Azija

Na ovom mestu već se govorilo o poreklu reči Evropa, tom nerealizovanom snu naših progresista i novih prosvetitelja, možda i s podsvesnom željom da podsetimo da je poreklo te reči na Balkanu, koji u našem aktuelnom diskursu ima ono potcenjujuće značenje. Kao, na primer, i reč Azija. Iz teksta Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, objavljenog u „Politici“, a prenetog u „Srpskoj političkoj misli“, pod naslovom „Učiti od Azije“, koji objašnjava suprotnu tendenciju s kojom ovde biramo baš tu reč:

„Japan izdvaja preko tri odsto svog ogromnog BDP-a za nauku, dok Srbija izdvaja samo 0,3 procenta svog skromnog BDP-a za istu namenu. Tim merilom Japan je na vrhu sveta, a Srbija na dnu Evrope. Japan proizvodi dvadeset odsto svetskih naučnih radova i patenata i time zauzima drugo mesto iza Amerike. Kina je za nepunih deset godina sa skromnih početnih pozicija postala četvrta sila u nauci i povećala izdvajanja sa 0,5 na 1,5 odsto BDP-a. Kina je tokom poslednjih osam godina povećala broj studenata sa pet na dvadeset miliona, te godišnje proizvodi šest miliona diplomaca… Indija je već jedan od svetskih centara softverske industrije i biotehnologije.

Verujem da retko ko u Srbiji zna gde se nalazi kineska provincija Đeđijang i njen glavni grad Hangdžu. Priznajem, nisam ni ja o njima mnogo znao. Radi se o regionu blizu Šangaja koji ima šezdeset miliona stanovnika (kao Francuska!) i najbrži rast u domenu tehnologije u Kini. Dve milijarde dolara je uloženo poslednjih deset godina u razvoj kineske silicijumske doline od pet kvadratnih kilometara, čiji je predsednik za godinu dana, primera radi, izgradio zgradu za Nokiju gde sada radi dve hiljade inženjera…

Univerziteti u Tokiju i Kjotu imaju budžete koji su tri puta veći od celog srpskog budžeta za visoko obrazovanje i nauku…

Treba učiti od Azije…“