"Magija je tu, trendovi nam idu u korist, dobro smo pozicionirani, duže smo prisutni na tržištu od konkurencije i koristimo sve prednosti ubrzanog rasta ovog dela Evrope"
U REGIONU SE MENJA KULTURA KORIŠĆENJA NOVCA: Grem Gerc-Rombah
Ovih dana beogradska franšiza Dajners klub internešenela (DCI) proslavila je deset godina poslovanja, a prema zadovoljstvu koje se videlo na licima prisutnih menadžera iz Srbije i regiona, reklo bi se, veoma uspešnog. DCI kartice danas u preko 200 zemalja koristi deset miliona članova. Na ovim prostorima DCI je prisutan od 1969, godine a DCI Beograd osnovan je u maju 1996. i danas ima oko 28.000 članova, koji svoje kartice mogu da koriste na preko 7000 prodajnih mesta: hotela, restorana, turističkih i rentakar agencija, butika, knjižara, galerija, cvećara, zlatara, radnji s tehničkom robom, auto-servisa, benzinskih pumpi, robnih kuća… Jubilej DCI-ja Beograd bio je povod za posetu Grema Gerc-Rombaha, predsednika DCI-ja za Evropu, Afriku i Bliski istok, koji je svoju karijeru započeo u Amerikan ekspresu, nakon čega je dugi niz godina radio za Siti banku, a menadžer DCI-ja postao je kada je osnovana franšiza u Brazilu, koja je ovih dana postala treća po veličini u svetu. Na sadašnjoj poziciji je od 1999. godine. Kako kaže, u jugoistočnoj Evropi posao DCI-ja možda najbolje napreduje u odnosu na ostatak sveta za koji je zadužen: „U ovom regionu veoma ubrzano se menja kultura korišćenja novca. Ranije, ljudi su sa gotovine najpre prelazili na čekove, pa sa čekova na debitne kartice, i tek na kraju na kreditne kartice. Danas sa keša odmah prelaze na kreditne kartice. Zato smo veoma zadovoljni poslovanjem, rast je veoma ubrzan, na ovim tržištima smo veoma dugo, stekli smo kredibilitet i postali brend. Magija je tu, trendovi nam idu u korist, dobro smo pozicionirani, duže smo prisutni na tržištu od konkurencije i koristimo sve prednosti ubrzanog rasta ovog dela Evrope.“
Govorimo o dvocifrenom rastu i brojevi su veoma impresivni. Na većini stabilnih tržišta, ako imamo rast od devet ili deset odsto, veoma smo srećni, ovde su brojke tri puta veće i to je veoma laskavo za sve one koji rade u DCI-ju Beograd.
Dugosteuovomposluipoznatavamjesituacijananašemtržištu. MožetelidaseprisetitepočetakauSrbiji? Zbog svegaštosetihgodinadešavalouzemlji, sigurnojebiloveomateško.
Na početku je uvek teško, ali ovi ljudi nisu bili novi u poslu, počeli su da rade sa DCI-jem mnogo godina pre nego što je nastala nezavisna franšiza. Zato ih veoma cenimo i nismo iznenađeni rezultatima poslovanja, ali smo oduševljeni njihovim napretkom. Tajna uspeha je kredibilitet u teškim vremenima. To je veoma važan element DCI-ja ovde. U teškim vremenima nismo spuštali glave niti paničili, nastavili smo sa poslovanjem. Ista stvar se desila u Rusiji gde je pre nekoliko godina došlo do velike ekonomske krize. Sve kreditne kartice su povučene osim DCI-ja, mi smo nastavili da radimo i dočekali kraj krize.
Istina je da nisu za svakoga, ali se nadam da nismo elitisti, i šteta je ako misle da su daleko od mogućnosti da dobiju DCI karticu. Trudimo se da se fokusiramo na naše klijente i da ih zadovoljimo. A ne možemo da zadovoljimo sve, to niko ne može. Voleo bih da ljudi koji žele da imaju DC karticu znaju zašto je žele i koje su njene prednosti. Svakako ne pokušavamo da budemo elitisti, mada je nova kartica Dajners klub ekskluziv, koju promovišemo danas, upravo namenjena eliti i dobija se samo uz pozivnicu. Neće biti reklamirana na svakom ćošku.
Ambiciozni planovi
Na čelu Dajners klub internešenela Beograd od osnivanja 1996. godine je Obrad Simikić, koji na teritoriji bivše Jugoslavije radi kao menadžer za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Posao u DCI-ju mu je praktično prvi u životu jer za ovu kompaniju radi već 23 godine. U bivšoj Jugoslaviji DCI kartica je bila prva na tržištu, a nakon raspada zemlje Simikić je sakupio tim i osnovao franšizu. Iako nije izgledalo kao da je pogodan momenat za ovakav posao, Simikić objašnjava kako ga je započeo: „Verovali smo da moramo da nastavimo da živimo kao i ljudi u drugim delovima sveta. Pre rata DCI je imao veoma čvrstu poziciju, a nekoliko meseci nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, iako je naša ekonomija bila zasnovana na gotovini, počeli smo da objašnjavamo ljudima da to nije uobičajen način života i poslovanja. Posle rata i pet godina sankcija to je bio veoma težak zadatak. Sada u regionu imamo oko 50.000 članova i na tržišti kreditnih kartica i dalje imamo najveći obrt.“ Simikić kaže da iako je u poslednje tri godine rast poslovanja u Srbiji bio 25 odsto, i dalje nisu zadovoljni. „Promenjeni su zakoni i mnogo su bolji uslovi za nove članove DCI-ja. U Evropskoj uniji DCI kartice možda nemaju rast kao što imaju bankarske kartice, ali je velika razlika između njihovih i naših. Naše su namenjene za poslovanje, putovanje i uživanje, i ne treba vam novac ako želite da budete naš član jer vam mi dajemo kredit na 30 dana.“ Povodom desetogodišnjice rada DCI je počeo sa izdavanjem DCI ekskluziv crne kartice za članove sa velikom potrošnjom koja uz status i visok limit podrazumeva i razne pogodnosti. Za naredne godine, kako kaže Simikić, ova kompanija u Srbiji ima još mnogo ambicioznih planova.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Kada su narativi u medijima u pitanju, novina je pozitivna propaganda o ruskom FSB koja se pojavila kada je Aleksandar Vulin bio direktor BIA-e i ministar unutrašnjih poslova. Tada je formirana tzv. Radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija, koju čine članovi ruskog i srpskog bezbednosnog aparata. Ovaj narativ se pojačao posle pada nadstrešnice
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
