu prodavati tokom cele godine. Postoji kontinuitet isporuka i iskustvo višegodišnjeg rada sa ovom robom. Sušene pečurke se pakuju u kesice ili u PET kutije i potom se transportuju kamionima jer ne zahtevaju nikakav poseban tretman.
„Naša ideja je od samog početka bila da sve što se izvozi ide u vidu gotovih proizvoda, tj. maloprodajnih pakovanja i da se ceo proces završava u našoj zemlji“, naglašava Igda Markov. Sušene pečurke se pakuju u kesice ili u PET kutijice. Igda Impex ima više partnera u zemlji koji za njihov račun otkupljuju šumske gljive od sakupljača. Nakon toga partneri peru pečurke, razvrstavaju one za prodaju u svežem stanju od onih za sušenje, klasifikuju robu po kvalitativnim kategorijama, suše ih, pakuju i etiketiraju za maloprodaju. Sve se radi u zemlji, od izrade kutija do štampe nalepnica, sa izuzetkom PET kutija koje se „privremeno“ uvoze iz Nemačke. „Pre jedno dve godine raspitivali smo se da li nam se više isplati da ove kutije uvozimo ili da ih kupimo kod nas. Tada je takva ambalaža kod nas uglavnom bila uvozna, iz Italije. A mi smo počeli da ih uvozimo iz Nemačke, gde inače izvozimo našu robu, jer to onda ima tretman privremenog uvoza na koji se ne plaća carina što je povoljnije za nas“, objašnjava ovaj izuzetak direktorka preduzeća. Igda Impex izvozi šumske pečurke i u maloprodajnim pakovanjima snabdeva lance supermarketa širom Nemačke i Austrije.
Ovo preduzeće ima razvijenu saradnju sa nekoliko organizacija koje mu pomažu u poslovanju. To su pre svega SIEPA (Agencija za strana ulaganja i pomociju izvoza), Ministarstvo poljoprivrede, USAID/SEDP (Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj/Projekat za razvoj preduzetništva u Srbiji) i GTZ (Društvo za tehničku saradnju pod okriljem nemačkog Ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj). „Saradnja je počela pre nekoliko godina i zaista smo veoma zadovoljni. Oni su nam omogućili učešće na brojnim sajmovima hrane na kojima smo bili. Počevši od sajma Fancy Food u Njujorku na kome smo izlagali već dve godine zaredom, a planiramo da učestvujemo i sledeće godine. Bili smo u Berlinu na sajmu svežeg voća i povrća – Fruit Logistica, u Moskvi na sajmu World Food i u Parizu na sajmu hrane SIAL. Na sve te sajmove išli smo zahvaljujući njihovoj finansijskoj i organizacionoj pomoći. Pored pomoći koja se odnosi na sajmove, pomažu nam i na drugi način“, priča Igda Markov. Ove organizacije preduzeću Igda Impex pružaju pravne savete u vezi sa spoljnotrgovinskim poslovanjem, pomažu u organizaciji predavanja i seminara (na primer, o pakovanju i dizajnu ambalaže kako bi proizvod bio privlačniji za strane kupce), a preko njih dolazi u kontakt i sa potencijalnim kupcima iz raznih zemalja.
Igda Impex se izvozom tartufa bavi od prošle godine. Za razliku od ostalih pečuraka koje izvoze za maloprodaju u supermarketima, tartufi se prodaju restoranima u inostranstvu. Druga razlika je što tartufe preduzeće otkupljuje direktno od „lovaca“ (sakupljači tartufa se nazivaju i lovcima jer tartufe traže sa obučenim psima i alatkama za otkopavanje), koji tartufe donose u Beograd.
„Mislim da spadamo među prve, ako nismo i prva firma koja je počela sa zvaničnim izvozom tartufa iz Srbije. U pitanju su sveži, beli i crni tartufi koji su kod nas još slabo istražena vrsta. Ni Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, koje na državnom nivou propisuje dozvoljene godišnje kvote za sakupljanje tartufa, nema pravu ideju o tome koliko zaista tartufa ima u našoj zemlji i kolike bi bile realne kvote. Oni nastoje da prate rod tartufa tokom niza godina i na osnovu toga svake naredne godine eventualno povećavaju kvote ukoliko za to ima mogućnosti. Na nivou Srbije za ovu godinu određena je ukupna kvota od 30 kilograma belih i 200 kilograma crnih tartufa“, kaže gospođa Markov. Ministarstvo donosi odluku o godišnjim kvotama i onda raspisuje konkurs. Kandidati konkurišu za željeni deo te kvote. Po odobrenoj kvoti, koja se ne podudara uvek sa željama kandidata, uplaćuje se taksa negde u aprilu mesecu. U tom trenutku niko ne može sa sigurnošću da predvidi kakva će biti sezona za tartufe. Tokom godine je moguće zatražiti eventualno proširenje kvote sa neizvesnim ishodom i sa relativno dugim rokom odlučivanja od oko mesec dana.
„Tu vidim tehnički problem, u dinamici dobijanja potrebnih dozvola, jer sezona je relativno kratka i nikad se unapred ne zna da li će biti dobra ili loša. Kod nas je generalno kompletan posao sa tartufima još dosta slabo regulisan. Na primer, u Hrvatskoj, u kojoj ima mnogo više tartufa (pre svega u Istri) i gde se time mnogo duže i ozbiljnije bave, to je mnogo bolje regulisano. Kod njih se lovci registruju i plaćaju godišnju dozvolu za sakupljanje ovih pečuraka, a preduzeća koja otkupljuju tartufe lovcima plaćaju otkupnu cenu sa PDV-om. Kod nas, mi kao preduzeće tražimo dozvolu i kvotu za izvoz i sakupljanje, a lovci rade na osnovu naše dozvole. Ceo proces je tek u povoju, a reč je i o relativno malim količinama. Tartufi su nama još uvek samo dopunski posao i vrsta izazova“, priča Igda Markov.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
