Kada se pomene teška ekološka situacija u Pančevu, prst se najčešće upire u južnu industrijsku zonu, gde se pored Petrohemije i Azotare nalazi i Rafinerija nafte. Ljubica Simić, direktorka Rafinerije nafte Pančevo, ne slaže se sa tvrdnjom da je Pančevo najzagađeniji grad u Evropi, i misli da je ekološka situacija u ovom gradu bolja nego što je bila.
„VREME„: Koliko je vaša kompanija tome doprinela?
Ljubica SimiĆ: Zaštita životne sredine je prioritet u Rafineriji nafte Pančevo. NIS je do sada uložio oko 77 miliona evra i planira da uloži još 52 miliona evra u ekološke projekte za naredne tri godine. Zato smatram da je kompanija doprinela poboljšanju ekološke situacije u gradu.
Koliko je promena vlasničke strukture uticala na rešavanje ekoloških problema?
U jeku svetske ekonomske krize novac za razvojni program rafinerije, koji je Gazprom njeft doneo u NIS, značajan je za nastavak i završetak započetih aktivnosti na rešavanju ekoloških problema.
Da li je vaša kompanija učestvovala u zataškavanju slučajeva zagađenja u Pančevu? Koliko se to izmenilo nakon privatizacije NIS–a?
Nije logično da zataškavamo problem, niti je to moguće. Rad rafinerije je transparentan i inspektor za zaštitu životne sredine ima uvid u svaki segment rada rafinerije. Dolaskom većinskog vlasnika velika pažnja se posvećuje zaštiti životne sredine i sve se čini da se ona unapredi.
Možete li nam reći nešto više o tome kako se oslobađate otpadne vode? Da li je tačna optužba da ona kišnom kanalizacijom dospeva u obližnji kanal, gde u kontaktu sa vazduhom otrovi prelaze u gasnu fazu i stižu u grad? I da li je istina da otpadna voda koja iz vaših postrojenja stiže u Fabriku za preradu otpadnih voda HIP Petrohemije često nema odgovarajuću ph vrednost?
Te optužbe su bez osnova jer to nije tačno. Otkad je pre dve godine Rafinerija pustila u rad novo postrojenje za neutralizaciju istrošene lužine, tih problema više nemamo. Rafinerijske otpadne vode odlaze u HIP Petrohemiju na biološki tretman, i rafinerijske otpadne vode nisu uzrokovale do sada zagađenje u gradu.
Koliko građani Pančeva veruju Južnoj zoni, s obzirom na to da su godinama „glavnim krivcima“ za zagađenje proglašavani saobraćaj i ložišta?
Ne postoji „glavni krivac“, već više toga što je uzrokovalo lošu ekološku sliku grada. I saobraćaj i ložišta utiču na zagađenje, kao što to čine i fabrike Južne zone. Ali ne treba ignorisati nijedan od uzročnika, već ih sve zajedno rešavati. Jedino se tako može postići cilj, a to je Pančevo bez problema sa zagađenjem.
Da li je opravdano ponovno uvođenje sirena koje bi upozoravale na RBH opasnost?
Nadam se da građani Pančeva više nikada neće imati povoda da čuju sirene u gradu.