Međuvreme

Prirodnjački muzej: Sindikalni skeleti

Izgleda da je višegodišnji sukob dela kustosa i zaposlenih u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu sa Granskim sindikatom Nezavisnost dostigao vrhunac kad je prošle nedelje najavljena smena upravnice muzeja, upravo dok se ta ustanova sa svojom posećenom i zanimljivom izložbom „Skeleti uživo“ pripremala za učešće u još jednoj, izuzetno uspeloj Noći muzeja.

Posle imenovanja novih direktora u brojnim drugim ustanovama, Ministarstvo kulture je u poslednjim danima rada tehničke vlade pokušalo da učini nešto i za Prirodnjački muzej, koji se u javnosti predstavlja uvek atraktivnim izložbama prirodnog blaga, a u naučnoj zajednici je prepoznat po značajnim istraživačkim rezultatima i doprinosu u očuvanju prirodnih dobara. Međutim, teško da će smenom aktuelne direktorke dr Ljiljane Protić, muzejskog savetnika i naučnog saradnika, išta biti rešeno u vezi sa bizarnim sindikalnim problemom koji dugo potresa muzej. Zaposleni ovu odluku nisu dočekali sa oduševljenjem i smatraju da se nije moralo podleći, kako oni kažu, „neosnovanim pritiscima“ sindikata.

Ovim zbivanjima prethodi duga i teško razmrsiva prepiska ministarstva, sindikata i zaposlenih o tome ko koga ugrožava u muzeju, kao i jedan slučaj sasvim neobičan za istoriju sindikalnog organizovanja. U martu 2008. godine Granski sindikat Kulture i umetnosti odbio je da u svoje članstvo primi čak četrnaest zaposlenih koji su pokušali da se učlane u ovu organizaciju, od koje bi se po prirodi stvari očekivalo da širi svoj uticaj na sve radnike i svakom na dobrovoljnoj osnovi omogući sindikalno organizovanje.

No, Granski sindikat se zadovoljio sa ukupno dvanaest članova koje u Prirodnjačkom muzeju inače predvode Dragana Đurić i Gordana Jovanović, bivša direktorka koja je smenjena u martu 2007. godine. Kako kažu, radnici muzeja su mesec dana kasnije od Zorana Đuričića, predsednika Granskog sindikata Kulture i umetnosti, dobili obrazloženje da je njihove pristupnice razmatrao Glavni odbor i odbio ih. Oni smatraju da se Đuričić uplašio novih članova koji bi mogli preglasati grupu okupljenu oko bivše direktorke i time zaustaviti dalje pritiske da se smeni direktorka Ljiljana Protić.

U centrali Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost nije se moglo dobiti više informacija o ovom slučaju. „Nikada nisam niti sa jednom osobom iz Prirodnjačkog muzeja razgovarao o problemu vezanom za njihovo učlanjivanje jer mi se niko od njih nije nikada obratio“, odgovorio je Branislav Čanak, ne želeći da više o tome govori za „Vreme“ jer „ne zna sve što bi valjalo da zna kada bi davao izjavu za štampu“ i sumnja da je cilj „podizanje medijske buke zarad nekih samo njima znanih ciljeva“.

Sa druge strane, radnici tvrde da su više puta kontaktirali sa UGS-om. Oni smatraju da je cilj sindikata u muzeju „da se smeni aktuelna direktorka i ponovo ostvari dominacija malog dela zaposlenih“. Ovako se, smatraju, bez potrebe nanosi šteta ustanovi koja inače ima odlične rezultate u svom radu. „Za nepunih godinu dana, u Prirodnjačkom muzeju je urađeno više krupnih infrastrukturnih projekata nego u proteklih nekoliko decenija“, kažu kustosi, dok u Granskom sindikatu na upravljanje muzejom ne gledaju na ovaj način.

Sukob je u januaru 2008. godine buknuo raspravom o čišćenju snega, odnosno ko će ga čistiti, kako na ulici tako i sa eksponata lobanja stepskog bizona izloženih u dvorištu. U dopisu koji je tim povodom predsednik Granskog sindikata Kulture i umetnosti poslao Ministarstvu kulture, on upozorava „da se prema našim članovima u Prirodnjačkom muzeju vrše pritisci, šikaniranja i maltretiranja“. Odgovarajući na to, direktorka muzeja Ljiljana Protić je napisala da su ti navodi netačni i objasnila da je čišćenje snega organizovano „na predlog neposrednih rukovodilaca, nikako naredbom ili prisilom“.

Prirodnjački muzej je vrlo značajna nacionalna ustanova, specijalizovana za prikupljanje, čuvanje, proučavanje i izlaganje pokretnih kulturnih dobara prirode a poseduje 116 većih i manjih prirodnjačkih zbirki. Muzej je osnovan 19. decembra 1895. godine pod imenom Jestastvenički muzej. Kako kažu u muzeju, on ima tri osnovne delatnosti: kulturnu, naučnu i obrazovnu. Međutim, pokazalo se da je za budućnost muzeja ipak najvažnija delatnost čišćenja snega. Sam sneg se sa prolećem otopio, kao što poslovično sindikalno meso nestaje sa skeleta, ali će zbog njega, sa dolaskom leta, u muzej doći i novi direktor.

S. Bubnjević

Telefoni: Nekad i sad

Proslava 130 godina Siemens telefonije, organizovana u okviru manifestacije Noć muzeja, bila je prilika da telefoni ove kompanije još iz doba Aleksandra Grejema Bela prvi put napuste Nemačku. U PTT muzeju u Beogradu pored brojnih izloženih aparata proizvedenih u ovoj kompaniji u poslednjih 13 decenija predstavljen je i Siemens&Halske iz 1878. godine, konstruisan dve godine posle Belovog patenta i godinu dana nakon postavljanja prve telefonske linije u Berlinu. Proslava je bila prilika i da se kaže nešto o današnjim telefonima koje će ova kompanija konačno početi da izrađuje i sa srpskim menijem, i, što je još zanimljivije, vizijama Siemensa o budućnosti fiksne telefonije.

Budućnost kućnih komunikacija ova kompanija vidi u izradi proizvoda od ekoloških materijala – celuloze i eko-plastike, sa OLED (organic light–emitting diode) ekranima. Jedan od prikazanih modela iz budućnosti – za koje u Siemensu kažu da ne znaju da li će se i kada pojaviti na tržištu, ali da će na njihovoj izradi svakako raditi – u potpunosti će biti prekriven solarnim ćelijama koje bi mu omogućile samoodrživo dopremanje energije iz svetlosnog zračenja. Ovaj model će imati OLED touchpad i biće izrađen od stakla, metala i eko-plastike.

M. V.

Sombor: Nova sigurna kuća

U Somboru će do kraja godine biti završena sigurna kuća namenjena žrtvama porodičnog nasilja. Nalaziće se na tajnoj lokaciji, imaće dvadeset ležajeva i prostiraće se na oko 220 kvadratnih metara. Biće trajno ustupljena na korišćenje Centru za socijalni rad opštine Sombor, a izgradnja se finansira iz Fonda B92, sredstava Izvršnog veća AP Vojvodine i budžeta opštine Sombor. Vrednost je 130.000 evra.

Svakako, ovakav smeštaj potreban je Zapadnobačkom okrugu, jer je u toku protekle godine registrovano 480 slučajeva porodičnog nasilja, a čak u 100 slučajeva moralo se odmah reagovati. Zajednički cilj je jasan – da se izgradi kuća, u kojoj će trajno biti smešteno prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja. Fond B92 je do sada, osim sa somborskim i zrenjaninskim lokalnim vlastima, potpisao ugovor o izgradnji sigurne kuće i sa vranjskom lokalnom upravom, u Beogradu su već sagrađene dve koje su u funkciji. Sigurna kuća u Vranju takođe bi trebalo da bude završena do kraja godine.

Projekat „Za našu decu“ realizovaće se i u Zrenjaninu, gde će sigurnom kućom upravljati tamošnji Centar za socijalni rad. Dok kuća ne bude gotova, žrtve se smeštaju u prihvatni centar Gerontološkog centra.

Sigurna kuća deluje na bazi kolektivnog smeštaja sa svojim kućnim redom. Taj kućni red diskretno disciplinuje i pokreće one kojima više nije stalo ni do čega. Tako formiran kolektiv nudi nov način života: bez nasilja, nasilnika, nenasilno rešavanje problema. Deca koja dolaze u sigurnu kuću brzo se uključuju u vaspitno-obrazovne ustanove. Upisuju se u vrtiće, škole. Obezbeđuju im se sva sredstva za neometano školovanje pa i sam boravak u vrtiću.

Maja Radu

Preuzimanje

Kompanija Hewlett-Packard potpisala je završni sporazum na osnovu kojeg će HP preuzeti EDS, vodeću svetsku kompaniju za pružanje tehnoloških usluga za oko 13,9 milijardi dolara, odnosno 25 dolara po akciji. Očekuje se da će ova transakcija biti završena do kraja godine, kao i da će više nego udvostruči HP-ove prihode od usluga, koji su dostigli 16,6 milijardi dolara u 2007. godini. Posmatrano zajedno, dve kompanije ostvarile su godišnji prihod od usluga u vrednosti od preko 38 milijardi američkih dolara u 2007. sa 210.000 zaposlenih u više od 80 zemalja. Inače, EDS je jedna od vodećih kompanija za pružanje tehnoloških usluga i poslovnih rešenja, i osnovana je pre 45 godina. Namera HP-a je da osnuje novu poslovnu grupu, koju će nazvati EDS – HP kompanija, sa centralom u sedištu kompanije EDS u Planu, u Teksasu. Predsednik Upravnog odbora i predsednik i generalni direktor EDS-a Ronald A. Ritenmejer ovako je prokomentarisao sporazum: „Kao prvo, ovo je odlična transakcija za naše akcionare, koja obezbeđuje znatan porast vrednosti naših akcija. Takođe je povoljna po naše klijente, jer će kombinacija naše dve globalne kompanije i udružene sposobnosti naših zaposlenih usloviti inovacije i poboljšati vrednost u širem spektru industrijskih sektora. Osim toga, naš Savez za agilnost postaće znatno jači.“

Dokumentarni film: „Krik“ iz Jabukovca

U Jabukovcu, selu kod Negotina gde je Nikola Radosavljević 27. jula prošle godine ubio svojih devetoro suseda i dvoje ranio, snimljeni su igrani kadrovi dokumentarnog televizijskog filma, čiji je poslednji, treći deo prikazan ove nedelje na televiziji Fox. Film je rezultat osmomesečnog snimanja materijala produkcijske kuće Zamedia u Zaječaru, čiji su snimatelji i novinari prvi u etar poslali kadrove stravičnog zločina i hapšenja ubice na seoskom groblju. Film je ukazao na mnogo signala koji su otkrivali da Nikoli Radosavljeviću nije dobro i da u ovoj specifičnoj sredini s vlaškim življem vlada ono čega ima širom Srbije – da se ćuti o nasilju u porodici, da se krije bolest, ali i (ovde naročito) da su se zadržali magijski obredi. U filmu se ukazuje i na nekoliko ispada (kratko privođenje u psihijatrijsku ustanovu i prebijanje supruge) zanemarivanih u slučaju Nikole Radosavljevića kako mu ne bi bio oduzet pasoš. Nije reagovano ni na to što je legalno posedovao oružje, išao je da gasi požare što ga je nervno uznemiravalo, kao što su ga uznemiravale i priče vračare da on nije bolestan, već da mu je to napravljeno magijom. U kretanju parapsihološkim svetom, razrešenje svojih muka ostvario je u realnosti nepojmljivom brutalnošću. U kakvom je svetu sada Nikolin um, možda zaključimo iz razgovora sa njim koji su autori filma obavili u zatvorskoj bolnici.

Svaki kadar filma, svako premeštanje ekipe na nekoliko lokacija pomno su pratili meštani Jabukovca, među njima i porodice žrtava s različitim emocijama – od nemog posmatranja do plača koji je izazvala rekonstrukcija dana ubistva. Petar Radosavljević, otac ubice, nije skidao pogled sa Saše Manića iz Zaječara koji neverovatno liči na njegovog sina, pa je zato imao neprijatan posao da odglumi dešavanja u Jabukovcu od pre osam meseci.

Tehničku filmsku ekipu, statiste, pirotehničara, šminkera, kostimografa, pripadnike specijalnih jedinica MUP-a i drugo pomoćno osoblje predvodili su direktor filma Nikolina Vučetić i reditelj Dejan Zečević.

Višestruko ubistvo u Jabukovcu je najveći zločin u novijoj istoriji Evrope. Iako je specifično da u gotovo svim slučajevima ubica izvrši samoubistvo, Radosavljeviću to iz dva pokušaja nije uspelo, što je uz sve ostale okolnosti bio veliki izazov za reditelja. U produkcijskoj kući Zamedia ističu da je televizijski film iz tri dela realizovan po standardima kakvi do sada nisu rađeni kod nas, a kakve možemo gledati na Diskaveriju, na primer. Nakon televizijske produkcije, planira se montaža dokumentarnog filma koji će biti ponuđen domaćim i svetskim festivalima.

D. Mihajlović

Noćni redovi

Novosadska policija apelovala je na građane da bez potrebe ne menjaju stare lične karte za nove, jer im rok važenja ističe tek 2011. godine. U policiji kažu da je u proteklih mesec dana u Novom Sadu od ukupnog broja podnetih zahteva za izradu novih ličnih karata samo 30 odsto građana imalo realnu potrebu za promenom. Za tih mesec dana, veliki broj građana je i tokom noći ostajao u redovima ispred jedine policijske stanice koja prima zahteve za izdavanjem ličnih karata u N. S. i koja može da obradi samo 30 zahteva dnevno.

Konstantan priliv

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorio je da konstantno velik priliv žalbi koje prima zabrinjava i govori da vlast teško menja svoj odnos prema pravu javnosti na slobodan pristup informacijama. Prema njegovim rečima, za prva četiri i po meseca 2008. godine povereniku je upućeno više od 560 žalbi.

Podsetnik

Agencija za privatizaciju podsetila je kupce zainteresovane za beogradsku šećeranu u stečaju „Dimitrije Tucović“ da je aukcijska prodaja zakazana za 16. jun, po početnoj ceni od 5,9 milijardi dinara. Fabrika se prodaje kao pravno lice bez dugova, a uslov za učešće na aukciji je uplata depozita u iznosu od 2,4 miliona dinara do 9. juna.

Kupcima su ponuđeni proizvodni kompleksi pored Ade Ciganlije, gde je počela da radi prva fabrika šećera u Srbiji, kao i nova fabrika u Padinskoj Skeli koja dnevno može da preradi 6000 tona šećerne repe. Fabrike su prestale da rade 1982, odnosno 1998. godine.

Popis na Kosovu

U ministarstvu javnih službi Vlade Kosova u toku su pripreme za popis stanovništva, koji bi trebalo da se sprovede tokom 2009. godine u saradnji sa Međunarodnom civilnom kancelarijom i uz međunarodno nadgledanje procesa i rezultata. Dnevni list „Zeri“ prenosi da je u ponedeljak na Kosovo stigla stručno-tehnička komisija Eurostata, koja radi procene o održavanju tog popisa, a da je predlog o održavanju popisa potekao od međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija. Popis stanovništva, koji je trebalo da se realizuje prošle godine, zbog čega su organizovana i dva probna popisa, odložen je, prema pisanju tog lista, zbog nerešenog statusa Kosova.

Zloupotrebe bolovanja

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da je Zavod tokom prošle godine za bolovanja duža od 30 dana isplatio 27 odsto manje novca (oko pet milijardi dinara) nego 2006. Zloupotreba bolovanja smanjena je nizom mera koje je preuzeo Zavod, između ostalog i tako što su predstavnici lekarskih komisija koje procenjuju privremenost sprečenosti za rad bili lekari stalno zaposleni u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Najviše dana građani su proveli na bolovanju zbog bolesti srca i krvnih sudova (677.000 dana), komplikacija u trudnoći (673.000) i malignih bolesti (456.000). Za sva bolovanja duža od jednog meseca naknadu isplaćuje država, a ne poslodavac.

Broj nedelje

Prema podacima novobeogradskog Centra za socijalni rad, prošle godine u prestonici je registrovano 4692 maloletnika sa poremećajima u ponašanju, što je za 8,5 odsto više nego u 2006. godini.

Državljani

Više od 43.000 osoba odreklo se od 1992. godine do danas državljanstva BiH radi sticanja državljanstva drugih zemalja. Do 2000. godine državljanstva BiH se odreklo svega oko 100 osoba, a od te godine usledio je trend rasta broja zahteva za ispis iz knjige državljana BiH. Prema podacima iz Odeljenja za državljanstva pri Ministarstvu civilnih poslova BiH, reč je uglavnom o osobama koje su za vreme rata napustile BiH.

Klinika Mayo

Klinika Mayo, najveća ujedinjena neprofitna grupa medicinske prakse u svetu, u naporu da poboljša brigu o pacijentima tako što će omogućiti bolju saradnju među lekarima, sestrama i ostalim osobljem, razvila je specifičnu informacionu mrežu. Klinika je, u saradnji sa kompanijom Cisco, povezala različite medicinske aparate (na primer, pumpe za infuziju i merače pulsa), kao i sredstva i opremu, u jednu lokalnu bežičnu mrežu. Na taj način lekari i sestre mogu da pristupe glavnim informacijama o pacijentu u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta u bolnici. Rendi Regimbal, direktor za mrežne servise Klinike Mayo kaže da je Cisco objedinjena bežična mreža omogućila osoblju da znatno poboljša kvalitet brige o pacijentima.

Kamen temeljac

Tokom vikenda postavljen je kamen temeljac za izgradnju kompleksa Termoelektrane Stanari u blizini Doboja. Energetska kompanija EFT je koncesiju za izgradnju i korišćenje termoelektrane dobila februara ove godine, a izgradnja prve termoelektrane na području bivše Jugoslavije u poslednjih 30 godina trebalo je da bude završena u drugoj polovini 2012. godine. Ona će godišnje proizvoditi oko 3000 gigavat-sati električne energije, odnosno jednu četvrtinu ukupne proizvodnje električne energije u Bosni i Hercegovini. Na izgradnji objekta u naredne četiri godine biće zaposleno oko 3000 ljudi, a ukupna vrednost investicije premašiće 650 miliona evra.

Suđenje za patike

Početak suđenja dvema devojkama zbog krađe tokom protesta „Kosovo je Srbija“ zakazan je za utorak 27. maja u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Tužilaštvo tereti Maju Trbojević (20) i Jovanu Petrović (19) za krivično delo teška krađa, za koje je zakonom zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora. One su uhapšene nekoliko dana posle protesta, a policija je u njihovim stanovima pronašla ukradenu robu, viski, bombonjere i firmiranu garderobu.

Oglas

Advokatski tim Stanka Subotića, optuženog za šverc cigareta, u utorak 20. maja dao je oglas u nekoliko dnevnih novina, u kojem tvrdi da je optužnica politički motivisana.

Advokatski tim naveo je da je Subotiću onemogućeno pravo na pravično suđenje, a da je advokatima uskraćeno pravo da mu na najbolji način pomognu u odbrani. Oni između ostalog tvrde da im tokom istrage nije dozvoljeno da pregledaju materijale i prisustvuju saslušanjima svedoka, a nije uvažen ni njihov zahtev da istražni sudija pozove Subotića da dâ iskaz. Subotićevi advokati su istakli da će „pravdu za svog klijenta“ uporno tražiti pred svim nadležnim institucijama i sudovima u Evropi i međunarodnoj zajednici.

Život

Žistin Enan prošle nedelje šokirala je sportsku javnost saopštenjem o povlačenju iz profesionalnog tenisa jer se nikada do sada nije dogodilo da u penziju ode najbolje rangirana teniserka na svetu. U trenutku „penzionisanja“ dvadesetpetogodišnja Belgijanka je na listi Ženske teniske asocijacije (WTA) imala izuzetno velikih 1709 poena prednosti ispred drugoplasirane Marije Šarapove. Vest je iznenađujuća i zbog činjenice da se Enan povukla gotovo neposredno pred Otvoreno prvenstvo Francuske u Rolan Garosu, gde je trebalo da brani tri uzastopne pobede od ukupno četiri koliko je ostvarila na ovom turniru.

Sve spekulacije o njenom eventualnom privremenom prestanku igranja tenisa (što je na primer bio slučaj sa Lindzi Devenport, koja se nakon porođaja vratila na teren) pale su u vodu kada je Enanova povukla svoje ime i poene sa WTA liste. Ovakav postupak ne samo da je potvrdio njenu izjavu o definitivnom napuštanju tenisa već je i odraz izuzetnog fer pleja kakav se ne viđa često u profesionalnom sportu. U nekim ranijim slučajevima igrači su zadržavali svoje ime na listi sve dok im poeni vremenom ne bi isčileli, a sada su se, od ovog ponedeljka, sve teniserke sveta pomakle za jedno mesto unapred. Spekulisalo se i o stvarnim razlozima njenog povlačenja, ali ništa spektakularno nije isplivalo na videlo pa izgleda da stoji njeno objašnjenje o dugotrajnom razmišljanju o takvoj odluci (još od prošle godine) zbog teškoća da uskladi privatni i sportski život, kao i o sve težem oporavljanju od, istina, čestih povreda. Ne treba zaboraviti da je tokom karijere Enan prebrodila niz privatnih problema – majka joj je preminula nakon teške bolesti, prošla je kroz razočaravajući brak koji se završio razvodom – te bi nekakvi psihološki razlozi teško došli u obzir.

Iako Žistin Enan tenis napušta već u svojoj dvadeset petoj godini, nikako se ne može reći da je imala kratku karijeru. Prvu seniorsku titulu osvojila je još 1999. sa samo šesnaest godina. Igrala je u jedanaest Grend slem finala, osvojila je ukupno sedam Grend slem titula (nije pobedila samo na Vimbldonu gde je izgubila dva puta u finalu) a pobeđivala je na još četrdeset jednom WTA turniru. Provela je, sa prekidima, ukupno 117 nedelja na čelu WTA liste. Ostaće u sećanju ljubitelja tenisa kao najbolji ženski jednoručni bekhend.

V. M.