Pošto za Vojvodinu nema pouzdanog računarskog programa za prognozu izbornih rezultata na bazi reprezentativnog uzorka prebrojanih glasova, kao i zbog mešovitog izbornog sistema u kome se polovina poslanika Pokrajinske skupštine (60 mandata) bira po proporcionalnom sistemu, a druga polovina po većinskom sistemu (60) – u danu kada ovaj tekst kreće u štampu još nema sasvim preciznih izbornih rezultata, osim da je izlaznost iznosila 58,53 odsto i da se glasalo za 14 izbornih lista. Prema onome što se zasad zna, sa dosta izvesnosti može se proceniti da će dosadašnja vladajuća koalicija (DS, SVM, SPS i LSV) zadržati komotnu većinu u Skupštini Vojvodine i verovatno formirati novu vlast u istom sastavu.
Prema podacima koje je saopštio Pokrajinski odbor Demokratske stranke, na osnovu pregleda 90 odsto izbornog materijala, na listi na kojoj se mandati u Skupštini Vojvodine dele proporcionalno, najviše glasova osvojio je DS (21,06 odsto), a zatim slede SNS (18,34 odsto), LSV (11,36 odsto), SPS (11,13 odsto), SRS (6,23 odsto), SVM (6,15 odsto), DSS (5,84 odsto), dok je LDP na ivici cenzusa (sa 4,90 odsto).
Kad je reč o drugoj polovini sastava buduće Pokrajinske skupštine, u drugi krug izbora u 60 izbornih jedinica plasiralo se 50 kandidata DS-a, 30 kandidata SNS-a, 10 kandidata LSV-a, dok su druge stranke sa manjim brojem takmaca.
Na izborima za 42 opštinske skupštine na teritoriji Vojvodine (u tri se nije glasalo 6. maja jer su prethodno imale vanredne izbore), prema izjavi Bojana Pajtića, predsednika Vlade Vojvodine i lidera DS-a, DS je najviše glasova osvojio u 35 opština.
Inače, da se podsetimo i toga, na izborima za Pokrajinsku skupštinu 2008. godine, DS je, u koaliciji sa G17 plus, osvojio 64 mandata, SRS 25 mandata, SVM 9 mandata, LSV 6 mandata, DSS 6 mandata, a SPS 4 mandata, dok su preostalih 6 mandata uzele raznovrsne grupe.
Ako se, dakle, uzmu u obzir stari i nepotvrđeni novi podaci o izbornom rezultatu, mogu se izneti neki prvi utisci.
Prvi utisak je da su Demokratska stranka u Vojvodini i njen lider Bojan Pajtić ponovo dominantni u Skupštini Vojvodine i da će oni formirati koalicionu vladu, po stranačkom sastavu verovatno sličnu onoj koja je bila na vrhu Pokrajine u protekle četiri godine. Raniju lavovsku dominaciju DS će, međutim, sada teško ponovo postići (jer bi u drugom krugu praktično svi kandidati DS-a morali pobediti), što upućuje na zaključak da birači u Vojvodini ipak nisu oduševljeni novim Statutom APV i okolnošću da je BDP po glavi stanovnika Vojvodine pao ispod proseka Srbije.
SNS u Vojvodini nije, kao na republičkom nivou, uspeo da iz Skupštine Vojvodine potpuno istisne radikale, niti će, verovatno, u ovom predstavničkom telu biti toliko uticajan kao u Skupštini Srbije. To će se, dakako, moći potvrditi tek posle drugog kruga izbora.
Treći utisak je da je LSV znatno napredovao kod biračkog tela Vojvodine i da je Nenad Čanak uspeo da spoji nemoguće – da uđe u predizbornu koaliciju sa DS-om na republičkom nivou, a da na pokrajinskom i lokalnom zadrži svoje samostalno „opoziciono“ nezadovoljstvo statusom autonomije Vojvodine u Srbiji – što mu je donelo poboljšanje u podršci birača. Pozicija LSV-a je posebno unapređena u Novom Sadu gde je LSV čini se postao druga po veličini stranka u gradskoj skupštini (sa 16-17 odsto osvojenih glasova na izborima).
Savez vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora ostvario je i ovoga puta solidan rezultat i potvrdio potpunu dominaciju u svom nacionalnom manjinskom biračkom telu, a njegova politika doslednog zastupanja interesa autonomne Vojvodine u Beogradu ima i širi odjek.
Koalicija oko SPS-a je, takođe, napredovala, ali u Vojvodini znatno manje nego u drugim delovima Srbije. Verovatno će skočiti na desetak mandata, što je malo za skupštinski dom od 120 poslanika – ali je moguće da njen ulazak u Vladu Vojvodine bude deo nekog koalicionog dogovora na republičkom nivou (kao što je bilo i u proteklom mandatu).
SRS i DSS su se održali u Skupštini Vojvodine, jer sakupljaju znatan deo glasova odskora kolonizovanog srpskog stanovništva, a i stare nacionaliste. No, kad je reč o radikalima, daleko je to od onih oko 40 poslanika u Skupštini SAPV iz Miloševićevih vremena. Deo njihovih glasova odnele su i Dveri, koje su u Vojvodini ostvarile znatno učešće u biračkom telu, za nijansu manje od cenzusa.
LDP Čede Jovanovića je u Vojvodini, posebno u gradovima, ostvario veoma dobre rezultate prilikom glasanja za Skupštinu Srbije (u Novom Sadu, Zrenjaninu i drugim gradovima – čak i oko 10 odsto), što bi moglo da znači da je „Vojvođanski preokret“, kao deklaracija podrške autonomističkim težnjama u Vojvodini, dao rezultat. Međutim, na pokrajinskim izborima LDP je, zasad, negde ispod ili iznad cenzusa, što bi moglo da znači da je ova stranka ranije zapostavljala rad u Vojvodini, u čijoj skupštini nije imala nijednog čoveka.
Još nekoliko zanimljivih stvari zapaženo je u Vojvodini posle izbora 2012. godine. Prvi put je Romska demokratska stranka uspela da uđe u gradsku skupštinu Novog Sada (6,4 odsto glasova). U novosadsku skupštinu, kao i u onu u Sremskim Karlovcima, uspeli su da uđu i kandidati Dveri.
Kakav je doprinos biračko telo u Vojvodini dalo predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji, pitanje je na koje se, zbog nedostatka podataka, zasad ne može precizno odgovoriti.
