Danas su lekari u domovima zdravlja pregledali 330.000 pacijenata. U bolnicama je medicinsko osoblje brinulo o 37.000 ležećih pacijenata. Lekari Urgentnog centra Srbije pregledali su 784 pacijenta. U operacionim salama širom Srbije lekari su danas izveli hiljade hirurških intervencija, od čega veliki broj teških operacija na srcu, mozgu, kičmi…
Većina nas ima svog lekara kome veruje i mnogi od nas su bili u situaciji da lekari njima ili članovima njihove porodice svojim znanjem spasu život. Ja prva.
Naravno, u svakom žitu ima kukolja, pa i među lekarima ima onih koji su bruka za profesiju. Kukolj je potrebno izdvojiti što pre i što preciznije, ali ne možemo to uraditi na način da spalimo žito, makar i iz onog sebičnog razloga što nam žito treba. Atmosfera linča nikada nikome nije donela ništa dobro, a najmanje je potrebno da se cela lekarska profesija dovode u pitanje.
Kako treba da se oseća lekar kada nakon celonoćnog rada, u kome je npr. zbrinuo pet teških pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, dođe kući i u jutarnjim novinama pročita naslov:
Trovali decu citostaticima zbog provizije
Kako treba da se oseća majka, koja tog jutra treba da odvede dete kod lekara?
Ispod naslova piše:
„Uhapšeni Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, njegov zamenik Zoran Tomašević, Zoran Bekić, načelnik pedijatrije u tom institutu, i Ivana Popović, načelnica apoteke, osim za primanje mita od skoro milion evra od tri farmaceutske kompanije, sumnjiče se i da su pacijentima obolelim od raka davali duple ili trostruke doze citostatika, saznaje ‘Blic’ od izvora bliskog istrazi.“
A zatim, ispod teksta 543 komentara čitalaca – zgranutih, ozlojeđenih, dezorijentisanih, ostrašćenih…
„Epilog ovakvog pisanja“, pišu novine, „nakon hapšenja prof. dr Nenada Borojevića, direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i lekara Zorana Bekića i Zorana Tomaševića, je da je zavladalo veliko nepoverenje u lekare, a roditelji bolesne dece proživljavaju agoniju.
„Želim da verujem da je doktor Zoran Bekić, za koga mislim da je izuzetan stručnjak, savesno lečio našu decu, kaže Vladimir Radulović, otac izlečenog dečaka Miloša, koji je poslednju terapiju citostatika primio u Onkološkom institutu pre mesec dana.
Prema njegovim rečima, na dečjem odeljenju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije danima vlada panika. Napisi u novinama i izjave nadležnih potpiruju sumnje i strahove.
Ali ako je verovati današnjim novinama, i pored sumnji, postupak u kome bi se utvrdila istina o olako iznetoj tvrdnji o lekarima monstrumima koji truju decu, za sada neće biti pokrenut.
Onako, usput, kao da piše o nečem sasvim normalnom, novinar piše:
„Pored primanja mita, istražni organi sumnjaju da su ovi lekari nekim pacijentima, među kojima su i deca, prepisivali citostatike, iako im nisu bili potrebni, ali zbog toga za sada neće biti pokrenut postupak.“
Kao građanin ove zemlje i kao majka, zahtevam da istina bude utvrđena što pre, da one koji su krivi osudimo bez izuzetka, da lekarskoj struci vratimo društveno priznanje koje joj pripada, a pacijentima veru.
Autorka je direktorka RZZO-a