U poslednjih 12 godina, od kako je Srbija zvanično u tranziciji, oprobani su svi poznati modeli subvencionisanja poljoprivrednika iz državnog budžeta: premiranje "po predatoj kili", potom kreditiranje tekuće proizvodnje po povlašćenim kamatama i nepovratnog učešća u investicionim ulaganjima, pa direktnog plaćanja "po hektaru", da bi pre nedelju-dve ponovo bile uvedene premije
Strategijom o razvoju poljoprivrede, koja je usvojena u vreme mandata dr Ivane Dulić-Marković, predviđeno je bilo da se tokom približavanja Evropskoj uniji postepeno ukidaju premije koje „idu naruku samo otkupljivačima poljoprivrednih proizvoda“, a da se do priključenja Uniji i prelaska na direktna plaćanja po hektaru, koja su po njenom mišljenju „dobra samo za veleposednike“, podrška poljoprivrednim domaćinstvima pruži kroz kredite sa povlašćenim kamatama. U tu svrhu oformljen je Kreditni fond sa početnim ulogom od 50 miliona evra, koji bi se, prema planu, svake godine dopunjavao sa još toliko novca, sve dok ne dostigne milijardu evra.
foto: a. anđićPOLJOPRIVREDNI KREDITI: Ivana Dulić-Marković
„U Strategiji nedvosmisleno piše da želimo da se priključimo Evropskoj uniji i da što pre pristupimo Svetskoj trgovinskoj organizaciji, da želimo da naša poljoprivreda bude konkurentna ali da pritom sprovedemo mere za unapređenje sela i vodimo računa o ruralnom razvoju, a ne samo o ekonomskoj isplativosti poljoprivrede. Cilj primene Strategije je, dakle, konkurentan poljoprivredni proizvod koji može da se plasira na tržište Evropske unije, ali ne tek kada budemo tamo, nego već sada. Da bi se to ostvarilo, moraju da se donesu određeni zakoni, na primer onaj o skladišnicama i robnim zapisima, da se organizuju institucije, da napravimo mehanizme koji će uticati na tržište“, rekla je dr Ivana Dulić-Marković u intervjuu za „Vreme“ pre sedam godina.
foto: a. anđić100 EVRA PO HEKTARU: Slobodan Milosavljević
Novi ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, postavljen posle izbora 2007. godine, u skladu sa predizbornim obećanjima uveo je direktno plaćanje – 100 evra po hektaru. „Suština je da se dobiju što je moguće veće kvote i što veći prostor za plasman naših poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a bez dramatičnog rasta izvoza srpska poljoprivreda nema šanse da održi ni prostu reprodukciju, a kamoli da se nosi sa konkurencijom. To je, praktično, nastavak priče koja je u prethodnom periodu pristojno vođena, čak rekao bih i više od toga“, rekao je u intervjuu za Vreme“ dr Slobodan Milosavljević krajem juna 2007. godine. „Nema nijedne države u Evropi koja ne pomaže svoju poljoprivredu u nekom modalitetu. Svako ko misli da poljoprivreda može bez pomoći države, ozbiljno greši. U Hrvatskoj, na primer, poljoprivrednici dobijaju 200 evra po hektaru, u evropskim zemljama 300 evra. Kako će naši poljoprivrednici da budu konkurentni kad ne dobijaju ništa: i ovi ovde moraju da plate đubrivo kao oni tamo, mora da kupe isti traktor koji troši isto gorivo. Bez ikakve dileme sam da davanja poljoprivrednicima iz budžeta moraju da postoje i da moraju da rastu. Ove godine će registrovana poljoprivredna gazdinstva biti subvencionisana sa 100 evra po hektaru. Neće, međutim, svi dobiti isto: reč je o proseku.“ Na pitanje da li će biti dovoljno novca, odgovorio je da prošlogodišnji budžet nije izvršen u potpunosti i kad se sabere razlika između namenjenog i realizovanog prošle godine sa ovim povećanjem, dobija se značajan rezultat. „U svakom slučaju, obezbedili smo pristojan iznos: sve što smo zacrtali, možemo i da ostvarimo.“
foto: m. milenković140 EURA PO HEKTARU: Saša Dragin
Godinu dana kasnije, opet u skladu sa predizbornim obećanjima, „naknada“ po hektaru je povećana na 140 evra, ali samo za one poljoprivrednike koji redovno uplaćuju penzione i zdravstvene doprinose. „Ne mogu da kažem da sam zadovoljan budžetom za ovu godinu: znatno je manji nego prošlogodišnji, koji je, opet, bio manji nego onaj prethodni. Otežavajuća okolnost je što se zbog prilično loše agrarne politike, loše definisanih uredbi, nestručno vođenog posla, nagomilao veliki dug prema poljoprivrednicima. Prošle godine je napravljen ‘minus’ od 12,5 milijardi dinara u agrarnom budžetu i mi smo uspeli da ispeglamo veći deo tog minusa. U poređenju sa ovogodišnjim budžetom to su značajna sredstva“, rekao je dr Saša Dragin u intervjuu za „Vreme“, pre nešto više od tri godine. „Ono što pokušavamo sada da uradimo jeste da skratimo bukvalno sve troškove: faktički, 90 odsto budžeta poljoprivrede su subvencije, sve ostalo je samo 10 odsto. Ne verujem da je tako ikada bilo.“
foto: tanjugSUBVENCIJA PO PRINOSU: Dušan Petrović
Poslednjom vladinom Uredbom vraćeno je premiranje proizvodnje ratarskih kultura, a kao uslov da se dobije novac iz budžeta više se ne pominje PIO fond. „Poljoprivredna politika mora da bude prilagođena životu. U životu postoje i mali i veliki proizvođači, a pomoć države moraju da imaju sve vrste proizvodnje, naravno, prema novcu kojim se raspolaže. Sistem je ranije stimulisao ograničen broj gazdinstava“, objasnio je u intervjuu za „Danas“ Dušan Petrović, aktuelni ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. „Ima istine da je nekoliko puta menjana politika podsticaja, ali moramo da imamo na umu da se i vreme i uslovi menjaju. Kada je 2007. počelo davanje od 100 evra za hektar, ekonomski ambijent bio je sasvim drugačiji, ali je i u budžetu te godine bilo više novca i mogao je to davanje da izdrži. Ali, mi smo došli u jesen 2008. kada je kriza ‘istanjila’ državnu kasu i taj sistem je počeo da se ograničava. Na primer, uslov za korišćenje subvencija bio je uplaćen doprinos za penzijsko osiguranje, pa je od nekoliko stotina hiljada gazdinstava sistem prošle godine spao na nešto iznad 80.000 korisnika. Jedno od pitanja je koliko bi i to bilo održivo, jer smo sa 12 milijardi za te namene došli do 15, a da se pritom prinosi po hektaru nisu uvećali i daleko su ispod naših mogućnosti. Dakle, sada smo prilagodili mere onome što budžet može u ovom trenutku, a to je za trećinu više no prošle godine, ali ipak očekujem masovan ulazak gazdinstava u sistem, jer sada imaju motiv da što više proizvedu kako bi dobili više podsticaja.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
