Malo je reprezentacija koje nemaju nekog nacionalizovanog igrača što je, valjda, doprinos najpopularnijeg sporta opštoj globalizaciji
Od specijalnog izveštača „Vremena“
Slika Lukasa Podolskog, strelca dva gola za Nemačku u meču protiv Poljske, kako sklopljenih ruku traži oproštaj zbog dva gola koja je dao Poljskoj, zemlji u kojoj je rođen, najbolja je ilustracija nove tendencije u svetskom fudbalu: nacionalizacija igrača. Doduše, da budemo iskreni, toga je bilo još pre prvog svetskog rata, Italijani su za „svoj“ Mundijal 1934. koji su po naređenju Musolinija morali da osvoje kako znaju i umeju, uzeli dvojicu Argentinaca koji su imali italijansko poreklo… Posle Drugog svetskog rata Alfredo di Stefano, Argentinac po rođenju, dobio je špansko državljanstvo, političke prilike uticale su da Ferenc Puškaš posle mađarskog ponese i španski nacionalni dres, Ladislav Kubala, Slovak po rođenju, postavio je svetski rekord: igrao je za Čehoslovačku, Mađarsku i na kraju Španiju čiji je kasnije bio i selektor….Međutim, radilo se o izuzecima koji su danas postali pravilo a izuzeci su etnički čiste reprezentacije (bez negativnog kontesta reči koja na našim prostorima ne izaziva nikakvu lepu asocijaciju). U Austriji i Rumuniji sa svojim snagama igraju Rusi (zato imaju za selektora stranca, Holanđanina Gusa Hidinka), Rumuni, Grci, Česi, Hrvati (mada Klasnić ima i nemački pasoš a nedostaje im glavni igrač, povređeni Brazilac Eduardo da Silva)… Teoretski, „čisti“ su i Francuzi i Holanđani, ali u njihovim redovima je mnogo igrača koji potiču iz bivših kolonija ili su im roditelji došli kao ekonomski emigranti. I Šveđani su po tom principu okej, iako prezimena Majstorović i Ibrahimović ne liče ni na jedno skandinavsko… Momci su rođeni u Švedskoj. Najmanje tridesetak igrača nastupa za zemlju iz koje nije poreklom. U nekim papirima kao jedan od nacionalizovanih igrača u timu Švajcarske pojavljuje se i izvesni Valon Behrami, rođen 19. 4. 1985. u Kosovskoj Mitrovici. Iza njegovog imena, kao zemlja porekla, piše „Kosovo“…
ITALIJA U NOKDAUNU: Kada Svetski prvak izgubi sa 0:3, moguća su samo dva zaključka. Ili je taj šampion jako slab, ali je onaj koji ga je pobedio jako dobar. Zapravo, moguća je i kombinacija ove dve krajnosti… Italija, šampion sveta iz Nemačke pre dve godine, razbijena je u startnom duelu protiv Holandije sa 0:3 i to je rezultat koji je obeležio prve dane šampionata. Madridski novinari, tradicionalno skloni Real Madridu, doživeli su početak šampionata kao neku vrstu „trijumfa Reala“ jer su njegovi igrači bili protagonisti i strelci: Van Nilsteroj i Snajder dali su golove za Holandiju, Pepe za Portugal.
Italijani su igrali slabo, selektor Donadoni bukvalno je razapet na krst, ali da golman Holanđana Van der Sar nije odbranio ono što je odbranio, da Luika Toni nije promašio ono što je promašio, priča bi bila drugačija. Ali, sva lepota fudbala je upravo u njegovoj nepredvidivosti, inspiraciji pojedinaca, sreći….
INVAZIJA SA ISTOKA: Ono što je na prvi pogled upadljivo jeste ogroman broj navijača iz istočnoevropskih zemalja. Ako su Hrvatima Austrija i Švajcarska blizu, Rusima i Rumunima baš i nisu pa ih ima kao nikad na velikom takmičenju. Isto važi i za Poljake. Kao da je ulazak u EU Poljacima i Rumunima, osim popravljanja standarda, doneo i onaj veličanstveni osećaj slobode putovanja samo sa ličnom kartom… U Insbruku smo videli čak i automobile sa ruskom registracijom!
Atmosfera je, uglavnom, prijateljska. U utorak u podne u centru Insbruka ruski i španski navijači imali su mali javni čas iz pacifističkog suživota. Zajednički imenitelj bilo je čuveno austrijsko pivo uz koje su se zastave lakše vezivale a navijači slikali do iznemoglosti. U Klagenfurtu, na meču Nemačka–Poljska, zvanični izveštaj kaže da je uhapšeno 157 osoba od kojih 144 Nemaca, 10 Poljaka, dva Austrijanca a jedan Slovenac… Razlozi su bili različiti, od neonacističkih obeležja koje su nosili Nemci, do pijanstva u čemu su opet prednjačili Nemci, ali ni Poljaci nisu zaostajali. Grad je čitav dan bio pod opsadom, policija je zatvorila sve moguće prilaze stadionu i trebalo je mnogo snalažljivosti za probijanje autom do stadiona.
Najgori deo organizacije, bar prema onome što smo videli u Klagenfurtu i Insbruku, jeste signalizacija. Izaći iz blokiranog Klagenfurta (i posle meča!) bilo je prava avantura, kao da za Pančevo idete preko Beške, ali neko je tako naredio a policajci su tu da to izvrše… Kao anegdota ostalo je zabeleženo da su tokom meča Austrija–Hrvatska dva lovca austrijske avijacije presreli jedan helikopter koji nije ispoštovao zabranu ulaska u određeni vazdušni prostor. Pilot je bio priveden do najbližeg aerodroma a u redovnom postupku utvrdiće se stepen odgovornosti, austrijski mediji ne isključuju mogućnost gubitka letačke dozvole. U vezi sa tom utakmicom zabeležena je i arogantna izjava Slavena Bilića, selektora Hrvatske, upućena novinarima koji su kritikovali igru protiv Austrije, uprkos pobedi.
„Kada je Hrvatska poslednji put pobedila na Evropskom prvenstvu, vi ste još imali cucle u ustima“, rekao je Bilić koji je, prema hrvatskim medijima, svoje pulene za pobedu „nagradio“ puštanjem u svlačionici neke od pesama Marka Perkovića Tompsona, čiji su koncerti zabranjeni u mnogim državama zbog poznatih ustaških stavova…
„Dečki su bili malo tužni, kao da smo izgubili, pa sam ih nastojao malo oraspoložiti“, rekao je Bilić.
Trenutak u životu koji je mnogo više od izuzetnog fizičkog napora – to je suočavanje sa sopstvenim strahovima, testiranje volje i dobijanje odgovora na pitanje: Koliko sam spreman sebe da se žrtvujem za neko lepše sutra?
Tradicionalni projekat kompanije Lidl Srbija „Čisto iz ljubavi“ nastavlja se i ove godine, a osim dobro poznatih akcija uklanjanja otpada iz prirode, obuhvatiće i edukativne radionice namenjene organizacijama i udruženjima građana iz cele zemlje. Nakon učešća na pomenutim radionicama, odabrani akteri civilnog sektora imaće priliku da, uz podršku kompanije, sprovedu akcije čišćenja i time pokrenu pozitivne ekološke promene u svojoj lokalnoj zajednici
Irski pisac Tim MekGavan proveo je čitav mart u Beogradu kao gost književne rezidencije, jednog od programa Beogradskog irskog festivala. Svakog dana je pisao dnevnik. “Vremenu” je ustupio deo svojih utisaka o protestima, 15. martu, studentima... “Masa odaje počast žrtvama iz Novog Sada uobičajenom tišinom. A potom, tiho se otvara nabor u velikoj gomili ljudi. Onda počinju krikovi kao iz horor filma”, zapisao je o takozvanom zvučnom topu
“Pozorište je veoma opasno oružje” – govorio je Mejerhold. Rečenica koju je napisao 1920. godine i danas odjekuje i postavlja pitanje: “Zašto?”
Knez Miloš je za narod bio neko kome “niko ništa ne sme”, neko ko je bio gazda u svom “domaćinstvu” Srbiji, ko se davno pokazao kao kadar gospodar koji razume seljaka kao niko i koji zna da ga zaštiti od gospode koju i sam prezire i trudi se da se ne “zapati previše”
Još danas prave antirežimske stranke dosta toga mogu da dobiju. Ukoliko ostanu pasivne i oklevaju, već sutra će izgubiti sve
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
