Festival autorskog filma 2024 (2)
Pet ne baš lakih komada
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Srbija se poslednjih nedelju dana našla ponovo u TV krajnostima. Dok na „Farmi“ mere ko ima dužu kitu, da li je bilo seksa ili se frajeri samo puvaju, na ulicama su započeli protesti sindikata, a novi talas poskupljenja udario je po građanima u nedelji štednje. Zaista čudno zvuči kada u Srbiji vidite reklame za „Nedelju štednje„, jer je narod navikao da kuka i bogoradi, pa imate utisak da niko nema žutu banku. Ipak, prema procenama, u Srbiji se na štednim računima nalazi oko sedam milijardi evra, a niko nema pojma koliko još čuči skriveno po slamaricama. Dakle, pare nisu problem, samo ih treba primamiti. Pa, ako je zaista tako, ako televizija laže da nam je bolje nego ranije, ako građani lažu da im je teško, ako sindikati lažu da žele da obore Vladu, kome onda možemo da verujemo?
Odličan primer medijske konfuzije predstavlja poskupljenje grejanja u Beogradu. Ukoliko bi razlog zaista bio povećanje cene energenata, stvari bi bile jednostavne i niko ne bi imao razloga da se buni. Međutim, mesecima se dug toplana prema Srbijagasu prebacivao poput pingpong loptice, pa je loptica skočila i do Vlade, pa se vratila do toplane i na kraju završila tamo gde i obično završi – na našim računima za grejanje. Stvar postaje još nepravednija kada zvaničnici počnu da daju izjave za „Vesti“, jer svi znamo za notornu istinu. Ukoliko želite, godinama možete da izbegavate plaćanje grejanja, jer Srbija je dužnički raj. U Srbiji nema načina da se naplati grejanje, da se naplati pretplata, jer nema selektivnog isključivanja neplatiša. U Beogradskoj hronici sam čak video da se ljudi žale na kvalitet grejanja iako nisu platili račun godinama. Zamisli, koji carevi, ne plaćaju, al’ se žale! Pošto toplana ne može da naplati dugove, ona će rešenje pronaći u povećanju cene usluga nama – redovnim platišama. Ovaj psihološki mehanizam pomeranja agresije pokazuje elementarnu neefikasnost sistema, jer favorizuje muvanje.
Ako ste zaboravili – slična reakcija je bila u slučaju prave agresivnosti, kada je Miladin Kovačević prebio onog studenta u Americi. Država je platila da izgladi problem, novcem poreskih obveznika, a cenu neuteranih dugova uteraće onima koji plaćaju račune. Setite se samo onih penzionera koji su dočekali jednokratnu pomoć od 5000 dinara. U svim anketama pokazalo se da će od tog novca platiti zaostale račune. Pre nekoliko godina je u Kragujevcu od gladi umro nesrećni penzos, koji je, gle ironije, imao preplaćen račun za komunalije. Za mene je na kraju godine rezervisana nagrada u vidu čestitke koju mi šalje Meda Topliša, ispred beogradskih toplana. Iskreno strepim za sudbinu Mede Topliše, jer će ga možda napasti i linčovati homofobi.
Kad namirite Toplišu, onda se preračunate i ostatak novca iz slamarice odnesete kod Štediše. Tamo vam u Nedelji štednje nude kamate koje su u ovom trenutku možda najviše u Evropi što je još jedan paradoks naše ekonomije. Šta bre mi ovde kukamo, kad smo na putu da postanemo Švica na Balkanu. Dolaziće lovani iz celog sveta da ulažu novac u naše banke, a mi ćemo da farbamo krave u ljubičasto i dresiramo dabrove da krckaju lešnike za čokoladu. Mađikorama!
Poslednjih nedelju dana upadljivo se govori o hapšenju generala Mladića. To bi mogla biti priprema javnosti za njegovo istinsko hapšenje, odnosno izručenje Haškom tribunalu.
Posle izjava političara, akcija policije i medijske kampanje – otvorena je famozna telefonska linija za prikupljanje informacija i nagrada je povećana na deset miliona evra za Mladića i milion za Hadžića. Ja nemam nameru da se sprdam sa BIA, daleko bilo, samo sam hteo da proverim da li se bezbednosni nivo može podići nagrađivanjem. Igrom slučaja, mom šuraku su ukrali 20 godina starog „opel kadeta“ (u narodu poznatog pod tužnim nadimkom – „suza“), sa pokvarenim hladnjakom i njime, uoči Nedelje štednje, opljačkali banku. Pošto je policija eliminisala šuraka i nas (rodbinu) kao pljačkaše, danas tragamo za automobilom (BG 361-064) pa sam čak u ime familije putem radija ponudio nagradu za informacije o šurakovom „kadetu“. Do danas sve same dezinformacije. Verujem da se slično osećaju oni ljudi u BIA glede informacija o Mladiću. No, mi i dalje ne gubimo nadu, pa ako ga vidite (mislim na belog „kadeta“ u derutnom stanju) – javite na imejl (budjenje@rts.rs) – sledi nagrada!
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Premijera Pozorišta mladih „Hajduci“ postavlja razna pitanja koja se odnose na nepremostive razlike između sadašnje i Nušićeve generacije, pa i - da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve