Radnici fabrike Zastava Elektro godinu dana su vodili bitku sa državom i prethodnim vlasnikom. Blokirali su autoput, demonstrirali u Beogradu, spavali ispred prostorija Agencije za privatizaciju i po holovima Opštine Rača, štrajkovali glađu... Sada, kada su konačno dobili ono za šta su se godinu dana borili, odbijaju da rade. Ali, ima ko hoće
Korporaciju Jura, koja je na javnoj licitaciji kupila fabriku kablova Zastava Elektro iz Rače Kragujevačke, mogla bi da snađe neobična sudbina. Kada 1. maja svečano otpočnu proizvodnju, postoji mogućnost da u proizvodnim halama ne bude radnika. Nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora, svih 284 radnika odlučilo je da uzme otpremnine koje im nudi Vlada Srbije, pošto novi vlasnik nema obavezu da donese socijalni program. Svoju odluku da uzmu 300 evra po godini staža i napuste posao, radnici i sindikat obrazlažu nepoverenjem u novog vlasnika, zbog loših iskustava sa prethodnim kupcima. „Pa, ipak, nema razloga za nezadovoljstvo“, kaže Tomislav Veljković, poverenik Samostalnog sindikata u Rači: „Cilj nam je bio da fabriku vratimo državi, pa da nađemo nekoga ko će doneti posao. To smo i postigli.“
Južnokorejska Jura ima tri fabrike u Slovačkoj i jednu u Češkoj, zapošljava 50.000 radnika u Evropi i ima godišnji obrt od 700 miliona evra. U Rači nameravaju da u prvoj turi zaposle 1000 ljudi, a kasnije i više. I, šta sada, kada je posao stigao u Raču, kada je fabrika u rukama ozbiljnog kupca, ali radnici beže iz fabrike? Izgleda da je njihove namere prvi prozreo ministar ekonomije Mlađan Dinkić, koji je gostujući u emisiji „Kažiprst“ Radija B92 rekao da im plan po kom bi hteli da uzmu otpremninu od Vlade, a onda se zaposle u novoj fabrici, jednostavno neće upaliti: „Oni hoće i jare i pare, a to neće moći. Otpremninu će moći da uzme onaj ko zaista ne može da radi, bilo zbog starosti ili bolesti. U dogovoru sa Jurom mi ćemo dozvoliti probni rad od šest meseci, pa oni koje vlasnik ne bude želeo i radnici koji hoće da napuste firmu moći će da odu uz socijalni program. A onima koji sada odbiju posao nećemo dozvoliti da se vrate u istu fabriku“, rekao je Dinkić.
Potom su i čelnici Korporacije Jura preduzeli određene korake: u utorak, 20. aprila, objavili su spisak od 118 radnika koji su odabrani za rad, uz uslov da se do kraja dana izjasne da li prihvataju posao ili će dobrovoljno napustiti fabriku uz socijalni program. Prema nezvaničnim informacijama kojima „Vreme“ raspolaže u ovom trenutku (utorak posle podne), svih 118 pozvanih radnika prihvatilo je ponudu.
Komentarišući ovu vest, Slobodan Gajić, predsednik samostalnog sindikata fabrike Zastava Elektro, predvodnik dosadašnjih štrajkova i jedan od onih koji su se odlučili za otpremninu, kiselo je procedio da je na spisku pozvanih 90 odsto žena, a da je prosek radnog staža 23 godine.
Radnici fabrike Zastava Elektro godinu dana su vodili bitku sa državom i prethodnim vlasnikom, biznismenom Rankom Dejanovićem, zahtevajući da ponovo rade. Blokirali su autoput, demonstrirali su u Beogradu, spavali ispred prostorija Agencije za privatizaciju. Pregovarali s ministrima, spavali mesecima po holovima Opštine Rača Kragujevačka, štrajkovali glađu… U septembru prošle godine, Dejanović je, nakon višemesečnih radničkih štrajkova ponudio da sve svoje akcije pokloni radnicima. Ubrzo nakon toga Agencija za privatizaciju utvrdila je niz nepravilnosti u poslovanju, nakon čega je privatizacija poništena. Sada, kada su konačno dobili ono za šta su se godinu dana borili, radnici odbijaju da rade, jer novi vlasnik uvodi probni rad: „Radnici su sada obavili razgovore s novim poslodavcem iz Južne Koreje. On nam je rekao da od nas traži da budemo požrtvovani i odani kompaniji. Ali, svi ćemo biti na probnom radu, pa ko zadovolji – ostaje. Država, međutim, treba da predloži poslodavcu – ko ne prođe probni rad, neka bar uzme otpremninu. Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“, rekao je Gajić.
U igri natezanja živaca, koja se vodi u Rači, radnici Zastave Elektro teško mogu da dobiju. Na birou rada u Rači, koja ima oko 4000 stanovnika, trenutno je više od 1000 nezaposlenih, a poslednjih dana je prebivalište prijavilo još oko 450 novih stanovnika iz Lapova, Batočine, Topole i Kragujevca, u nadi da će se zaposliti u Juri. Uz to, na prošlog vikenda održanom Sajmu zapošljavanja i obrazovanja u Kragujevcu, za samo dva sata od otvaranja, predstavnicima Jure podneto je preko 200 prijava za zapošljavanje.
Korporacija je na Sajmu oglasila ponudu radnih mesta za radnike sa visokom stručnom spremom, sa ili bez radnog iskustva. Predstavnica kadrovske službe u kompaniji Jura Ivana Radović rekla je u izjavi za medije da ta kompanija traži saradnike za logistiku, izvoz i uvoz, referenta kadrovske službe, direktora proizvodnje, referenta IT službe, računovođe, referente za kontrolu kvaliteta, tehnologe i inženjere u proizvodnji. „Interesovanje je premašilo sva naša očekivanja. Iako nismo oglasili radna mesta u proizvodnji, primili smo i veliki broj prijava proizvodnih radnika i one će takođe biti uzete u razmatranje“, rekla je Radovićeva.
Ekipa „Vremena“ koja je posetila Sajam zapošljavanja i obrazovanja u Kragujevcu, imala je priliku da popriča sa zainteresovanima za posao u Juri. Većina njih ima mesto prebivališta u Kragujevcu. Na pitanje da li su spremni da svakog dana putuju 25 kilometara do Rače i natrag, odgovaraju potvrdno. Jedan od njih kaže: „Nije neuobičajeno da neko iz Rače ili Batočine ide svakog dana na posao u Kragujevac, jer je veći grad. Kad mogu iz Rače da dolaze u Kragujevac svakog dana, mogu i ja u Raču iz Kragujevca.“
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
