Tokom prva tri meseca ove godine u Srbiji su izbila 6954 požara na otvorenom, manje-više na poljima namerno potpaljenim, gorelo je 1664 stanova/kuća i 200 javnih objekata: 70 poslovnih i 50 ugostiteljskih objekata, u 28 trgovinsko-zanatskih radnji, 10 zdravstvenih i isto toliko obrazovnih ustanova, šest hotela/motela, tri verska objekta i tri robne kuće... Nastradalo je čak 40 osoba
Posle požara u novosadskoj diskoteci „Kontrast“, u kojem je stradalo šestoro ljudi – tri devojke i tri mladića, protivpožarna inspekcija je krenula u opštu kontrolu ugostiteljskih objekata, sa posebnim naglaskom na diskoteke i noćne klubove. Prema najsvežijim podacima, koji će se, sva je prilika, ubajatiti dok ovaj broj „Vremena“ stigne do čitalaca, provereno je 1370 ugostiteljskih i drugih objekata u kojima se okuplja veliki broj ljudi.
Kontrolisano je da li lokal ima validnu dozvolu za rad, postoji li „panika-svetlo“ i da li radi, da li su na vidnom mestu istaknuti planovi evakuacije, da li su protivpožarni aparati na za to određenom mestu i da li su uredno servisirani, naravno postoje li uopšte, da li je osoblje adekvatno obučeno za delovanje u slučaju požara, da li je jasno označen i slobodan evakuacioni put ili je zakrčen gajbama i tako time, što je ustaljena praksa…
ELEMENTARNO: Naloženo je 6400 „mera“, napisano je 179 prekršajnih prijava, a zatvoreno je 26 objekata. U prevodu, „mere“ su pismena opomena sa utvrđenim rokom za otklanjanje sitnijih nedostataka, recimo istekao rok za servisiranje protivpožarnih aparata, neispravno „panika-svetlo“ i tako to, prekrašajna prijava za očigledan nemar poput zakrčenog evakuacionog izlaza, osoblje bez obuke, a zatvaraju se lokali koji nemaju dozvolu, odnosno ne ispunjavaju elementarne kriterijume – recimo, dozvola za rad nije izdata i/ili evakuacioni izlaz ne postoji.
Pod ovo poslednje potpali su, između ostalih, svi lokali u Novom Sadu, koji su u prošlom broju „Vremena“ pobrojani, jer i ćorav bi video da uslove ne ispunjavaju, kao i ekskluzivni beogradski klub „Stefan Braun“ u kome, po rečima poznavaoca beogradskog noćnog života, čaša vina košta 900 dinara, a protivpožarna zaštita nula.
Međutim, da je ova provera obavljena u diskoteci „Kontrast“ tik pred izbijanje požara, po svim kriterijumima bi pregled prošao, sem u jednom – nije imao upotrebnu dozvolu. Sve ostalo je bilo po propisima, uključujući i „čist“ evakuacioni put. Nije, dakle, sve u kontroli: ima nečega i u građanskoj/preduzetničkoj svesti, u kulturi življenja u ljudskom društvu.
„To je ono što čini razliku između ‘Kontrasta’ i ovih kojima se sada izriču mere zabrane“, komentariše Predrag Marić, načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova. „Nemaju ni ono elementarno – niti imaju evakuacione izlaze, niti imaju protivpožarne aparate, niti imaju obučene ljude, niti u krajnjem slučaju imaju upotrebnu dozvolu sa aspekta zaštite od požara što, na kraju, nije imao ni ‘Kontrast’, ali je imao evakuacioni izlaz, a da nije bilo, tragedija bi bila mnogo, mnogo veća, siguran sam. Rezultati ovih kontrola su u najmanju ruku zabrinjavajući, pokazuju potpuno neodgovoran odnos vlasnika prema bezbednosti i gostiju i objekata u kojim se gosti nalaze.“
OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO: „Sad se sa svih strana oglašavaju dežurni dokoličari koji se u sve razumeju, sa čačkalicom u ustima upiru prstom, kažu: ‘kako to da niste bili svakog meseca tamo?’“, rezignirano će Predrag Marić. „Pa nismo, jer nismo mogli da kloniramo ljude, nema nas dovoljno.“ U sektoru za vanredne situacije, veli, zaposleno je svega 177 inspektora koji svakodnevno kontrolišu objekte prvog i drugog prioriteta – objekte za skladištenje opasnih materija, objekte hemijske industrije, petrohemije, rafinerije i tako dalje. „Njihov osnovni posao je da te objekte drže pod stalnim nadzorom: sad su svi oni angažovani na ovom vanrednom pregledu objekata gde se okuplja veći broj ljudi, a ono što im je glavni posao gurnuto je u stranu.“
Objekti koji su sad u centru pažnje, nastavlja, kontrolišu se po prijavi i tu nema vrdanja: po prijavi inspektor mora da izađe na lice mesta, da kontrolu sprovede, da sačini zapisnik, da napiše prekršajnu prijavu ako treba. „Broj prijava je, međutim, na nivou statističke greške“, kaže Marić.
Ipak, to što je broj prijava na nivou statističke greške, tanak je izgovor: naime, ti inspektori ne oslepe kad se završi radno vreme, jamačno znaju da oni klubovi/diskoteke postoje. Zaista, teško je poverovati da im je jedan novinski članak otvorio oči. Moguće je, lako je moguće, da je poneki inspektor u te klubove ušao, ne kao gost, već „sa blokčetom“, moguće je da je prihvatio vlasnikovu ponudu „ljudi smo, hajde da se dogovorimo“… „To je dobro pitanje za ljude u mojoj službi“, potvrdno klima glavom Marić. „Zašto ti lokali uopšte rade, zašto im nije izrečena mera zabrane pre dve ili tri godine?“
ZAPUŠTENO: Kontrola koja je u toku povećala je promet trgovcima protivpožarnom opremom, pre svega aparatima za gašenje požara: za deset dana prodato ih je više nego u prethodna tri meseca. Novi skok prometa mogu očekivati na jesen: tada će, ako bude, svi „subjekti protivpožarne zaštite“, između ostalih i skupštine stanara, da dobiju „crno na belo“ šta sve moraju da preduzmu – da usvoje Plan zaštite od požara, da između sebe izaberu „ovlašćeno lice“, da kupe/dokupe opremu, obezbede redovno servisiranje…
Prema cenovniku „Vatrosprema“, nekada jedinoj, a sada jednoj od mnogih firmi koje se bave protivpožarnom zaštitom – prodajom i servisiranjem opreme, protivpožarni aparat košta, zavisno od tipa, između dve i po i tri hiljade dinara, šestomesečna obavezna kontrola ispravnosti 170 dinara, po aparatu naravno, popravka već u zavisnosti od toga šta je neispravno, a provera pritiska u hidrantskoj instalaciji 150 dinara po priključku. Po pravilu, kažu, na svakom spratu stambene zgrade trebalo bi da bude po jedan aparat i procenjuju da je izdatak za „miran“ san minimalan, da za trajne ugovore sa skupštinama stanara nude popust od 10 odsto, ali je odziv vrlo slab, gotovo nikakav. Malo se poveća interesovanje, dodaju, kad se „nešto dogodi“, ali „to kratko traje“.
Šta li će tada da kaže onaj „grickač čačkalica“ koji sve ovo vreme prolazi hodnikom zgrade u kojoj živi pored ormarića za hidrant u kome nema creva, pored postolja za protivpožarni aparat koji je ko zna kada odnesen neznano gde. Kakva li bi to dreka bila na vlast koja maltretira „ovaj narod“, da mu tovari još jedan namet.
Ako je za utehu, a nije, to će se dogoditi otprilike nikada, jer mnogo je zgrada bez upotrebne dozvole, a one ne mogu da se zapečate kao što može kafić, još više je zgrada koje nemaju skupštinu stanara – subjekta protivpožarne zaštite, o tome kako će da obezbede da protivpožarni aparati ostanu tamo gde su postavljeni, a da u isto vreme, daleko bilo, budu na dohvat ruke ako zatreba, ne treba ni govoriti. Na kraju, koliko inspektora je potrebno da sve to prekontroliše, koliko prekršajnih sudija će biti potrebno da sve prijave obrade? Nema frke, grickači čačkalica mogu biti spokojni, sve dok, opet daleko bilo, ne plane i kod njih. Onda ćemo opet o istom.
Pre četiri godine izbio je požar u kafeu „Laundž“, u kome je nastradalo osmoro ljudi. I tada je, kao i sada, pokrenuta opsežna kontrola ugostiteljskih objekata, dan za danom se u novinama o tome pisalo, naslovi su bili slični današnjim, nadležni su se zaklinjali da je „sada dosta“, da će svi lokali koji ne ispunjavaju uslove biti zatvoreni… Kad smo već kod sličnosti: i to se tad, kao i ovo sad, zbivalo uoči izbora. I šta? Ništa: pet novosadskih lokala koji su ovoga puta zatvoreni, a zatvoreni su jer ne ispunjavaju osnovne građevinske pretpostavke zaštite od požara, nekako su se tada provukli.
Sad, kao, neće biti tako. Da li? Kako je na konferenciji za štampu rekao prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, inspekcijske kontrole će trajati do 4. maja, taman do izborne ćutnje. A onda će glasovi da se prebrojavaju, pa će da se sabiraju, potom će resori da se dele, pa onda…
Suština problema
„Nakon one tragedije u ‘Laundžu’, svi su lokali u Novom Sadu bili pod paskom, svi su se odjedanput trgli pa počeli sa sprovođenjem mera zaštite od požara, ali to je trajalo šest, sedam meseci i posle je samo skliznulo na ono staro“, ocenjuje Marić. „Protivpožarna zaštita je zajednički problem i nužno je da nadležni na lokalnom nivou mnogo više komuniciraju među sobom – komunalna policija, inspekcijske službe koje pripadaju MUP-u i ostale inspekcijske službe u gradu.“
Komunalna policija ima ovlašćenja da kontroliše protivpožarnu zaštitu?
Nemaju konkretna ovlašćenja u zaštiti od požara, ali imaju ovlašćenja da procene da li je u objektu mnogo više ljudi nego što je dozvoljeno, da li radi do 10 ili 11 uveče, ili ostane do 10 ujutru. Komunalna policija u većim gradovima u Srbiji trebalo bi time da se bavi. Ali, to nije lako, jer vlasnici lokala su vrlo dobro povezani sa čelnima u lokalnoj vlasti, pa im se gleda kroz prste.
Manjka svesti?
Ako manjka svesti, onda treba da ima straha: do svesti će se u Srbiji doći putem straha, straha od kazne, kazne koje sada nema, a ako je ima, ne bude realizovana, odnosno ako se i realizuje, ona bude koliko vredi jedna, dve ture pića za osrednje društvo. To je suština.
Motka, dakle.
Velika motka.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
