Radionica budućnosti

Na petom spratu zgrade u Ulici kneza Miloša nalaze se dve kancelarije Umetničko produkcijske grupe „Noć muzeja“. U ovoj maloj, skučenoj radionici za promociju nauke, kroz koju tokom jedne godine prođe oko 300 mladih naučnika, razvila se i održala ideja Festivala nauke, događaja koji je u naučnom kalendaru u Srbiji odavno zauzeo centralno mesto. Nakon što je pokrenut u decembru 2007. godine, u uslovima kad je osim retkih medija, u javnosti malo ko i pomišljao na nauku, Festival nauke je u narednim godinama okupio mrežu od 36 naučnih institucija, kako bi, predstavljajući je na zabavan način, približio nauku široj populaciji. Na zidu kancelarije u Kneza Miloša danas već vise posteri četiri uspešno organizovana festivala, od kojih je svaki, kao priča za sebe, posetiocima ponudio neki novi svet za otkriti. Prošle godine je broj posetilaca dostigao brojku od 20.000, a po svemu sudeći, rast će se nastaviti. „Festival je sve veći i programski zahtevniji iz godine u godinu, ali isto tako privlači i sve više posetilaca“, kaže Ana Jovanović, jedan od osnivača Festivala nauke. „Kao posledica postojanja našeg festival, uz našu veću ili manju pomoć, nastali su festivali i u Novom Sadu, Nišu, Požegi i Požarevcu, a mi kao nacionalni festival pružamo šansu timovima iz cele Srbije da dođu, pokažu šta znaju, ali i da nauče nešto“, kaže Jovanović, dodajući da je Festival otvorio vrata za mnoge nove manifestacije kao što je bila upravo održana Noć istraživača. „Čitavo polje promocije nauke je oživelo, što se vidi i po desetostruko većem broju prijava na konkurse za promociju nauke“, smatra Jovanovićeva, koja je zajedno sa ogromnom mrežom saradnika okupljenih oko festivala doprinela stvaranju klime u kojoj više „ne važi stereotip da je nauka dosadna i samo za štrebere“. Beogradski festival je već postao najveći naučnopopularni događaj u ovom delu Evrope, pri čemu ima neke specifičnosti koje ga izdvajaju i u evropskim okvirima. Festival je od osnivanja član evropskog udruženja festivala nauke, tako da razmenjuje iskustva sa sličnim manifestacijama u drugim zemljama. „Iz redovnih godišnjih izveštaja se može zaključiti da naš Festival ima idealan model finansijskog planiranja, ali je, nažalost, deo koji pokrivaju komercijalni sponzori još uvek manji od idealnog“, kaže Ana Jovanović. Država, nadležna ministarstva i vladina tela još od drugog festivala pokrivaju oko 20 odsto troškova, jedan deo se sakupi prodajom ulaznica, dok iz godine u godinu izostaju komercijalne kompanije koje nisu navikle da na bilo koji način ulažu u nauku. „Potrebna je jača veza između privrede i nauke i to je jedan od sekundarnih ciljeva festivala“, objašnjava Jovanović. Mada je ogroman broj medijskih društveno odgovornih akcija, koje prolaze manje ili više zapaženo, nauka je i dalje prepuštena sama sebi i oslonjena na pomoć nedovoljno jake države. Nažalost, samo retke kompanije pokazuju da su shvatile kako je u nauci budućnost. A taj račun je oduvek bio krajnje jednostavan – oni koji sada više učestvuju u osnaživanju nauke, u budućnosti će više učestvovati u stvaranju profita.