Diskretni šarm radoznalosti

Istraživačka stanica „Petnica“ ulazi ovih dana u četvrtu deceniju. Tridesetogodišnjicu obeležava skromno – tiho i bez velike drame, jednom zgodnom izložbom u Galeriji nauke i tehnike SANU-a u Beogradu. Kao i u brojnim drugim petničkim događanjima u prestonici, na otvaranju jubilarne izložbe, u ponedeljak, 2. aprila, okupili su se raznovrsni prijatelji ove stanice – akademici, profesori Univerziteta, naučnici, mlađi saradnici i pre svega, polaznici IS „Petnica“, bivši i sadašnji. Kao i uvek, ljudi svih generacija napunili su prostor ispred galerije u Ulici Đure Jakšića, što je bila ponovna prilika da jedinstveni petnički obrazovni recept nakratko zamiriše nadomak Knez Mihailove.

Izložba plakata sa fotografijama iz istorije „Petnice“ prati period od 30 godina, otkad je nastala prva stanica, pa sve do današnje, poslednje faze, prikazujući stalno isto – mlada i nasmejana lica polaznika, čija se istrajna radoznalost jasno vidi na gotovo svim fotografijama. Mnogi od njih su godinama potom očuvali deo tog petničkog šarma i sada, kad su odrasli, postali ugledni hirurzi, ekonomisti, biolozi, fizičari, arheolozi, astronomi, antropolozi i – ogroman jedan spisak svih zamislivih zanimanja. Svaki petnički jubijel je podsećanje na više od dvadeset hiljada ljudi koji su prošli „petničku školu“ i danas rade, otkrivaju i stvaraju, kako u Srbiji tako i širom sveta. Njihove uspele karijere uvek su bile najbolja potvrda rada Stanice. I najbolji način da se obeleži jedan jubilej.

No, nešto je ovog aprila ipak drugačije od onog što se na petničkim događajima moglo viđati prethodnih godina. Naime, ovaj jubilej protiče u jednom prelomno bitnom trenutku za „Petnicu“ – stanica ove zime prvi put nije radila i trenutno se u njoj ne održavaju seminari. Naime, dugoočekivana izgradnja novih kapaciteta ulazi u završnu fazu. Za svega nekoliko meseci biće otvorena sasvim nova „Petnica“, sa novom zgradom nastavnog centra i stambenim kapacitetima, čija je izgradnja finansirana na osnovu sporazuma sa Evropskom investicionom bankom (EIB) i koju je, kao jedan od projekata izgradnje naučne infrastrukture, pokrenulo sada već godinu dana ukinuto Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja.

Kako se stiglo do te tačke? „To obično ne počinje nikakvim specijalnim događajem ili nekom veoma jasnom vizijom i namerom. Ljudi koji su u nekom poslu najčešće su suočeni sa jednom, stalnom dilemom, da nastave ili da odustanu“, rekao je Vigor Majić, dugogodišnji direktor IS „Petnica“, koji je po odluci uredničkog kolegijuma nedeljnika „Vreme“ izabran za ličnost 2008. godine. No, „Petnica“ i ljudi koji je čine nisu odustali, mada su iskušenja kroz godine neprekidno trajala, smenjujući se od vlade do vlade, od ekonomskih kriza do političkih pretnji tokom devedesetih godina. Zato je trideset godina od osnivanja, bez obzira na novoizgrađene kapacitete koji se uskoro otvaraju, najvažnija vest to da je „Petnica“ ipak opstala.

Sasvim nedavno, pre samo dve godine, tokom leta 2009, nadležno ministarstvo za obrazovanje je svojim potezima dovelo u pitanje dalji opstanak Stanice, uprkos tome što je projekat izgradnje novog petničkog objekta po ugovoru sa EIB-om već bio započet. U tom neočekivanom problemu, za samo nekoliko dana se pokazala snaga i uticaj petničke mreže – u akciji tada nazvanoj Save Petnica, na internetu se podigla čitava bura reakcija, peticija i inicijativa, a kabinet u Nemanjinoj su zasuli pozivi iz svih delova sveta, od naučnika do članova vlada koji su svi listom podsećali da su i sami bivši „petničari“.

Petnica je inače obično selo, udaljeno oko pet kilometara od Valjeva. U selu se nalazi jedna poznata pećina, važan speleološki objekat, a nedaleko od ulaza u nju brdo sa crkvom i osnovnom školom. Tu, na njegovom vrhu je 1982. godine grupa mladih entuzijasta istraživača u zgradi lokalne mesne zajednice udarila temelj istraživačke stanice. Kasnije su kraj crkve nikle laboratorije, smeštajni kapaciteti, nastavni centar sa bibliotekom i laboratorijama i još mnogo toga što čini ovu ustanovu, koja je potpuno preuzela ime sela u kom je nastala.

Ova lokacija, u kilometrima ne previše, ali bitno udaljena od svih univerzitetskih centara, može izgledati kao čudan izbor ili biti razlog za nervozu kad s jeseni i u zimu putevi od Valjeva do stanice postanu jedva prohodni. U drugim zemljama su slične ustanove uglavnom pridružene univerzitetima. No, pokazalo se da je u Srbiji baš takva lokacija jedan od ključnih razloga da se napravi nezavisna i istovremeno uspešna institucija – dovoljno blizu da svi stignu, a dovoljno daleko da omogući nezavisnost rada stanice.

Petnica je poslednjih godina pokrenula čitav niz novih programa, pre svega za nastavnike i profesore, ali je njen glavni oslonac i dalje ostao rad sa srednjoškolcima. U radu sa njima, a godišnje ih oko 700 koji budu odabrani na konkursu prođe kroz programe ISP-a, stanica nema zacementirani cilj da stvori „male naučnike“, već da svojim polaznicima omogući obrazovanje kroz njihove samostalne istraživačke poduhvate. Ovaj model je jedinstven u svetu po „višekratnosti“, to jest kontinuiranom praćenju razvoja jednog srednjoškolca koji se u Stanicu vraća i narednih godina, a u toku samo jedne sezone bar četiri puta boravi na seminarima.

Ključ petničkog uspeha i njene neprekidne mladosti je, danas posmatrano, jednostavan. Ako nikad niste bili u „Petnici“, teško ćete osetiti kako izgleda sa 16 ili 17 godina biti sasvim ozbiljno shvaćen. I biti na mestu gde je radoznalost vrednost sama po sebi.