Mrav sklon procenjivanju rizika mogao bi svašta da zaključi o svojoj bezbednosti kad bi u šetnji pored mravinjaka naišao na ostatke piknika ljudi koji tu odmaraju. Međutim, ljudima nikako ne polazi za rukom da pronađu bilo šta što bi ukazivalo na postojanje bilo koje druge inteligentne civilizacije u našoj galaksiji, a ni u ostatku svemira. Zašto ih nema? To pitanje je poznato kao Fermijev paradoks ili problem Velike tišine i povezano je sa astronomskim očekivanjem da inteligencije mora biti i na drugom mestu u svemiru.
Fermijev paradoks je jedan od najviše pominjanih problema u svim radovima u knjizi Global Catastrphic Risks Milana Ćirkovića i Nika Bostroma, zato što se objašnjenje ovog paradoksa često vezuje za izvesnost istrebljenja inteligentnog života. To znači da ne vidimo tragove vanzemaljaca zato što oni, mada nastaju, bivaju brzo uništeni.
„Taj problem postaje sve ozbiljniji i ozbiljniji kako više saznajemo o njemu. Ako prihvatamo kopernikansko načelo da je naša planeta sasvim prosečna, lako dolazimo do zaključka da bar negde postoji civilizacija koja je milijardu godina starija. Zato je stvarno neobjašnjivo kako nikakav trag njihovog postojanja nismo otkrili“, kaže Milan Ćirković.
„To znači da je ili spoljni ili unutrašnji svet u Svemiru mnogo rizičniji nego što mi zamišljamo“, smatra Ćirković. Pre više od osam decenija, Herbert Džordž Vels je pisao da ljudska istorija sve više liči na trku između obrazovanja i katastrofe. Autori okupljeni oko projekta procene rizika globalnih katastrofa pokušavaju da opišu svaki od mogućih finiša tog nadmetanja.
Supervulkani
Nevolja sa njima nije u samoj erupciji koja je, ma kako velika, uvek lokalizovana na jednom mestu. Problem stvaraju sitne čestice koje pune atmosferu i zatamnjuju nebo. Zbog toga Sunčevo zračenje sa manjim intenzitetom stiže do tla i Zemlja se hladi. Taj fenomen se naziva vulkanska zima. Smatra se da su se tokom poznate erupcije vulkana Tobo na Sumatri, pre oko 73.000 godina, zbog vulkanske zime srednje geografske širine na severnoj polulopti ohladile prosečno 5 do 15 stepeni. Ogromna promena temperature, daleko veća nego u slučaju globalnog zagrevanja, može biti fatalna za poljoprivredu, svetsku ekonomiju i dobar deo živog sveta. Kako procenjuje Majkl Rampino, ovakve erupcije se događaju prilično često, na svakih 50.000 godina, i zato su jedna od najvećih prirodnih pretnji.
Komete i asteroidi
Sudar malih nebeskih tela sa Zemljom nije nepoznata, a ni neuobičajena pojava. Do sada su zabeleženi tragovi više od 170 udara u površinu naše planete. Zemlja uspeva da u atmosferi sprži sve objekte s prečnikom manjim od 100 ili 200 metara. Na osnovu simulacija zaključeno je da objekti prečnika jednog kilometra padaju na Zemlju na svakih 500.000, ali se često govori i o periodu od samo 100.000 godina.
Zvezdani ostaci
U naredne dve milijarde godina Sunčevo zračenje će se pojačati toliko da će život na Zemlji biti nemoguć. U međuvremenu smo prilično bezbedni od Sunca, a u blizini našeg solarnog sistema nema nijedne zvezde koja bi uskoro mogla postati supernova i svojom eksplozijom ugroziti Zemlju. Najveća opasnost potiče od kosmičkog zračenja ili gama zraka, ali je verovatnoća ovakvih događaja vrlo mala – mogu se očekivati na svakih 100 miliona godina.
Klimatske promene
Globalno zagrevanje izazvano emisijom ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte u poslednjih 140 godina spada u veštačke, ali nenamerno izazvane rizike. Svetski lideri trenutno pokušavaju da zaustave srednju temperaturu planete na maksimalnom rastu od dva stepena Celzijusa do 2100. godine. Ako čovečanstvo ne bi zaustavilo globalno zagrevanje ranije, podizanje srednje globalne temperature za više od četiri stepena Celzijusa izazvalo bi gotovo nepredvidljivu globalnu katastrofu u svim delovima sveta, ali ne bi sasvim usmrtilo čitavo čovečanstvo.
Pandemije
Najveći neprijatelj čovečanstva tokom istorije bile su velike epidemije kuge, kolere, malarije, malih boginja, tuberkuloze i sifilisa. Trenutno najrasprostranjenije su epidemije side i gripa. U budućnosti će, zbog velike homogenizacije sveta, globalne epidemije imati veću smrtnost, ali je moguće preduzeti i pripremiti međunarodne mere koje bi širenje pandemije zaustavile pre nego što se proširi.
Veštačka inteligencija (AI)
Pretnja čovečanstvu od razvoja „robota“, omiljena u delima naučne fantastike, svrstana je u nenamerne rizike. Međutim, kad se mašine jednom „osveste“, ako je to uopšte moguće, mogle bi postati neprijateljski raspoložene prema svojim tvorcima. Ako do toga dođe, čovek ima vrlo malo šanse da dobije bitku sa AI, s obzirom na smrtnost. Mada se ljudski vek može produžiti, on se ne može učiniti trajnim, što je veliki hendikep u ratu sa inteligentnim mašinama.
Akceleratori
Jedna od pretnji koja je dobila veliku pažnju javnosti protekle jeseni bilo je otvaranje Velikog hadronskog sudarača, moćnog akceleratora u CERNU, oko koga se proširio strah od stvaranja crne rupe. Za sve eksperimente koji znače „ekstremne uslove“ treba „tri puta meriti pre sečenja, spremati se unapred i razmisliti o tome da nije možda čitav naš svemir nastao u nekom sličnom – eksperimentu.
Društveni kolaps
Moguć je posle bilo kakve omanje katastrofe koja inače ne bi nanela velike gubitke. Zbog prirode društvenog uređenja ovakav spoj može znatno da uveća smrtnost bilo koje katastrofe. Jedan od najzanimljivijih zaključaka je da bi se civilizacija mogla obnoviti ako bi tu udruženu katastrofu preživelo bar 100 ljudskih jedinki. Oni bi mogli da dostignu današnji stupanj razvoja za 20.000 godina.
Nuklearni rat
Čovečanstvo je kroz pretnju od nuklearnog rata već iskusilo jedan realan rizik od globalne katastrofe. Takozvane nuklearne navike nisu nestale ni u današnjem, postnuklearnom dobu. Mada je opala mogućnost totalne razmene bojevih glava, nije zanemarljiva ni pretnja od sukoba regionalnog karaktera malih nuklearnih sila kao što su Indija i Pakistan. Nova istraživanja pokazuju da razmena samo stotinak projektila od 15 kilotona takođe može dovesti do nuklearne zime.
Bioterorizam
Bioterorizam je verovatno potencijalno najopasniji rizik modernoj civilizaciji. Iako je procenjeno da istraživanjem biotehnologija čovečanstvo, uz rizik, ostvaruje i određene blagodeti u poboljšanju sveopšteg zdravlja ljudi, pretnja od biotehnologije prevazilazi tradicionalni strah od virusa i drugih mikroorganizama. Zahvaljujući mogućnosti da se automatizovano sintetiše DNK, period pravljenja opasnih bacila je skraćen i skoro svakom dostupan. Ova pretnja ne počiva na ratnim planovima država, već dolazi od samoorganizovanih grupa i terorista koji prave patogene za prenos vazdušnim putem. Ako bi se takvi opasni patogeni našli u pogrešnim rukama ili u nezaštićenim laboratorijama, oni mogu da se prošire svetom i u jednom naletu ubiju više od milijardu ljudi.
Nanotehnologije
Ono što je opasno kod nanotehnologije je molekularna proizvodnja. Mogućnost da se proizvode nano-roboti i drugi uređaji na molekularnom nivou podstaći će čitav niz novih oružja, mogućnost špijuniranja bilo koje lokacije, pa i unutrašnjosti ljudskog organizma, povećaće destruktivnost i kontrolu vlasti, uticaće na promenu ljudskog organizma i mozga, a najzanimljivija pretnja je mogućnost da nano-roboti počnu da se samostalno razmnožavaju.
Totalitarizam
Totalitarni sistemi mogu postati stabilni i zbog toga dugoročno opasni iz dva razloga – zbog razvoja tehnologije i političkih okolnosti. Na primeru Kambodže pokazalo se da smrtnost, čak i kod najtotalitarnijih režima, teško može biti veća od 25 odsto populacije posle tri godine vlasti. Beskonačno dug život u totalitarnom sistemu mnogo je gori ishod od potpunog istrebljenja, a, nažalost, nove tehnologije im mogu omogućiti izuzetno dug vek.