Čudesna šuma smrti: Dronovi tragaju za samoubicama
Šuma Aokigahara u Japanu čuvena je – po broju samoubistava. Sada se noću nadgleda dronovima
Po novousvojenom zakonu supruga predsednika Republike će, ukoliko to bude htela, primati 20 odsto njegove plate, njen radni odnos će moći da miruje, a vreme koje njen muž provede kao šef države uračunaće joj se u radni staž
Svako u Srbiji zna da su Žaklina Kenedi, Nensi Regan ili Hilari Klinton bile supruge predsednika SAD, ali malo ko zna ko je supruga predsednika Srbije. To što građani ne poznaju Tatjanu Tadić, suprugu Borisa Tadića, nije čudno, jer se ona nije pojavljivala u javnosti i samo su povremeno objavljivane šture vesti o tome da se bavi humanitarnim radom. Njeno nepojavljivanje u javnosti je zasigurno rezultat dogovora sa mužem jer je Boris Tadić tokom predsedničke izborne kampanje na pitanje zašto se njegova supruga ne pojavljuje sa njim na predizbornim mitinzima kazao: „Niti sam ušao u politiku sa suprugom, niti se moja supruga ikada mešala u ono što radim. Njeno uključivanje u kampanju bilo bi pomalo veštačko, a ja se ne ponašam na veštački način.“
Nepojavljivanje u javnosti supruga srpskih političara uobičajena je praksa a proistekla je iz toga što su se svi sećali šta je radila Mirjana Marković pa su se plašili da će njihove žene biti upoređene sa njom. Da ovaj strah nije bio bez osnova potvrđuje i to da je ubrzo pošto je Vojislav Koštunica bio izabran za predsednika SRJ njegova žena Zorica Radović „počašćena“ izjavama da „kroji mužu politiku u krevetu“, a i danas se uz njeno ime obavezno pominje da je u srodstvu sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem, kao da je to krivično delo.
Tatjana Tadić bi i nadalje bila nevidljiva u javnosti i na to bi malo ko obraćao pažnju da nedavno nije usvojen Zakon o predsedniku Republike po kome je položaj supruge predsednika Republike izmenjen. Da ne bude zabune, Zakon govori o supružniku predsednika Republike što ostavlja mogućnost da se odredbe Zakona mogu odnositi i na muža predsednice Republike, ali on će se, bar u dogledno vreme, očevidno odnositi na supruge.
Po novousvojenom zakonu supruga predsednika Republike će, ukoliko to bude htela, primati 20 odsto njegove plate, njen radni odnos će moći da miruje, a vreme koje njen muž provede kao šef države uračunaće joj se u radni staž. Dok odredbe o stažu i radnom odnosu nisu sporne, odredba o 20 odsto od predsedničke plate, koju će, ukoliko želi, dobijati supruga predsednika jeste sporna. Naime, ukoliko ne želi da je optuže da tek tako troši novac poreskih obveznika, supruga predsednika moraće da se potrudi da na neki način zaradi tu svoju platu, a jedini način da to učini biće da u javnosti počne da igra ulogu prve dame.
Institucija prve dame ustanovljena je u SAD. Protokol Bele kuće predviđa čitav niz dužnosti supruge američkog predsednika pa tako ona ima i svoju kancelariju iako za svoj posao ne prima platu. Pored pisanih pravila, položaj prve dame određen je i nizom nepisanih pravila i američka javnost oštro reaguje na njihovu povredu. Kada je Žaklini Kenedi zamereno što nosi stranu odeću kršeći običaj da prve dame nose odeću sašivenu u Americi, ona je počela da se pojavljuje u odeći američkog kreatora Olega Kasinija i proslavila ga širom sveta.
Nije uvek lako biti prva dama. Hilari Klinton organizovala je konferenciju za novinare na kojoj je predstavljala svoj humanitarni program i konferenciji je, da bi potpomogao njene napore, prisustvovao i Bil Klinton. Bilo je to njegovo prvo pojavljivanje u javnosti posle izbijanja afere Levinski i Hilari Klinton je slušala kako ga novinari zasipaju pitanjima o Moniki Levinski ne skidajući osmeh sa lica, za šta je dobila priznanje cele Amerike.
Po uzoru na SAD ustanova prve dame je „presađena“ u ostale zemlje.
Danijel Miteran, koja je tokom Drugog svetskog rata bila oficir u pokretu otpora, bila je uvek spremna da sa novinarima porazgovara o tome koji parfem upotrebljava znajući da na taj način pomaže francusku kozmetičku industriju. Ljudmila Putin se retko pojavljuje u javnosti, ali se kao filolog oglašava u polemikama oko ruskog jezika i neki tvrde da su male promene u ortografiji ruskog jezika predložene 2000. godine, odbačene zahvaljujući njenom uticaju. Kada je britanska kraljica posetila Poljsku, njeni domaćini bili su Aleksandar i Jolanda Kvašnjevski. Na svečanom prijemu novinari su večernju haljinu Jolande Kvašnjevske ocenili „spektakularnom“. Lepotu haljine primetila je i kraljica i upitala gde je sašivena. Odgovor Jolande Kvašnjevski „u Poljskoj“ preneli su svi svetski mediji, čime je supruga poljskog predsednika reklamirala poljsku visoku modu, ali i pokazala da zna za problem sa kojim se svojevremeno suočila Žaklina Kenedi.
Iz svega ovoga nije teško zaključiti kako bi trebalo da izgleda uloga prve dame Srbije i mnogi u tome neće videti ništa loše.
Ipak, uvođenje uloge prve dame u Srbiju sporno je iz više razloga.
Nataša Milojević, politikolog, predsednica Fonda za socijalne i demokratske inicijative i rukovodilac projekta o položaju žena na tržištu rada u Srbiji, kaže: „Sa stanovišta ravnopravnosti žena i muškaraca uloga supruge koja ima određene obaveze i privilegije samo zato što je supruga nije ništa drugo nego diskriminacija. Zamislite ženu koja u nekom formularu, u rubriku ‘zanimanje’, upisuje da je supruga predsednika Republike.“
Prema mišljenju naše sagovornice, pojava prve dame nije u skladu ni sa pravnim sistemom Srbije. „Srbija je parlamentarna republika i položaj predsednika Republike kod nas nije isti kao u zemljama koje imaju predsednički sistem i u kojima je prva dama prisutna u javnom životu. Institucija prve dame je nespojiva sa našim pravnim i političkim sistemom.“
Posle usvajanja Zakona o predsedniku Republike, Boris Tadić je izjavio da njegova žena neće koristiti privilegije koje joj on omogućava, tako da je jasno da ideja o ovakvom zakonskom rešenju nije došla iz Predsedništva, već je to zamisao onih koji su predložili ovaj zakon. Tokom rasprave o Predlogu zakona u Skupštini se čulo da je ovakvo rešenje u skladu sa praksom u drugim zemljama, što je možda i tačno, ali u njima postoje jasna pravila šta se očekuje od supruge predsednika.
Očevidno je da Tatjana Tadić neće dovesti u pitanje dosadašnju situaciju po kojoj se supruga predsednika ne pojavljuje u javnosti, nema nikakve privilegije proizašle iz statusa svog muža pa tako niko ne može da je proziva da je teret na grbači poreskih obveznika. Ali niko ne može znati ko će biti sledeći predsednik Srbije a kamoli kakvi će biti oni posle njega. Sigurno je da će kad-tad neki od njih imati ženu koja će smatrati da treba da prihvati pogodnosti iz zakona, a onda će primanje tog novaca pravdati time što će početi da igra ulogu prve dame za koju ne samo da nije sigurno da je ovoj zemlji uopšte potrebna već niko i ne zna kako tačno treba da izgleda.
Predlagači zakona verovatno nisu mislili da mogućnost da žena predsednika prima platu može biti problem. Plata i nije velika, jedva da prelazi 26.000 dinara, ali iskustvo nas uči da se u Srbiji sve može instrumentalizovati i da tu sama količina novca i nije bitna. Stoga bi možda odredbu koja omogućava platu za predsednikovu suprugu trebalo ukinuti, jer je ona potencijalno opasna.
(Slika – I TU I TAMO: Jovanka Broz)
Mira Sofronijević, publicista, objašnjava: „Kraljica Natalija bila je zbog svog ljubaznog ophođenja i humanitarnog rada veoma omiljena u javnosti. Bila je pokrovitelj Više ženske škole u kojoj je imala i svoje stipendistkinje. Povremeno je prisustvovala časovima u toj školi a neizostavno završnim ispitima učenica. Posle proterivanja iz zemlje i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića umešala se u ostavinsku raspravu, ali je dobijenu imovinu, zlatonosni rudnik ‘Blagojev kamen’, poklonila Beogradskom univerzitetu. Draga Mašin je želela da imitira Nataliju, ali je bila omrznuta kod žena, a i nije bila kraljica dovoljno dugo da bi mogla da ostavi neki značajniji trag iza sebe. Kraljica Marija bila je neumorna u humanitarnom radu. Iz svojih sredstava pomagala je 52 humanitarna društva širom Jugoslavije, podizala je škole, bolnice, studentske domove, crkve… Iz svoje apanaže izdvojila je 30.000 dinara za dovršenje Paviljona ‘Cvijeta Zuzorić’ ali je zabranila da se to publikuje. Borila se za sprovođenje Povelje o pravima deteta koju je napisala i objavila 1935. godine. Rukovodila je radom Jugoslovenskog Crvenog krsta i vratila je akreditive čim je posle Drugog svetskog rata to od nje zatraženo, poklonivši čak i tom prilikom 100 bolničkih kreveta.“
Jovanka Broz bila je formalni pokrovitelj humanitarnh organizacija i manifestacija, ali nije aktivno učestvovala u njihovom radu, a slično je bilo i sa Mirjanom Marković.
Šuma Aokigahara u Japanu čuvena je – po broju samoubistava. Sada se noću nadgleda dronovima
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve