»Oda radosti«, hiljade milijardi i horor proročanstva

Od 9. oktobra Oda radosti je zvanična himna Evropskog parlamenta. Kad god i gde god se evropski parlamentarci ubuduće budu sastajali – u Briselu ili Starazburu – slušaće, valjda stojećki, poslednji stav Betovenove Devete simfonije i gledaće u plavu zastavu sa dvanaest kružno poređanih zlatnih zvezdica, znakom solidarnosti i harmonije među evropskim narodima. U kom obliku će se pojavljivati treći zvanični simbol Evropskog parlamenta – geslo „Ujedinjeni kroz raznolikost“ – ostalo je nejasno. Za ovo evropsko simboličko trojstvo glasala su 503 poslanika, a 96 koji su glasali protiv svrstani su u kategoriju evroskeptika i desnih radikala. Čitava debata oko evropskih simbola je „nepotrebna, provokantna i gubljenje vremena“, rekao je jedan britanski parlamentarac, jer izgleda da mnogi neće da shvate da ljudi u Evropi ne žele da postanu deo evropske nacije. Takva argumentacija izbacila je evropsku himnu i druge simbole iz Lisabonskog reformskog ugovora, koji je i pored toga makar privremeno propao na referendumu u Irskoj. Kritičari su zamerali da bi usvajanje simbola EU bila osnova za formiranje evropske superdržave u kojoj bi se izgubio nacionalni identitet njenih naroda i narodnosti. Pobornici su govorili o neophodnosti stvaranja evropskog identiteta. U svakom slučaju, himna će za sada biti obavezujuća samo za Evropski parlament.

UJEDINJENI KROZ EVRO: I dok su evropski parlamentarci pevušili Odu radosti, širom Evrope razloga za radost nimalo nije bilo. Kako se finansijska kriza sa Amerike širila na čitav svet tako je u Evropi postajalo sve jasnije koliko je truo model nekontrolisanog turbo kapitalizama koji je Vol strit na beskrupuloznom tržištu nametnuo evropskim bankama, tj. koji su evropske banke u duhu parole „pohlepa je dobra“ prihvatile zbog enormnih zarada na visokorizičnim spekulacijama. I kako su se jedna za drugom rušile velike evropske banke, a na tržištu novca pukotine postajala sve veće, tako su taktovi Betovenove Devete bivali sve glasniji i sve češće se čulo pitanje: šta bi bilo da u ovoj krizi nema EU, da ne postoje evropske institucije, da nema evra, da krizom pogođene države i dalje imaju nacionalnu valutu?

Pod pritiskom finansijske krize i pod pretnjom dugoročne recesije po mnogim političkim pitanjima, razjedinjene države EU pokazuju visok stepen jedinstva. Razmirice oko političkih pitanja, pravne i moralne nadgradnje EU, propalog Evropskog ustava, ili njegovog neizvesnog surogata Lisabonskog ugovora, prepirke o svrsishodnosti evropske himne potisnute su u drugi plan. A u prvi plan je izbila finansijska solidarnost i prvobitna ideja ujedinjene Evrope: Evropska ekonomska zajednica, jedinstveno tržište koje je osnova blagostanja i razvoja i koje zajednički treba da brane sve članice EU, pa imale one zajedničku himnu, ili ne.

Velike države EU saglasile su se da treba da se reformiše svetski finansijski sistem, da se osnuje zajedničko kontrolno finansijsko telo na nivou EU i da sistemski treba spasavati banke i u zemljama izvan evrozone. Sve u duhu solidarnosti, EU je u ovoj krizi potpuno propalom Islandu ponudila članstvo po hitnom postupku. Ovo ribarsko ostrvo to do sada nije učinilo, pre svega zato što bi ribarsku flotu drugih članica EU onda morala da pusti u svoje vode.

Šefovi država i vlada petnaest zemalja EU članica evrozone dogovorili su se da finansijskim injekcijama i državnim garancijama ugrožene banke spasu od bankrotstva. O visini kriznih paketa i načinu njihove primene države EU će odlučivati pojedinačno.

DVE HILJADE MILIJARDI: A pojas za spasavanje evropskog finansijskog sistema za sada vredi oko 2000 milijardi evra, što znatno prevazilazi pomoć vlade SAD domaćim bankama koja iznosi 700 milijardi dolara. Britanska vlada je odobrila finansijski paket od 640 milijardi evra. U nesigurnim vremenima vlada mora da bude „kamen temeljac za britanski narod“, izjavio je premijer Gordon Braun. Osim toga, britanske banke od centralne banke mogu preko noći da dobiju novac po kamatnoj stopi od 4,75 odsto, koja je do sada iznosila 5,5 odsto. Banke mogu da pozajme novac i na samo 30 dana kako bi po potrebi odmah mogle da reaguju.

Nemačka vlada je po kratkom postupku odvojila 500 milijardi evra za finansijski sektor. Mere predviđaju državne garancije i direktan upliv kapitala u ugrožene banke. Ministar privrede Mihael Glos naglasio je da nije reč samo o bankama, već i o zaštiti privrede, a samim tim i građana i radnih mesta. Francuska je izdvojila oko 360 milijardi evra, Švedska 150 milijardi, Austrija stotinak milijardi za spasavanje trulih banaka ili garancije bankarskog poslovanja. Italijanska vlada je za sada prošla sa samo 40 milijardi evra, kako stručnjaci tvrde, zbog veoma konzervativnog načina poslovanja italijanskih banaka. Sve te mere trebalo bi da budu privremene, kako većina vlada tvrdi, do proleća ili najkasnije do kraja 2009. dok se ne stabilizuje tržište novca. Šta će biti ako izdvojena sredstva nisu dovoljna da pokriju rupe nastale visokorizičnim bankarskim spekulacijama, i koliko ima još novca u rezervi, o tome malo ko u javnosti govori. Nejasno je ostalo i šta će tačno biti sa privatnim bankama pošto ih vlade pojedinih zemalja spasu novcem poreskih obveznika i praktično nacionalizuju.

Bečki investitor kapitala Valter Ajhelburg još početkom 2007. predvideo je kolaps hipotekarnih banaka Freddie Mac i Fannie Mae. Sada je čvrsto ubeđen da će do sredine 2009. većina država da bankrotira i da će doći do hiperinflacije, a ne isključuje ni raspadanje evrozone. On se pri tom poziva na takozvanu „Kondratjevu teoriju“, ili teoriju dugih talasa u privredi, po kojoj se ciklično smenjuju privredni rast i recesija. Ova teorija ruskog ekonomiste Nikolaja Kondratjeva s početka XX veka uglavnom se odbacuje kao netačna i statistički nedokazana. Pa ipak, reći će neki, taj Ajheburg je tačno predskazao kolaps najvećih hipotekarnih banaka.

KRAJ JEDNE ERE KAPITALIZMA: Apokaliptična predskazanja velike svetske depresije samo su sporedna pojava svetske finansijske krize koju su, međutim, neki ekonomisti predvideli pre nekoliko godina. „Mi jedni drugima prodajemo kuće koje su finansirane kineskim kreditima“, napisao je 2005. Pol Krugman, profesor ekonomije na Prinstonu, kolumnista „Njujork tajmsa“ i dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za privredu. Mnogi stručnjaci se slažu da trenutak kada je američka država intervenisala na slobodnom tržištu kapitala predstavlja kraj modela anglosaksonskog turbokapitalizma.

Nobelovac i nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke Džozef Stiglic govori o kraju nekontrolisanog i neuređenog američkog modela kapitalizma. Jedan od glavnih uzroka krize je nepostojanje kontrole tržišta novca po principu „tržište je uvek u pravu“. A suština je u tome, kaže Stiglic: Kada se kockate tuđim novcem, kako onda možete da imate osećaj za rizik?

Očigledna nužnost veće kontrole države nad finansijskim poslovima manje je dramatična u Evropi sa njenim modelom socijalne tržišne privrede, dok je to u SAD gotovo traumatično ideološko pitanje koje dovodi u sumnju „američki način života“. Pošto je EU postavila kakve-takve okvire za usaglašeno suzbijanja finansijske krize, predsednik SAD Džordž Buš, predsednik Francuske, koja trenutno predsedava EU, Nikola Sarkozi, i predsednik komisije EU Hose Manuel Barozo, najavili su nekolicinu sastanaka na vrhu posvećenih globalnom suzbijanju finansijske krize. Predsedavajući G8 Japan odmah je prihvatio tu inicijativu.

Sve u svemu Sarkozi, Merkel, Braun & Co. su u nastojanju da obuzdaju krizu 2000 milijardi evra poreskih obveznika EU stavili na jednu kartu: da će privreda ubrzo da se oporavi, te da će porasti akcije i vrednosni papiri propalih nacionalizovanih banaka kojih će onda moći da se ratosiljaju. A šta će biti ako se privredna kriza produbi, ako vrednost akcija i nekretnina nastavi da pada i ako iz ispražnjenih državnih budžeta treba da se izdvoji još para? Izraz „državni kolaps“ već je u opticaju. Bilo da propadne, ili uspe, barem su države EU prilikom akcije spasavanja pokazale zavidan stepen jedinstva. Za razliku od svađe oko Ode radosti, koja je tako umesto himne EU postala himna Evropskog parlamenta. Kao da parlament može da ima sopstvenu himnu.