Srbija nije u poziciji da prizna Kosovo

Kada 24. novembra 2010. bude odlazio iz Srbije, britanski ambasador Stiven Vordsvort moći će da kaže sve osim da mu je u Beogradu bilo dosadno. Tokom četiri godine, koliko je zastupao Ujedinjeno Kraljevstvo, bio je svedok mnogih promena: menjala se vlada, menjali su se sagovornici, menjao se status Kosova, menjala se spoljna politika. Osim toga, gorele su ambasade i u više navrata razbijan je grad u koji je došao. Uprkos svemu tome, u oproštajnom intervjuu za „Vreme“ ističe da se Srbija tokom poslednje četiri godine promenila nabolje, a da su u ovom trenutku diplomatski odnosi sa Srbijom dobri. „Naš najveći međusobni problem bio je odnos prema Kosovu. Međutim, od septembarske rasprave pred Ujedinjenim nacijama imamo bolju osnovu za rešavanje te situacije. Kad je u pitanju većina drugih tema, mi se slažemo. Imamo mnogo kontakata na različitim nivoima i saradnju u različitim oblastima“, kaže Vordsvort.

„VREME„: Smatrate li da će priznavanje Kosova biti jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju?

STIVEN VORDSVORT: Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova bila je, s našeg stanovišta, jedina moguća opcija u tadašnjoj situaciji. I mišljenje Međunarodnog suda pravde je jasno pokazalo da to ni na koji način nije predstavljalo kršenje međunarodnog prava. Ipak, nama je jasno da Srbija nije u poziciji da prizna Kosovo. Stoga smo već neko vreme tražili način kako da se „složimo da se ne slažemo“ oko ovog pitanja tako da možemo da ostavimo po strani naše razlike po pitanju Kosova i usredsredimo se na druga pitanja, posebno na proces integracija u EU. Mi veoma snažno podržavamo ulazak Srbije u EU i sada, kao rezultat sporazuma između Srbije i Evropske unije u Njujorku oko predloga rezolucije u Generalnoj skupštinu UN-a, taj proces kreće se u pozitivnom pravcu. Budućnost Srbije, kao i budućnost Kosova u dogledno vreme, jeste u Evropskoj uniji. Nikome nije u interesu da na Zapadnom Balkanu postoji nekakva „rupa“. To svakako nije ni u interesu Srba koji žive na Kosovu. Taj proces uvođenja celog regiona – uključujući Srbiju i Kosovo – u EU biće komplikovan, a veoma je bitno da sve strane koje su u to uključene imaju poverenja jedna u drugu i da zajedničkim naporima pokušamo da stignemo do cilja.

Šta zapravo znači „snažna podrška“ evropskim integracijama koju pominjete i vi, kao i druge diplomate?

Evropska unija ima veliku ulogu u političkoj stabilizaciji kontinenta, ona doprinosi naporima država da reformišu svoje institucije i postanu moderne demokratije u smislu slobodnog tržišta, ekonomije i ljudskih sloboda. Srbija je važan deo tog procesa. Stoga je prirodno da mi sarađujemo sa Srbijom u različitim oblastima kako bismo unapredili taj proces.

Kako praktično izgleda ta podrška?

Najpre, Unija obezbeđuje značajne pretpristupne fondove namenjene pružanju podrške integraciji Srbije, sa otprilike dvesta miliona evra godišnje. Ta podrška se odnosi na veliki spektar aktivnosti, sa ciljem da se institucije i procedure u Srbiji približe evropskim standardima. Pošto Velika Britanija učestvuje u evropskim investicionim fondovima sa šesnaest odsto, njen ukupan udeo u tih 200 miliona iznosi 32 miliona evra. To je novac koji Srbija dobija od britanskih poreskih obveznika svake godine. Pored toga, mi kroz različite bilateralne projekte pomažemo razvoj institucija, smanjivanje siromaštva, razvoj slobodnih i odgovornih medija, reformu odbrane i bezbednosti, reformu obrazovanja i slično. To ćemo nastaviti da činimo i ubuduće.

Osim Kosova, šta još vidite kao veliki problem integracije Srbije u EU?

To je proces, a ne „problem“! I isti je za Srbiju kao i za bilo koju državu koja želi da se pridruži Evropskoj uniji. Sledeći korak je da se prijava Srbije za status kandidata za članstvo prosledi Evropskoj komisiji. Velika Britanija se nada da će se to desiti krajem ovog meseca. Onda kada Srbija dobije status kandidata, otpočeće proces detaljnih pregovora, od ukupno 35 poglavlja, koji obuhvataju širok spektar tema. Za to je potrebno vreme, a opet je svrha svega toga dovesti Srbiju do usklađenosti sa standardima Evropske unije. I to se ne odnosi samo na donošenje zakona, već i na njihovo sprovođenje i rezultate koje će to proizvesti.

Ono što je takođe neophodno ispuniti jeste regionalna saradnja. Odnosi sa Hrvatskom se poboljšavaju zahvaljujući naporima obeju strana. Mi verujemo da Srbija takođe može da ima jako pozitivan uticaj i na situaciju u Bosni i da joj pruži podršku na njenom putu ka EU. I mi bismo želeli da vidimo napredak i pozitivno odvijanje planiranog dijaloga između Beograda i Prištine.

Druga bitna stavka je naravno saradnja s Haškim tribunalom. Nema tu nekih specifičnih prepreka. Saradnja s Haškim tribunalom je standardni uslov za sve države u regionu. Naša je procena da u tom smislu Srbija čini najbolje što može po pitanju zaštite svedoka i pristupa dokumentaciji, dok je hapšenje preostalih begunaca uglavnom pitanje vremena. Moje je viđenje da službe Republike Srbije daju sve od sebe, iako je činjenica da se uvek može bolje. Ipak, očigledno je da postoji dobra volja.

Tokom poslednje dve sedmice, Srbija je imala mnogo problema s huliganima i fudbalskim navijačima. Velika Britanija je svojevremeno bila suočena sa sličnim problemom, ali ga je u međuvremenu rešila. Možete li da uporedite te dve situacije ili smatrate da se ovde događa nešto specifično?

Svaka situacija u sebi ima nešto specifično, iako je vrsta ljudi koji učestvuju u takvim događajima obično slična. U Velikoj Britaniji bilo je zanimljivo to što huligani i oni koji su organizovali te grupe i događaje uglavnom nisu bili nezaposleni, kao što bi možda moglo da se pretpostavi. U pitanju su često bile inteligentne osobe s dobrim poslom koje su samo želele da se zabave. A to je bila njihova ideja zabave. Odgovor na to je bio da policija razvije sistem prikupljanja informacija o huliganima kako bi saznala ko su ti ljudi, kako su organizovani i povezani, kako prave planove. Potom, trebalo je poremetiti taj njihov sistem, utvrditi ko su ključni ljudi i lideri, otežati im putovanja u inostranstvo i odlaske na utakmice, u suštini uticati na urušavanje njihove strukture.

Osim toga, mi smo tada imali staromodne stadione na kojima se uglavnom stajalo, stadione bez mnogo sedišta, što je tim grupama omogućavalo veću slobodu kretanja. Rešavanje problema je, dakle, podrazumevalo više stvari, od izgradnje boljih stadiona, preko identifikovanja lidera i organizacione strukture, do sprovođenja sudskih postupaka protiv organizatora i njihovog kažnjavanja. To je proces koji je komplikovan za bilo koju državu. I to je jedna od tema u vezi sa kojom sarađujemo. Nedavno je Britanski savet imao program razmene iskustava po pitanju huligana i navijačkih grupa. Iako je svaka situacija specifična, pokazalo se da tu ima određenih sličnosti između Srbije i Velike Britanije. Poslednji događaji pokazuju da je srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučno da se s tim problemom suoči i identifikuje lidere. Sada predstoje sudski postupci i videćemo kako će to da se završi. No svakako treba razlikovati kriminalce od pravih navijača. Nedavno se u Beogradu odigrala utakmica između Arsenala iz Londona i Partizana, gde nije došlo ni do kakvih bitnijih nereda.

Mnogi ipak smatraju da su ovi neredi neka vrsta političke poruke.

To je nešto što će morati da utvrde istražni organi. Ukoliko je zaista u pitanju neko ko pokušava da, putem nasilja, poremeti društvenu strukturu, to bi trebalo da se shvati kao vrlo ozbiljna pretnja po bezbednost.

Tokom vašeg četvorogodišnjeg boravka u Srbiji, da li ste zapazili neke konkretne promene?

Sada sve izgleda bolje, čistije, sređenije, prosperitetnije. Kada sam prvi put došao u Srbiju, 2001. godine, izgledalo je mnogo siromašnije. Naravno, još uvek ima dosta toga da se unapredi. Srbija i dalje pati od posledica Miloševićeve katastrofalne vladavine tokom ‘90-ih prošlog veka. I dalje su neophodne investicije, razvoj infrastrukture i komunikacija. Ali to je oblast u kojoj Evropska unija već pomaže. Potrebno je i rešavanje problema korupcije, kako bi se poboljšala atmosfera za dalja ulaganja i dolazak stranih kompanija. Ali ono što je impresivno jesu mladi obrazovani ljudi, koji sjajno govore engleski jezik, koji žele da vide svet, da naprave nešto u svom životu. To je veoma bitno kada je u pitanju privlačenje investicija, uključujući one iz inostranstva. Verujem da Srbija sada ima svetlu budućnost – uprkos tome što će sledećih nekoliko godina biti dosta teške.

Šta vidite kao glavne političke promene u tom periodu?

Bitna prelomna tačka bili su izbori 2008. godine i promena na političkoj sceni, odnosno konačan prekid sa nacionalističkim ekstremistima. Naravno, to je proces koji traje i koji se razvija, ali izvesno je da izbori u budućnosti neće podrazumevati pitanja o generalnom usmerenju Srbije. Sada sve najsnažnije partije idu u istom pravcu, prema evropskim integracijama. Naravno, nije dovoljno jasno da li sve stranke u potpunosti razumeju šta to podrazumeva do najmanjeg detalja, ali je njihova orijentacija jasna. To je važno. Druga velika promena se desila u Skupštini, gde su uvedene procedure koje su stopirale nacionaliste da blokiraju zakonodavstvo i time zadržavaju napredak Srbije prema EU. To je u velikoj meri pomoglo ubrzavanje procesa integracija.

U poslednjih nekoliko godina, jedna od najvažnijih tema u Srbiji jeste borba protiv organizovanog kriminala. Neki od ljudi s domaćih poternica imaju nekretnine ili su povremeno boravili u Velikoj Britaniji. Da li britanske i srpske službe sarađuju po tom pitanju?

Postoji izuzetno aktivna saradnja između naše službe za organizovani kriminal i srpskog ministarstva unutrašnjih poslova. Organizovane kriminalne radnje prevazilaze sve granice. Neophodno je da radimo na tom pitanju na međunarodnom nivou kako bismo ih pobedili. Geografska pozicija Srbije je čini privlačnim tranzitnim pravcem pa su srpski kriminalci, baš kao i kriminalci iz Britanije i svih drugih zemalja, aktivni širom sveta. Drago mi je da mogu da kažem da je naša saradnja postala znatno efikasnija u poslednjih nekoliko godina. Želeli bismo da se to nastavi radi postizanja konkretnih rezultata i ubuduće.

Da li ste tokom boravka u Srbiji otkrili nešto novo, nešto što niste znali o našoj zemlji?

Ono što sam istraživao sa priličnom dozom entuzijazma jeste razvoj srpske proizvodnje vina. Nisam ništa znao o srpskim vinima kada sam došao ovde. Za četiri godine provedene u Srbiji obišao sam priličan broj vinograda, i razgovarao sa mnogim njihovim vlasnicima. Zaista me je impresionirala njihova posvećenost poboljšanju kvaliteta vina i to se najbolje vidi u rezultatima koje oni danas postižu. Opet, to je još jedna oblast gde je došlo do stvarnog napretka.