NOVI UPRAVNIK, STARI PROBLEMI: Petar Erski
Većina članova kluba pokrajinsku ponudu glatko je odbila. Kako je tada objasnio Ivan Filko, petostruki državni prvak, za koga kažu da je legenda jedriličarstva, ponuda je teško razumljiva: "Da li, ako hoćete da mi pomognete, moram prvo da vam dam sve što imam? Šta će mi onda pomoć"
Sindrom podela zahvatio je i Aeroklub „Novi Sad“: sa jedne strane su stari članovi i nova uprava, sa druge novi članovi i stara uprava, s tim što se stari i novi članovi međusobno i ne poznaju, takođe i stara i nova uprava, članovi suparničkih uprava i ne razgovaraju, mada se poznaju.
Nezadovoljno stanjem u klubu, staro članstvo, u tom momentu i jedino članstvo, izabralo je novu upravu na vanrednoj skupštini održanoj prošle godine negde u ovo doba, prethodno razrešivši staru, i jedno i drugo većinom glasova. Sve to, kako tvrde, u skladu sa Statutom. O tome je, kao što red nalaže, sačinjen zapisnik, zatim i pismeni zahtev staroj upravi da preda dužnost, dokumentaciju, ključeve, pečate… sve u tom smislu.
Stara uprava je, naravno, taj zahtev ignorisala jer je, po njima, vanredna skupština sazvana nelegalno, da nije bilo kvoruma za odlučivanje, da su bili prisutni i neki bivši članovi, te da ih ni na koji način nelegalne odluke ni na šta ne mogu obavezivati, i sve u tom smislu. Petnaestak dana kasnije, u skladu sa Statutom sazvana je redovna skupština na kojoj je, takođe velikom većinom, staroj upravi iskazano bezrezervno poverenje.
„Staroj upravi je bezrezervno poverenje iskazalo novo članstvo, deca koja su tri dana ranije upisala padobranski kurs, svi članovi Demokratske omladine iz Vrbasa i još nekoliko mesta, koji su na Skupštinu dovedeni da bi glasali, a da nisu ni znali za šta glasaju“, kaže za „Vreme“ Petar Erski, novi upravnik izabran na vanrednoj Skupštini, inače novinar u penziji.
„Petar Erski je bivši novinar i plasira neistine“, kratko je sve ovo prokomentarisao Goran Mihajlović, stari upravnik izabran na redovnoj skupštini, inače viši referent za odnose sa javnošću Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje. Dodao je da je trenutno u saobraćaju i ponudio da razgovor bude nastavljen „za pola sata“ kad stigne u kancelariju, ali od toga ne bi ništa: „Gospodin Mihajlović je na sastanku, ostavite poruku i kontakt telefon, pa će vam se javiti kad stigne.“
PREDIGRA: Aeroklub „Novi Sad“ je osnovan 1923. godine kao ogranak kraljevskog Aerokluba u Novom Sadu, koji je u to vreme bio centar jugoslovenskog vazduhoplovstva, sedište vojnog i civilnog vazduhoplovstva i fabrike aviona. Mnogi članovi ovog kluba su bili državni reprezentativci, a dva svetska rekorda – broj skokova u jednom danu i grupni visinski skokovi, ni do danas nisu oboreni. Aeroklub je osnivač i vlasnik Aerokomerca, preko koga pruža usluge trećim licima: zaprašuje polja i šume, trguje na veliko prehrambenim proizvodima, vozilima, delovima i priborom, mešovitom robom, organizuje panoramske letove, a prihod koristi za aktivnosti kluba.
„Ključni događaj, inicijal svega što će se kasnije desiti, zbio se pre dve godine, kada je na godišnju skupštinu Aerokluba došao Bojan Pajtić, predsednik vojvođanske vlade, i objavio da će Pokrajina da uloži u aerodrom 100 miliona dinara“, priseća se Erski. Članovi kluba, razume se, bili su time oduševljeni. Ko se ne bi radovao da čenejski aerodrom, poprilično zapušten, ali dovoljno dobar za to čemu je služio, bude napravljen „po svetski“. Na istoj skupštini usvojen je i novi Statut kluba, jer doneseni su neki novi zakoni kojima se valjalo prilagoditi, a usput je promenjena i struktura Upravnog odbora: od 11 članova svega tri su bili članovi kluba, a ostali iz „društveno-političke zajednice“.
Međutim, kako je vreme prolazilo, crv sumnje zavukao se među članove: sve se više činilo kao da neće biti baš onako kako su oni očekivali, naročito kad su saznali da prvo treba da se pravo korišćenja zemljišta – oko 65 hektara u državnoj svojini, kao i svi objekti, prenesu na Pokrajinski zavod za sport. Zauzvrat, klub bi bio „na neodređeno vreme“ dotiran iz pokrajinskog budžeta sa 10 miliona dinara mesečno, što je predstavljeno kao pomoć klubu koji je već neko vreme bio „u buli“.
Članovi kluba, kojih je tada bilo 65, odnosno većina članova kluba pokrajinsku ponudu glatko je odbila. Kako je tada objasnio Ivan Filko, petostruki državni prvak, za koga kažu da je legenda jedriličarstva, ponuda je teško razumljiva: „Da li, ako hoćete da mi pomognete, moram prvo da vam dam sve što imam? Šta će mi onda pomoć?“
SKUPŠTINOM NA SKUPŠTINU: Netom posle, održana je skupština kluba na kojoj je (ponovo) usvojen Statut koji se razlikuje od prethodnog, između ostalog po tome da Upravni odbor „odlučuje o korišćenju sredstava i imovine, njihovoj nabavci, prenosu, otuđenju i drugim vidovima raspolaganja, u skladu sa zakonom i u skladu sa javnim interesom AP Vojvodine i R. Srbije“.
„Ta skupština nikad nije održana: nijedan od članova kluba koji je za tu godinu platio članarinu nije joj prisustvovao“, kategoričan je Erski. „Kakva je to skupština članstva kojoj ne prisustvuju članovi?“, pita i odmah odgovara: „Falsifikovana, eto kakva.“
U tom, kako ga Erski naziva „falsifikovanom“ Statutu, izmenjen je i član 61, kojim se propisuje šta se zbiva u slučaju da Aeroklub prestane sa radom: po onom „regularnom“, usvojenom u decembru 2009, u slučaju prestanka o pravosledbeniku odlučuje Skupština kluba, a po onom drugom, „majskom“, pravosledbenik je unapred određen – Autonomna Pokrajina Vojvodina.
Zbog svega navedenog, članovi su počeli da se bune, da traže sastanak sa upravom, ali kako je uprava bila uporno nema, sazvali su vanrednu skupštinu na kojoj su razrešili dužnosti dotadašnju upravu, imenovali novu i sve tako nadalje, kako je opisano na početku ovog teksta.
(NE)NADLEŽNOST: Posle redovne skupštine, na kojoj su novi članovi kluba izabrali staru upravu i na kojoj većini starih članova nije dozvoljeno prisustvo, nova uprava je, podržana starim članovima, „presavila tabak“ i sa zahtevom da im se pomogne obratila se na 22 što gradske, što pokrajinske i republičke, što međunarodne adrese: „Molimo sve navedene institucije, organizacije, udruženja i pojedince da u skladu sa svojim ovlašćenima, pravima i obavezama po službenoj dužnosti, zaštitite imovinu i prava Aerokluba ‘Novi Sad’, kao i prava svih njegovih članova od protivpravnog rukovođenja i sklapanja protivpravnih poslova od strane bivšeg saziva Upravnog odbora…“ Dalje je ukratko opisana trenutna situacija i kako je, po njihovom viđenju, do nje došlo, sve potkrepljeno dokumentacijom – zapisnicima, odlukama, nalazima vanredne kontrole poslovanja i ustanovljenim neregularnim raspolaganjem klupskim novcem.
Direktno su odgovorili Republičko javno pravobranilaštvo i MUP. Policija nas je, veli Erski, pozvala da damo izjave, što smo mi i učinili, ali dalje nije bilo ništa. Nisu, recimo, zvali one na koje smo ukazali, da i oni kažu šta imaju.
Republičko javno pravobranilaštvo u svom odgovoru konstatuje da su dopis primili, ali bez delovodnog broja i „bez pečata pravnog lica“, ali i da druga priložena dokumenta nisu validna, jer takođe nemaju pečate koje bi morali da imaju i uz opasku da „u kancelarijskom poslovanju postoje određena pravila u komuniciranju“: „Ukoliko u urednoj korespondenciji dostavite dokaze na osnovu kojih se sa sigurnošću može utvrditi povreda zakona na štetu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, Republičko javno pravobranilaštvo će sagledati mogućnost i potrebu adekvatnog reagovanja u cilju zaštite istih.“
Stigao je i aber iz višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu: „Obaveštavamo vas da smo vaš podnesak – zahtev u vezi sa radom Aerokluba ‘Novi Sad’, koji ste dostavili Republičkom javnom tužilaštvu Beograd, ustupili Osnovnom javnom tužilaštvu Novi Sad kao mesno i stvarno nadležnom, kako bi izvršili neophodne provere i doneli javnotužilačku odluku.“ Od tada je prošla skoro godina. Niko se više nije oglasio.
Po našim saznanjima, njihova namera je da nas isteraju i da aktivnost kluba svedu na simboličnu meru, u čemu su do sada pokazali zavidan uspeh: za ovo vreme „rasturena“ je pilotska škola – otpušten je upravnik škole, otišli su avio-inženjeri i mehaničari… svi su otišli kud-koji sem direktora, kafe-kuvarice i jednog mehaničara koji je u penziji, ali je, eto, još tu. Svaka aktivnost je zamrla: od šest jedrilica samo jedna je registrovana, od četiri aviona svega dva mogu da lete, s tim da je jedan od njih, AN-2, u procesu prodaje. Mi to nećemo, već hoćemo suprotno: hoćemo da postojimo i da se razvijamo. Pravo korišćenja, ili vlasništvo – sve jedno je – nama garantuje da ćemo i dalje postojati. U suprotnom, moći će da nas ugase kad im se prohte i da preuzmu sve: prema Statutu o prestanku Kluba odlučuje Skupština većinom glasova, pa kako su doveli onu decu da im izglasaju poverenje, tako mogu da izglasaju da klub više ne postoji.
Sukob dveju struja nastao je jer mali deo članstva, a neću da kažem da je to samo nekoliko ljudi, ne želi da se stanje promeni. Tačnije, oni su protiv podmlađivanja kluba jer smatraju da bi, kad bi se aerodrom prodavao, stari članovi kluba bili oštećeni kao akcionari čenejskog aerodroma, jer bi se dobit delila na više delova. Čenejski aerodrom ima svoj kod, ucrtan je u mapu aerodroma: njegovom komercijalizacijom ne bi po broju sletanja i uzletanja bio ugrožen aerodrom „Nikola Tesla“, ali bi Grad i Pokrajina, pa i sami članovi kluba, imali koristi. Ali, u tom slučaju jedriličari ne bi mogli bez reda i kad god žele da lete.
Poenta prenošenja prava aerodroma „Čenej“ jeste da se zakonski mogu uplaćivati budžetske pare klubu preko računa Zavoda, jer smo i mi budžetska ustanova. Koliko je meni poznato, taj prenos je urađen na skupštini kluba 20. novembra, ali ne znam na koji način jer nisam član i nisam bio prisutan
Bili su nedefinisani odnosi u upravljanju aerodromom. Pokrajina želi da ga preuzme, investira u njega i osposobi za „lou-kost“ kompanije. Međutim, to je nekome problem. Verovatno onima koji imaju lični interes da stanje ostane nepromenjeno… Onaj koji im je dao, sada im uzima. Mi smo sve sportske objekte dali sportskim klubovima na korišćenje, pa možemo sutra da ih oduzmemo: isti je slučaj sa aerodromom u Čeneju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
