Poštovana gospođo Didanović,
Prijatno me je iznenadila pažnja koju ste, po već ko zna koji put, u svom članku, posvetili NSPM-u, Slobodanu Antoniću i meni.
Takođe, cenim to što je prikaz rasprave u kojoj se NSPM još jednom našao u ulozi „dežurnog krivca“ prilično korektan, razume se, uz diskretnu i razumljivu dozu pritajenog likovanja zbog sukoba među „desničarskom bagrom“. Istini za volju, Vi tu – barem ovaj put – zaista ništa niste krivi, već jedan politički i psihološki koloplet koji se tiče, delom, našeg poslovičnog mentaliteta, a delom, bojim se, predanog rada pojedinih „informativnih“ i interesnih grupacija.
Doduše, skrenuo bih Vam pažnju da je već sam nadnaslov Vašeg teksta („Uzbuna na desnici“) prilično diskutabilan s obzirom na to da se, na primer, ja lično nikada nisam predstavljao, niti delovao kao „desničar“, zbog čega su me neretko prozivali pojedini komentatori i na mom „rođenom“ sajtu. Isto tako, ni sam portal NSPM nije nikakvo ekskluzivno „desno“ glasilo, a pogotovo je ta odrednica neprimerena za naše štampano i naučno izdanje. Ne mislim da je to nešto a priori loše, ali naprosto u ovom slučaju nije tačno. Čini mi se da je ta odrednica uz NSPM više posledica jedne karakteristične zamene teza (kamo sreće da je jedina!) po kojoj se svaki intelektualni i politički stav koji vodi računa o državi i zaštiti elementarnih nacionalnih interesa automatski proglašava za „desničarski“, dok se „levica“ identifikuje sa jednim apstraktno-građanskim i anacionalnim političkim stavom, što je podela koja ne može izdržati iole ozbiljniju teorijsku i političku analizu. Tako dolazimo u apsurdnu situaciju da, na primer, i sledbenici i kritičari LDP doživljavaju kao „levu“, a nekadašnji SPS kao „desnu“ stranku.
Ali, to je već tema za neku ozbiljniju debatu. Međutim, drugi i neposredan povod moje intervencije jeste neobična i indikativna materijalna greška koju ste napravili u poslednjem delu svog teksta gde kažete: „Pažljivi čitaoci NSPM-a suočili su se s još jednom misterijom: u subotu, 28. avgusta, na naslovnoj strani sajta stajala je izjava Đorđa Vukadinovića kojoj se već u ponedeljak izgubio svaki trag: ‘Povodom nagoveštaja moguće promene teksta rezolucije o Kosovu, politički analitičar Đorđe Vukadinović izjavio je da takav postupak ne bi predstavljao kompromis, već kapitulaciju nakon koje Srbija neće imati obraza da od drugih država traži da ne priznaju nezavisnost Kosova.’“
Pretpostavljam da vam je to bilo zgodno za intrigantan završetak članka, ali nevolja je u tome što ste na taj način direktno obmanuli svoje čitaoce, sugerišući kako je, tobože, u pitanju neko reteriranje i povlačenje prethodne „borbene“ izjave. A stvar je mnogo prostija. Niti sam ja promenio mišljenje, niti je gornja izjava „nestala“ sa sajta, nego je samo, kao i sve ostale foto-vesti, u nekom trenutku spuštena sa naslovne strane u arhivu gde se i sada nalazi. U šta se lako možete uveriti na stranici http://www.nspm.rs/foto–vesti/. Štaviše, upravo zbog važnosti teme, dotična foto-vest je na naslovnoj stajala znatno duže nego što je to uobičajeno, s obzirom na to da se inače te vesti menjaju barem dva puta dnevno.
Ali izgleda da je i Vas, kao i neke druge kolege i komentatore, na krivi trag navela „vruća želja“ da se pošto-poto moje i NSPM-ovske pozicije predstave kao „kolebljive“ i nedosledne. No, bojim se da ćete za to morati da sačekate neku drugu priliku i povod.
