šef kabineta premijera Vojislava Koštunice, drugi put
Osnovni podaci: Rođen je 12. decembra 1967. u Baru, u kom je boravio do završetka gimnazije „Niko Rolović“. Potom se doselio u Beograd, gde je diplomirao i magistrirao na Filozofskom fakultetu, u oblasti istorije analitičke filozofije. Oženjen je, ima petoro dece, tri ćerke i dva sina.
Versko opredeljenje: Prema izjavama sveštenih lica, zajedno sa portparolom DSS-a Andrejom Mladenovićem pohađao je školu veronauke pri crkvi Aleksandar Nevski u Beogradu. Isti kažu da je Nikitović povremeno čtec u ruskoj crkvi u Beogradu.
Po čemu je poznat: Bio je u centru pažnje medija kada je pre dve godine zaustavljen na Pančevačkom putu zbog prekoračenja dozvoljene brzine za više od 20 kilometara na sat. Dok su mu policajci pisali prekršajnu prijavu, Nikitović je razgovarao mobilnim telefonom, a kada je završio razgovor, saobraćajni policajac ga je upitao šta je po zanimanju. Nikitović je odgovorio: „Vladin službenik.“ Već sutradan, komandira stanice Sever Slobodana Jocića, čija je patrola zaustavila Nikitovića, na radnom stolu sačekalo je rešenje o smeni. Priča se ipak srećno završila: rešenje o smeni je povučeno, Nikitović je platio kaznu, a potvrdu o uplati poslao je redakciji „Vremena“, a mi smo je objavili kao dokument.
Po čemu je još poznat: Ne komunicira sa medijima. S novinarima, ponekad. U novinama se najčešće pominje u izveštajima sa najvažnijih zvaničnih i nezvaničnih sastanaka i pregovora, stalno u istoj rečenici: „Sastanku je prisustvovao i šef kabineta premijera Aleksandar Nikitović.“ Retko koja informacija objavljena o njemu je pouzdana, jer o Nikitoviću najčešće govore anonimni funkcioneri Vlade i stranaka.
Šta kažu: Mnogi tvrde da je po uticaju drugi čovek u DSS-u. Ovih dana pričalo se da je u ime koalicije DSS-NS-SRS vršio pritisak na lidera SPS-a Ivicu Dačića da s njima formira vladu. Navodno je imao značajnu ulogu pri dobrovoljnim predajama haških optuženika, pa da je čak bio zadužen i za pregovore o predaji Ratka Mladića Haškom tribunalu. Pominjan je kao član specijalnog tima (uz Vojina Lazarevića i Mlađana Dinkića) za razbijanje Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića. Bio je glavni Koštuničin čovek u lobiranju u Crnoj Gori pred referendum o nezavisnosti i član srpske delegacije na bečkim pregovorima o statusu Kosova. Zadužen je i za odnose s poslovnim krugovima. Navodno, glavna preporuka za funkciju šefa premijerovog kabineta je njegovo kumstvo sa biznismenom Vojinom Lazarevićem, mada neki tvrde i da nisu kumovi. Nikitović je okrivljen i za razlaz Lazarevića sa dugogodišnjim poslovnim saradnikom Vukom Hamovićem, jer je prvi navodno bio previše blizu Koštunice, i to upravo preko Nikitovića. Prethodno se govorilo da je pokušavao da spreči ulazak Gasproma koji bi ugrozio poslovanje tandema Hamović–Lazarević.
Prvi posao: Prema nekim tvrdnjama, u studentskim danima radio je, odnosno „volontirao“ kod Bogoljuba Karića. U vreme raspada imperije Karić 2006. godine, Bogoljub je tvrdio da mu Nikitović radi o glavi: „Ako u narednih nekoliko dana dobijete vest da sam mrtav, iza toga stoji Koštunica i njegov tim u kojem su Rade Bulatović, Aleksandar Nikitović i Dragan Jočić“. Ili: „Nikitović je Koštunici zabranio da čita novine i gleda TV, kako bi sa Jočićem i Bulatovićem mogao da gazduje Srbijom“, govorio je Karić.
Početak činovničke karijere: Sredinom devedesetih, na Institutu za društvenu teoriju gde je bio zaposlen, upoznao je Vojislava Koštunicu. Nakon 5. oktobra postao je zamenik tadašnjeg šefa kabineta predsednika SRJ Ljiljane Nedeljković, a u martu 2004. postavljen je za šefa kabineta premijera.
Ambicije: Pojedini mediji označavaju ga kao pretendenta na mesto šefa BIA. Navodno, u pregovorima o formiranju Vlade, Nikitović insistira da ministar policije ostane teško bolesni Dragan Jočić, što znači da bi cela policija bila pod ingerencijom Nikitovića, „koji već, kršeći zakon i Ustav, direktno njome rukovodi. Sve igre iza kulisa oko sastavljanja republičke Vlade vodi upravo Koštuničin šef kabineta“. Isto tako, navodno, Nikitović je preuzeo kontrolu nad policijom odmah nakon Jočićevog udesa i on je bio nadležan za upravljanje policijom tokom februarskih nereda u Beogradu za vreme mitinga „Kosovo je Srbija“. Najnovija vest glasi da mu to Amerikanci neće oprostiti.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
