Irak

U jednoj vrsti istorije, na tlu današnjeg Iraka, možda kod Basre, nekada se nalazio Rajski vrt: Adam i Eva tu su negde zgrešili. Posle je bio i Potop.

U drugoj vrsti istorije, pre više od deset hiljada godina, sticajem okolnosti, odgajene su prve domaće životinje. Uvrh Persijskog zaliva, u Sumeru, počinje ono što danas nazivamo urbanom civilizacijom. Tu su otkriveni grnčarsko kolo i točak, prvi put u kola upregnuta životinja, ako ne pronađeno a ono prvi put sistematski korišćeno pismo koje će – kao „klinasto“ – milenijumima nadživeti izumitelje. Tu su osnivane prve biblioteke, izmišljene škole, kodifikovani najstariji poznati zakoni.

Gilgameš se pod zidinama Uruka rvao sa Enkiduom da bi s njim posle pio pivo (takođe sumerski izum) i, na kraju, krenuo u jednu od prvih opisanih ljudskih potraga za travom besmrtnosti. Uzaludnu, uostalom.

Iz te Zemlje između reka, Mesopotamije, Persijanci su krenuli u kaznenu ekspediciju protiv tamo nekih pobunjenih Grka; poraz Persiju nije uništio, naprotiv, ali je gotovo sudbinski doprineo tome da se danas, govoreći o demokratiji, na Grke i demokratiju pozivamo.

Aleksandar Veliki osvojio je Vavilon da bi u njemu nekoliko godina kasnije od groznice umro. Kao prestonica Abasidskog kalifata, Bagdad je polovinom IX stoleća bio najveći grad na svetu, dok su neki svojeglavi Muhamedovi sledbenici gradili Kordovu.

Najzad, neka treća vrsta istorije, ona kojoj smo kratkotrajni svedoci, počinje 1931. godine, kada je „razvijeni svet“ prvi put zapazio postojanje nafte na „Bliskom istoku“. I to je to.