Doktore, dajte prst

U zdravstvenom centru „Dr Dragiša Mišović“ u Nišu zaposlenima su uzimani otisci prstiju da bi se videlo kada dolaze i odlaze sa posla. Ovu vrstu kontrole Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nazvao je prekomernom i nedozvoljenom. Zdravstvenom centru je dat rok od 15 dana da otkloni pomenuti sistem provere.

Vest je dospela u medije tako što je veći broj radnika smatrao da biometrijska kontrola ugrožava njihovu privatnost. Obratili su se povereniku za zaštitu podataka o ličnosti koji se složio sa njima. Opis Rodoljuba Šabića o dešavanjima u Centru pomalo podseća na objašnjenja iz policijskih serija. Prst je sniman iz tri tačke, pretvaran u algoritam za otiske prstiju jedinstven za svakog zaposlenog, što se čuvalo u centralnom serveru i na osnovu koga se vršilo identifikovanje zaposlenog.

Kako ne postoje dva čoveka sa istim otiskom prsta, a niti se isti može pozajmiti kolegi, tu nema „prevare“. Zna se ko kasni, a ko dolazi na vreme.

No, Rodoljub Šabić je dodao da problem predstavlja i što za takvu obradu podataka ne postoji ni zakonom utvrđen osnov, ni saglasnost zaposlenih. Prema njegovim rečima, slučaj zdravstvenog centra jeste nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca i krši Zakon o zaštiti podataka ličnosti. A ista svrha se može postići i na „mnoge druge, manje invazivne načine“.

U saopštenju iz kancelarija Rodoljuba Šabića stoji, takođe, da je ovaj slučaj karakterističan po tome što se kod nas prvi put na formalan način otvara problem u vezi sa obradom biometrijskih podataka o ličnosti. „Stoga je dobra prilika da još jednom upozorim na to da Srbija nema nikakav zakon koji bi na opšti i sistemski način uređivao obradu biometrijskih podataka. Ako to ostane tako, imajući u vidu da je reč o pitanju koje je za mnoge građane veoma delikatno sa pravnog, etičkog, psihološkog, religijskog i drugih aspekata izvesno ćemo se s tim u vezi suočavati sa sve češćim i sve većim problemima“. Dodaje se da bi, u odsustvu zakona (a odgovoran odnos prema tome bi zahtevao zakonsko uređenje), trebalo insistirati na primeni međunarodnih standarda po kojima je obrada biometrijskih podataka dopuštena samo kada je izričito predviđena zakonom, odnosno neophodna.

Vest o „invazivnoj“ kontroli zaposlenih izazvala je i mnogo komentara među građanima. I dok jedni imaju predlog da se takav sistem uvede u Narodnu skupštinu pa da se odmah vidi ko je u Bodrumu, a ko u skupštinskoj klupi, drugi su ogorčeni ovim „tehnološkim oblikom mobinga“. Konačno, postavlja se pitanje zašto je zdravstveni centar u Nišu morao (ili bio prinuđen) da uvede preteranu meru koja sprečava zloupotrebu radnog vremena. Ili, drugim rečima, koliko su zaposleni svojim dotadašnjim odnosom prema prema poslu doprineli tome da danas moraju da ostavljaju otisak prsta.