Josipović u poseti Srbiji

Dva predsednika su, posle susreta u Beogradu, izjavili da su Srbija i Hrvatska, nakon problematičnih odnosa u prošlosti, našle pravi put za rešavanje otvorenih pitanja, kao što su traganje za nestalima u ratu, povratak 70.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, zaštita njihove imovine i rešavanje stambenih pitanja, zaštitu pisma i jezika Srba u Hrvatskoj, pitanje granice, pitanje nestalih, pitanje manjina i zaštite njihovih prava.

Predsednici Tadić i Josipović, razgovarali su u Beogradu sa izbeglicama iz Hrvatske koje su ukazale na probleme vraćanja stanarskih prava, obnove imovine, neisplaćenih penzija, konvalidacija radnog staža, na probleme sa stambenim zbrinjavanjem, na nemogućnost otkupa stanova, probleme sa državljanstvom i ekonomsku održivost povratka. Hrvatska je najavila da će svakom od izbeglih moći da bude dostupan spisak onih protiv kojih se vodi istraga za ratne zločine. Njihova tajnost je obeshrabrivala mnoge izbegle Srbe da idu u Hrvatsku.

Između Srbije i Hrvatske očekuje se pomak u saradnji policija i tužilaštava i na polju ekonomije. U razgovoru Josipovića sa srpskim premijerom Cvetkovićem najavljena je mogućnosti za saradnju na realizaciji regionalnih infrastrukturnih i energetskih projekata.

Josipović, koji je, po sopstvenim rečima, tokom devedesetih godina i sam bio deo civilnog društva, sreo se s predstavnicima NVO-a u Beogradu kada je izjavio da će, u svom političkom angažmanu, nastaviti da pokušava da doprinese pomirenju u regionu. Kao pozitivne doprinose smirivanju Josipović u intervjuu za RTS ističe rad međudržavne komisije, Sporazum o izručivanju, borbu protiv korupcije, vojni sporazum o saradnji, koji je doskora bio nezamisliv, zatim dogovor o predaji dokumenata radi rešavanja sudbine nestalih osoba, intenziviranje programa povratka i stambenog zbrinjavanja…

Jedno od otvorenih pitanja se odnosi na Hrvatsku tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i srpske kontratužbe o čemu Josipović, koji je inače koautor hrvatske tužbe, kaže da su tužbe podnete zbog rešavanja određenih problema i ako se one mogu rešiti van suda, „tim bolje“.

Normalizaciju političkih odnosa prati i normalizacija ljudskih odnosa, postepeno se, na primer, povećava broj srpskih turista u Hrvatskoj, mada tu normalizaciju prate sporadični incidenti, kao što je pojava transparenta „Srbe na vrbe u Splitu“. Produžena zategnutost je najvidljivija početkom svakog avgusta kada se u Kninu slavi hrvatska pobeda, a u crkvi svetog Marka u Beogradu odbegli Srbi se okupljaju na parastosu žrtvama.

Josipović se prošetao Knez Mihailovom ulicom u Beogradu u kome je, inače, 1985. služio vojni rok – obuku je završio na Avali, nastavak roka je služio u Generalštabu JNA, a posle vojske s kompozicijom Samba da camera pobedio je na međunarodnom takmičenju Svetske federacije muzičke omladine na „Kolarcu“. Na Kalemegdanskoj terasi on je prisustvovao susretu srpskih i hrvatskih umetnika.

Predsednik Tadić je predsedniku Josipoviću, koji ističe nužnost povratka kulturnog blaga, uručio ikonu Svete Bogorodice iz crkve svetog Dimitrija u Dalju, kao simboličnu ilustraciju namere Srbije da Hrvatskoj vrati kulturna dobra na čijem popisivanju radi Mešovita komisija. U knjižari Plato predsednik Tadić mu je poklonio i Leksikon YU-mitologije, s posvetom.