Proleće našeg nezadovoljstva

Predstavnici više od 50 naučnoistraživačkih ustanova i 3000 istraživača rešili su da se javno pobune protiv situacije u kojoj ih, otkako je započela finansijska kriza, drže Vlada Republike Srbije i nadležno Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja.

„Finansijska kriza se posebno teško odražava na status naučnih radnika“, kaže za „Vreme“ prof. dr Zoran Petrović, naš poznati istraživač sa Instituta za fiziku i predsednik Zajednice instituta Srbije, koja je vlastima uputila više otvorenih pisama da nešto hitno preduzmu.

Nema sumnje da kriza već pogađa gotovo sve društvene kategorije, kroz kašnjenja u isplatama zarada i sve češća otpuštanja, pa može izgledati pomalo neobično da pored tolikih gladnih usta širom Srbije, prvi protiv svog stanja dignu glas naučnici. Posebno jer njihov resor vodi ministar Božidar Đelić, koji je potpredsednik Vlade i uz to neko ko ostavlja utisak političara koji je u stanju da pre drugih namiri svoju neveliku zajednicu, odnosno zajednicu koja mu je data u staranje.

„Sirotinja smatra da je novac pun čari“, kaže američki pisac Džon Stejnbek u svom poznom romanu Zima našeg nezadovoljstva, ali suština problema sa finansiranjem naših naučnika nije u dramatičnom stepenu nemaštine, kakav su preživeli devedesetih godina, nego u sistemu isplaćivanja novca koji država ne prosleđuje naučnim ustanovama, mada ga u suštini ne koristi za nešto drugo, hitnije, pošto ga je već odredila za nauku (od koje, navodno, neće odustati).

Sam sistem projektnog finansiranja, onako kako se realizuje u Srbiji, već dugo se iz raznoraznih razloga kritikuje, ali se poslednjih meseci, u uslovima krize, počeo pokazivati kao neodrživ. Već je postalo nemoguće otići u bilo koju naučnu ustanovu ili na kakvu konferenciju, a da se na ovu temu ne začuju glasovi ozbiljne kritike. Sada, posle više meseci potpune oskudice, istraživači su zaključili da je „naučni rad gotovo blokiran, a situacija u mnogim segmentima nauke katastrofalna“.

„Trenutno na akutnom nivou postoje tri grupe problema koji se moraju razrešiti kako bi se sprečilo drastično unazađenje naše nauke“, kaže Petrović, dodajući da je prvi problem što su zarade za naučnike svrstane kao poslednji prioritet trezora i isplaćuju se sa višemesečnim zakašnjenjem u odnosu na druge javne službe (videti okvir).

Drugi, akutni problem je, kako kažu istraživači, što od početka godine nisu ostvarene ni isplate materijalnih troškova, zaustavljen naučni rad i zbog čega je ugroženo održavanje nimalo jeftine istraživačke opreme (nabavljene prethodnih godina, što preko NIP-a, što iz evropskih fondova). Istraživači se opravdano plaše da u ovakvim uslovima neće svi uspeti da ispune uslove za ostanak na finansiranju, a posebno one koji omogućavaju konkurisanje za sredstva Evropske unije.

U treću grupu problema spada staro pitanje kako, uz finansiranje kroz naučne projekte, rešiti problem režijskih troškova velikih ustanova u kojima se oni realizuju. Istraživači kažu da se za to do sada nalazilo rešenje „moljenjem i dobrom voljom ministarstva koja nije izostajala kad je bilo para u budžetu“, što sada nije slučaj.

Cela situacija je, izvesno, daleko od onih velikih očekivanja iz jula prošle godine, kad je, kao novopostavljeni ministar, Đelić sabrao predstavnike naučne zajednice u Sava centar kako bi od njih čuo viđenja u kom pravcu usmeriti buduća ulaganja i snažniji razvoj nauke u Srbiji, da bi deset meseci kasnije, što zbog krize, što zbog loših sistemskih rešenja, naučnicima bila ugrožena elementarna egzistencija.

Paradigmatično je što će njihovi životni zahtevi ministra dočekati kad se vrati sa puta iz Kine, gde je, „istočno od raja“, što bi rekao Stejnbek, pregovarao o podršci tehnološkog buma Srbije. Na tom putu će i ostati najveća šteta. Dok mladi doktoranti brinu gde će prespavati jer ne mogu da plate stanarinu od plate koju nisu dobili četiri meseca, bezobrazno je i pominjati sve one lepe projekte koje je Ministarstvo u međuvremenu planiralo i najavljivalo – od izgradnje novog Centra za popularizaciju nauke i podizanja novog nastavnog centra u Istraživačkoj stanici Petnica, do podrške projektima kao što je „Beograd je sistem“ ili „Festival nauke“. O kineskom proleću da ne govorimo.