Pobednik i dva predsednička kandidata

Na izborima političari šalju poruke o vizijama i perspektivama, o načelima i principima, o pravdi i poštenju, a glasači im odgovore brojevima, jer izbori se na kraju svode na brojanje i preračunavanje. Međutim, na kraju ispadne da se političari u brojeve bolje razumeju od glasača.

Na predsedničkim izborima u trenutku pisanja ovog teksta (utorak 8. maj) Boris Tadić sa osvojenih 969.639 glasova vodi ispred Tomislava Nikolića koji knjiži 956.588 glasova. Razlika među njima je na nivou statističke greške (13.051 glas u trenutku kada je bilo prebrojano 97,69 odsto glasova). U izbornoj noći je izgledalo da je razlika u broju glasova Tadića nešto veća, kao i razlika između očekivanja i ishoda prvog kruga predsedničkih izbora.

Demokrate, ma šta sada rekle, strepele su da im Nikolić u prvom krugu ne pobegne više nego prošli put, nadajući se da će u drugom krugu u njihov levak sliti gro glasača URS-a, Preokreta, pa i SPS-a s kojima sada imaju licitacijske zađevice.

CENA ZAOKRETA: Pre četiri godine na predsedničkim izborima, u januaru 2008, Tomislav Nikolić (tada Srpska radikalna stranka) u prvom krugu je osvojio 1.646.172 glasova, ili 39,99 odsto glasova. Na Nikolićevoj naprednjačkoj parlamentarnoj listi sada su bile partije dva predsednička kandidata iz 2008: Velimira Ilića iz Nove Srbije koji je 2008. osvojio 305.828 (7,43 odsto) glasova i Milanka Karić iz Pokreta Snaga Srbije – Bogoljub Karić sa 40.332 (0,98 odsto). Moguće je da je Nikolićev izborni štab zbrajanjem starih rezultata polazio od računice o potencijalnih 1.990.000 glasova, pa se sada Nikolićevi saradnici možda pitaju gde ode milion glasova. Ta stranka je pred same izbore pozivala glasače da ne rasipaju glasove na kandidate s manjim izbornim šansama. Neko je na mnogim bilbordima crnim sprejom naškrabao poruku: „Nevažeći listići!“ i „Izgubljeni glasovi“.

Ishod prvog kruga predsedničkih izbora govori da je Tadić manje platio predsednikovanje nego Nikolić promenu dresa. To se vidi i po partijskom rezultatu: Srpska radikalna stranka je 2008. imala 1.219.436 (29,45 odsto) glasova, a sada ima 4,61 odsto i prvi put ne prelazi cenzus. Nikolićeva parlamentarna lista, na kojoj su Nova Srbija (s nekadašnjih 7,43 odsto glasova), Pokret snaga Srbije i drugi, na Đurđevdan 2012. osvojila je 24,01 odsto glasova.

Nikolić je bio relativno manje uspešan predstavnik nezadovoljnih birača kao naprednjak nego što je bio kao radikal.

U sociološkim istraživanjima nalažene su potvrde o „usisavanju“ biračkog tela SPS-a od strane SRS-a nakon 2000. i pada Slobodana Miloševića. Sada se s krizom radikalne stranke deo birača možda vratio socijalistima. Nikolić je povukao najveći deo radikalskog biračkog tela, a deo je obeshrabreno otišao u apstinenciju. Ipak demokrate, koje su ćutke pomagale rascep radikalne stranke u nadi da će imati dva slabija protivnika, imaju jednog jakog koji im duva za vratom.

Boris Tadić je u prvom krugu predsedničkih izbora 2008. osvojio 1.457.030 (35,39 odsto) glasova. Tada je još bila na okupu druga Koštuničina vlada, a u njenim unutrašnjim tenzijama, pre rascepa, s demokratama je bio prilično blizak Dinkićev G17, a na njegovoj listi je bio Verko Stevanović iz Kragujevca, koji su sada deo URS-a, čiji je predsednički kandidat prof. dr Zoran Stanković sada osvojio 6,56 odsto glasova. Te brojke se naravno ne mogu direktno sabirati, ali ipak govore o tome da je Tadić, čija se koalicija raspala u prvom krugu predsedničkih izbora, krenuo iz užeg kruga podrške nego pre četiri godine, pa je dakle i manje omanuo.

DAČIĆEVA OPOMENA: Demokrate su u prvi mah odbijale zahtev izbornim povratkom socijalista ohrabrenog Ivice Dačića, koji je u prvoj postizbornoj izjavi podršku predsedničkim kandidatima uslovljavao prethodnim dogovorom o vladi. Osokoljen rezultatima koji dupliraju njegov izborni rezultat iz 2008., on izjavljuje da se ne zna ko će biti predsednik, ali da se zna ko će biti premijer.

Pita koalicione partnere da li smatraju da su socijalisti ludi da daju blanko podršku jednom od kandidata, a da demokrate s naprednjacima posle naprave veliku koaliciju, što je ocenio kao „moguće, ali čudno“ – što zna iz iskustva.

Ta velika koalicija od koje zazire Dačić bila bi tek nešto veća od običnih koalicija, ali bi bila komplikovanija. Dve tada žestoko suprotstavljene najveće parlamentarne liste iz 2008. odnele su 67,85 odsto (oko 2.800.000) glasova i dale 180 poslanika: ZES 1.590.200 (38,4 odsto) glasova (102 poslanička mesta); SRS 1.219.436 8 (29,45 odsto) glasova (78 poslaničkih mesta).

Sada dve najveće i nešto manje suprotstavljene liste zajedno odvlače 46 odsto glasova i imaju 140 poslanika: lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“ koja ima 12 partija, osvaja 24 odsto (73 mandata); a lista „Izbor za bolji život – Boris Tadić“ – 22 odsto (67 mandata).

Glasači u Srbiji su poručili da ne žele dvopartijski sistem. Četvrtina birača se opredelila za ostale parlamentarne partije koje zapravo odlučuju kakav će rezultat izbora biti.

Među njima je najjači SPS, čiji je lider Ivica Dačić, koji je, govoreći o sastavu buduće vlade, poručio da će SPS morati da bude mnogo ozbiljnije shvaćen kao partner u vladi. Zapretio je da neće više trpeti da ga koalicioni partneri „razapinju na krst“, što se verovatno odnosilo na koaliciju Čede Jovanovića, pošto su socijalisti pre toga izjavljivali da s Dinkićem „nemaju ništa“.

Dačić je i pre raspisivanja predsedničkih izbora isto tako bio podigao ton, izjavljujući da je posle ostavke predsednika Republike v.d. šefa države predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović, a da će ona odlučiti kada će biti predsednički izbori, a ne oni kojima odgovara spajanje predsedničkih i parlamentarnih izbora. Slavica Đukić je posle raspisala izbore „kad im dođe vreme“ (što je Tadić rekao Nikoliću kada je ovaj prošlog Vaskrsa štrajkovao glađu). Dačić je oćutao, pa se i sam kandidovao.

Demokrate izgleda nameravaju da „pred svetom“ ponove formulu Tadićevog direktnog obraćanja biračima iz 2008. Okolnosti su, međutim, sada možda bitno drugačije nego 2008. Dilema za „Evropu – protiv Evrope“ sada nije u centru izborne kampanje. S druge strane, Tadić je ostavši na čelu Demokratske stranke i praktično upravljanja vladom izgubio nešto od imidža nadstranačkog predsednika, što birači vole da čuju, čak i kada u to ne veruju, a i previše se eksponirao, pa je malo i dosadio. No, o tome kako bi mogla izgledati predsednička završnica, više u tekstu Zore Drčelić u ovom broju „Vremena“.

KAO, NEĆE LICITIRATI: Što se tiče vlade, najpre Tadić a onda i njegovi saradnici ponavljaju da demokrate ne pristaju na ucene, što ne znači da se do izbornog finiša neće pregovarati i licitirati, slati javni i diskretni signali.

U međuvremenu, Dačić 8. maja, na proslavi trećeg dana Đurđevdana, u romskom naselju u Zemunu najavljuje skori susret (danas ili sutra) s Tadićem – radi dogovora o budućoj vladi i politici koju bi trebalo zajedno da vode. Kaže da veruje u nastavak dosadašnje saradnje sa DS-om: „Ako se saglasimo o opštim pitanjima, uveren sam da će dogovor biti brzo postignut i da neće biti potrebe da koalicija na čijem sam čelu pristupa dogovorima sa bilo kim drugim.“

Tvrdi da nikada nije rekao da sastav vlade mora da se unapred odredi, već samo da je logično da ukoliko socijalisti žele da podrže jednog od predsedničkih kandidata, podrška mora biti dvosmerna i da obuhvati zajednički rad na formiranju parlamentarne većine na svim nivoima na kojima je moguće.

Kaže da su politička pitanja važna, ali je „najbitnije da vidimo ima li podrške da zajedno pravimo vladu“: „Zajedno ćemo raditi na formiranju vlade i dati podršku u drugom krugu predsedničkih izbora, a svi razgovori o personalnim pitanjima mogu da sačekaju period posle 20. maja“. (…) „Ako neko želi sa nama, onda treba da to jasno kaže.“

Što se premijerskog mesta tiče, kaže da prioritet treba da ima DS, a tek potom njegova koalicija kao druga po snazi, ako se postigne dogovor… „To ne znači da tu funkciju želimo po svaku cenu…“ Možda se šalio, zna kakvo je bilo Koštuničino iskustvo kao manjinskog premijera u koalicionoj vladi 2008.

POVRATAK SPS–a: Koalicija koju je predvodio SPS 2008. godine osvojila je 313.896 glasova (7,58 odsto), a na izborima ovog Đurđevdana – 14,54 odsto glasova. Mereno u mandatima lista SPS-PUPS-JS imala je 20 poslanika, a sada ima 44. Duplirali su prethodni rezultat. Formula njihovog uspeha sastoji se od slogana „Čvrsto, snažno, odlučno“, pomognutog Dačićevom pozicijom ministra policije. Neku ulogu igralo je Krkobabićevo navodno „njet“ u pregovorima sa MMF-om, a verovatno i neka vrsta generalnog povratka državnom intervencionizmu. Upitan da li je činjenica da je kompanija „Srbija gas“ na primer preuzimala i spasavala pojedine firme, Dušan Bajatović je posle izbora u utorak 7. maja izjavio u jednom razgovoru na RTS-u da se SPS zalaže za državni intervencionizam, da bi mu bilo milo da je to doprinelo rezultatu SPS-a, ali da je odluke o akcijama „Srbija gasa“ podržala cela vlada.

MINUS PET: Pre četiri godine Tadićeva lista ZES (na kojoj su bili G17 i SPO), Dačićeva SPS-PUPS-JS i Ugljaninova BZLEZ zajedno su dobile 46,9 odsto glasova. Kad se pogledaju rezultati dosadašnjih članica vladajuće koalicije, njihov zbir je 42,84 odsto glasova, plus nepoznat broj glasova koje su Vuk Drašković (SPO) i Zaharije Trnavčević, stari član DS-a, sa novom partijom Bogata Srbija odvukli na listu Preokreta Čedomira Jovanovića. Izgubile su oko pet odsto glasova, otprilike za jednu poslaničku grupu koja bi prešla cenzus.

Na biračkom spisku je, kažu stručnjaci, oko milion glasača koji nisu u mogućnosti da glasaju (ljudi iz dijaspore, umrli itd). To znači da je biračko telo u Srbiji aktivnije nego što proizlazi iz podatka o 58,7 odsto izašlih na izbore. Ono nije eksplozivno reagovalo na krizu i dugoročnu dramatizaciju socijalne strukture. Sociolozi inače zapažaju da srpsku tranziciju karakteriše porast diferencijacija između vrha i dna društvene lestvice (između dobitnika i gubitnika tranzicije).

SLUČAJ BEOGRAD: Odlučivao je naravno i rad partija na terenu.

Najvidljiviji uspešni rezultat demokrata je sigurno Beograd, gde je Đilasova lista dobila 295.833 glasa ili 35,18 odsto, za trećinu više od liste koju je predvodio i raniji pretendent na mesto gradonačelnika, drugi čovek Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, a koja je dobila 216.271 glasova ili 25,72 odsto. Beogradski uspeh verovatno povećava Đilasovu težinu u okviru Demokratske stranke. To je već konstatovano u čaršijskom vicu: „U čemu je razlika između Tita i Borisa?“ „Tito je svog Đilasa uhapsio na vreme!“

U tom kontekstu treba imati u vidu činjenicu da su izbori u opštinama i gradovima, u koje se sada spušta nešto više novca nego ranije, u ovom turnusu imali značajnu težinu i da su svuda vođene mini predsedničke „gradonačelničke“ kampanje, mada se glasalo samo za odbornike, kao za neku vrstu „elektora“ koji će izabrati gradonačelnika. DS je u takvoj bici usisao glasače URS-a, LDP-a i SPO-a.

U URS-u izgleda smatraju da su napravili grešku kada su dr Stankovića kandidovali za predsednika Republike i skrenuli pažnji birača s beogradskih izbora. U Beogradu je ispod cenzusa i Preokret. Da li je široka koalicija Preokreta u Beogradu delovala s negativnom sinegrijom: „C, c, c, s kim smo u koaliciji?“ Da li je kampanja „beli listić“, koju su zastupale pojedine ličnosti bliske nekada Građanskom savezu nakon povlačenja Vesne Pešić, uslovila da vrh te kampanje pogodi LDP. Na parlamentarnim izborima bilo je inače 4,36 odsto nevažećih listića. Godine 2008. bilo ih je 88.148 (2,1 odsto). Taj rezultat ispod cenzusa u Beogradu je učinio i SPO Vuka Draškovića koji je nekada imao gradonačelnika Beograda. Više od 12 procenata glasova je rasuto na partije koje na parlamentarnim izborima nisu prešle cenzus.

LOKALNE BITKE: URS je ispod cenzusa u Beogradu, loše je prošao u Vojvodini, ali se hvali da je pobedio u Pirotu, Trsteniku i Loznici, a žali se na to da knjaževačka opštinska vlast, koju čini koalicija SNS–LDP–SPS–DS, koja je izgubila lokalne izbore, pokušava da prekroji izbornu volju građana poništavajući lokalne izbore na svim biračkim mestima u gradu Knjaževcu.

U preliminarnim rezultatima koji su stizali neposredno nakon izbora u nekoliko gradova mogla se primetiti dominacija gradonačelnika: Dragan Marković Palma (JS) u Jagodini je nosio oko 60 odsto… Verko Stevanović (URS) je trijumfovao u Kragujevcu (34.310 glasova ili 37 odsto), druga je naprednjačka lista sa 16.694 glasa koju je predvodio Radomir Nikolić (1976), diplomirani menadžer, predsednik kragujevačkih naprednjaka i sin lidera ove stranke Tomislava Nikolića. U Batočini odbornička lista DS osvaja oko 42 odsto, u Topoli Dragan Jovanović (Nova Srbija–DSS–PUPS) osvojio je 59 odsto.

SNS, čija je snaga pre ovih izbora merena uspesima na Voždovcu i u Zemunu, sada je osvojila 21 odsto glasova u Nišu, dok je za Demokratsku stranku glasalo 18,58 odsto birača, u Zrenjaninu SNS ima 29,43 odsto, a vodi u Kraljevu, Čačku, gde „Dveri za život Srbije“ svoj najbolji rezultat imaju s 13 odsto glasova, SNS vodi sa 25 odsto glasova. Socijalisti su dobili najviše glasova u Valjevu i u Vranju. U Užicu vlast najverovatnije formiraju demokrate, socijalisti i Preokret, u Inđiji demokrata Ješić formira opštinsku vlast, demokrate dominiraju u Šapcu. Rasim Ljajić ostvaruje uspeh u Novom Pazaru, a Ugljanin u Sjenici.

Preokret, koji u Beogradu nije prošao cenzus, probio je granicu nevidljivosti LDP-a u unutrašnjosti Srbije – u Aranđelovcu, Lapovu, Majdanpeku, Negotinu, Zaječaru, Dimitrovgradu, Pirotu.

Lokalne bitke mogu, ali ne moraju nužno da određuju odnose među partijama na višim nivoima. Potpredsednik Demokratske stranke Pajtić je, na primer, objašnjavao da njen stranački vrh neće uslovljavati stranačke odbore u Srbiji s kim da stupaju u postizborne koalicije na lokalnom nivou, ali da će im se s vrha stranke ipak preporučiti da to budu koalicije koje će obezbediti stabilnu orijentaciju ka evropskim integracijama i daljem razvoju društva.

TUPA IZBORNA GILJOTINA: Tehnički gledano, na republičkom nivou dosadašnja vladajuća koalicija mogla bi ponovo da smatra da je prošla izbornu giljotinu i da tehnički ponovo formira vladu (DS 67, SPS-PUPS-JS 44, URS 16, Ugljaninova manjinska lista 2), koja bi imala podršku 129 poslanika. To bi moglo da se desi ako bi se demokrate sporazumele s Dačićem i prestale da se ljute na Dinkića koji je izašao iz vlade Mirka Cvetkovića, a ostavio ministre u njoj i kritikovao je kao da je u opoziciji.

Demokrate su zbog toga na neki način davale do znanja da sada više računaju na koaliciju s Preokretom Čedomira Jovanovića, koji kritikuje Tadićevu kosovsku i spoljnu politiku ciljajući prvo na Vuka Jeremića.

Opredeljivanjem za Socijalističku internacionalu i Partiju evropskih socijalista, DS je sebe usmerio u pravcu procesa „socijaldemokratizacije“, ali reklo bi se da je to još uvek neka našminkana socijaldemokratija, više u izjavama nego u suštini. Ovu stranku najvećim delom podržavaju mlađi, obrazovaniji, oni sa višim radnim i socijalnim statusom i pretežno urbano stanovništvo. Preovlađuju građani srednje generacije sa završenom srednjom školom, nastanjeni u urbanim sredinama. Strukturi pristalica i birača DS-a najbliži su G17 plus i LDP.

Dešavalo se na prethodnim izborima, a vidi se i na ovima, da kada izborni rezultat (i rejting) DS-a opada, G17 plus raste i obrnuto. Otuda su tenzije među tim partijama uzrokovane i konkurencijom, a ne samo liderskim ćudima. Treba imati u vidu da je oko 320.000 ljudi na ovim izborima prvi put glasalo. Da li su glasali klijentelistički za postojeću vlast ili ljutito za opoziciju, treba da pokažu naknadne analize.

PERA PISAR NOGE POLOMI: Pera pisar koji javlja dobru vest gospođi Živki, budućoj ministarki, mogao bi se natrčati. Tehnički gledano, ima šest mogućih varijanti za sastav vlade (vidi tabelu „Kabinetske kombinacije“).

Na strani Tomislava Nikolića manevarske mogućnosti su očito manje. Čak i kad bi Dačić promenio stranu, ostaje pitanje kako će se novi evropejci uskladiti s novim evroskeptikom, Demokratskom strankom Srbije, koja je izašla na izbore samostalno, i kampanju fokusirala na ideju političke neutralnosti, a u njenoj senci tek malo i na ekonomski program Nenada Popovića. Osvojila je 21 poslaničko mesto, jedno više nego na prošlim izborima, i najavljuje da namerava da u parlamentu promoviše svoju ideju. Vojislav Koštunica je u izbornoj noći podsećao da je ta stranka u protekle četiri godine prošla kroz najrazličitije oblike napada, diskriminacije, kriminalizacije i dodao da je „DSS uz sve te napade i izmišljotine i namere da se stranka rasturi ostvario dobar izborni rezultat“.

Dolazak Tomislava Nikolića na slavu ove stranke, Đurđevdan, ne treba spajati sa politikom naglasio je Koštunica, rekavši da je DSS spreman za razgovor sa strankama o eventualnim postizbornim koalicijama, ali je istakao da neće odustati od ideje o političkoj i vojnoj neutralnosti. Postizborne varijante o vladi DSS-SNS-SPS se u tom kontekstu čine onoliko verovatnim koliko je verovatno da bi Dačić i Nikolić mogli u četiri ruke da odsviraju Odu radosti – unazad, ali u politici su moguća i iznenađenja.

Licitacija je očito počela. Kombinacija može biti znatno više od pomenutih šest, kad se ima u vidu da je naprednjačka lista naseljena sa 12 partija, da je URS koalicija osam partija i tridesetak grupa građana, da je Preokret koalicija osam partija, a SPS-ova ima tri članice. Da to nisu baš čvrste koalicije, vidi se po „telegramima podrške“: Lider Jedinstvene Srbije je dao podršku Tadiću u drugom krugu još dok je Dačić zatezao.

Sam Dinkić je nakon izbora izjavio da će podržati Tadića u drugom krugu ukoliko on podrži politiku regionalizacije, a da će inače otići u opoziciju – i zaćutao. U intervjuu „Novostima“ je pre izbora rekao da je najobičnija neistina i podmetačina njegovih političkih konkurenata da namerava da uđe u koaliciju s naprednjacima. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, potpredsednik DS-a, rekao je još tokom izborne večeri da je spreman da neke od kadrova G17 ostavi u vlasti u Beogradu, iako lista URS-a u Beogradu nije prešla cenzus. Očito, to je bila akontacija za buduće aranžmane, a možda i danajski poklon Dinkiću čije beogradske kadrove DS može kasnije kooptirati u svoje redove. URS je potom, 8. maja, odlučio da u drugom krugu predsedničkih izbora podrži Borisa Tadića. Kao nekad parola „Prvo ustav, pa izbori!“, sada se ponavlja „Prvo predsednik, pa audijencija, pa vlada“.

Bojan Pajtić, potpredsednik DS-a, izjavljuje da ova partija do 20. maja nema nameru da ulazi u političke dogovore o vladi, jer smatra da je potrebno najpre obezbediti pobedu Tadića u trci za predsednika, koja je preduslov za dalji proces evropskih integracija ove zemlje. Formalno, to tako i mora jer RIK je najavio da će mandate deliti 20. maja.

S obzirom na to da novi zakon ukida tzv. blanko ostavke i poslaniku daje mogućnost za širok manevar, i partijske i koalicijske liste biće teško održavati. Pogodite koje će liste biti stabilnije – one na vlasti čijim napuštanjem nešto može da se izgubi, ili one opozicione, čijim napuštanjem poslanik nešto može da dobije.

SPS feniks

Trećeplasirani na izborima za predsednika Srbije Ivica Dačić proglasio je u izbornoj noći, kada su saopštavani prvi rezultati izbora, svoju stranku i njenu listu za pobednika. „Ako biste politički analizirali ove izbore, bez obzira što su neke stranke osvojile veći broj glasova, sigurno je da smo mi najveći pobednici ovih izbora“, rekao je Dačić na konferenciji za novinare. Na Studentskom trgu, u prostorijama SPS-a, te noći se u svakom ćošku osećala svečarska atmosfera, a pred novinare i funkcionere izneto je jagnjeće i praseće pečenje. Socijalisti su proslavljali svoj najbolji rezultat posle 5. oktobra 2000. godine (videti tabelu „SPS izborni rezultati“). Lider SPS-a je pojasnio da ovaj rezultat znači da onaj ko želi da s njim pregovara o koaliciji „mora da zna da više ne pregovara sa strankom koja jedva prelazi cenzus, mora da shvati da smo se mi podigli iz pepela i da ćemo na narednim izborima osvojiti i više od 20 odsto“.

Lider URS-a Mlađan Dinkić bio je prvi političar koji je čestitao socijalistima. „Čestitam Ivici Dačiću, jer je on taj koji će preuzeti sada odgovornost u Srbiji, uz jednu od ove dve stranke koje su osvojile najviše glasova“, rekao je Dinkić. Da Dačić ozbiljno misli da preuzme odgovornost govori i njegova izjava da se dobro zna ko će biti premijer: „Mislim da se ne zna ko će biti predsednik, ali se vrlo dobro zna ko će biti premijer.“

Analitičari objašnjavaju da su socijalisti uspeli da sa svojih leđa skinu hipoteku prošlosti zahvaljujući koaliciji sa Demokratskom strankom i radom u vladi Mirka Cvetkovića. Oni su uspeli da u javnosti proture svoju ideju da u Srbiji pored naprednjačke (SNS) i demokratske (DS) postoji i treća narodna opcija, koju SPS najbolje zagovara i predstavlja. Osim toga, Dačić je uspeo da za svoju opciju pridobije tradicionalne birače SPS-a kao i tranzicione gubitnike. Između SPS-a i SRS-a sve vreme postoji svojevrsna klackalica, uspon jedne znači pad druge stranke. Čini se da je ovoga puta klackalica prešla na stranu Dačića, koji je uz podršku penzionera iz PUPS-a i glasova Jedinstvene Srbije, dospeo do trećeg mesta.

Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je Dačić apsolutni pobednik izbora 2012. godine, jer je napravio uspešnu formulu promenom svog političkog profila, umećem da napravi dobru koaliciju 2008. i kampanjom po meri glasača SPS-a. „Kombinacija ta tri faktora omogućila mu je da postane nezaobilazan politički činilac i čovek koji će sastaviti buduću vladu.“

Švajcarski dnevnik „Noje ciriher cajtung“ pokušao je da objasni „šta je recept Dačićevog uspeha“. Po njima, tajna se krije u njegovoj „ideologiji koja izgleda kao mešavina malo od Tita, malo od Miloševića i prstohvat ‘Evrope’. Ona se sastoji od malo socijalizma, zabiberene doze nacionalpopulizma, ali i od privida da postoji želja da se problemi rešavaju pragmatično. To se dopalo biračima“, piše ovaj dnevnik.

Kao predsednički kandidat koalicije SPS-PUPS-JS, Ivica Dačić je izjavljivao da je spreman da preuzme funkciju predsednika države koji bi se zalagao za jednakost i socijalnu pravdu i vratio poverenje građana u Srbiju. „Sačuvao sam partiju kada je pala, kad smo bili nokautirani, ali smo se podigli kao feniks, sačuvao sam SPS, sačuvaću i Srbiju“, rekao je Dačić na izbornoj konvenciji u Beogradskoj areni. Dačić je tokom kampanje govorio da je građanima potrebna slobodna Srbija koja neće biti pod bilo čijom okupacijom ili uticajem, dodajući da je Evropska unija sredstvo za bolji život, a ne cilj. „Glas za mene je siguran glas, jer jasno govorim šta ću da radim i čvrst sam u odbrani onoga što definišemo kao nacionalni interes. Spreman sam da donosim odluke u interesu Srbije“, kazao je Dačić.

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar „Vreme“ / slika u foto galeriji

Radikalni debakl SRS-a

VANPARLAMENTARNA OPOZICIJA: Pristalice SRS-a

Mač Svetog Đorđa na ovim izborima posekao je Srpsku radikalnu stranku, koja će posle dvadeset godina ostati pred vratima Skupštine Srbije, i naredne četiri godina, prvi put u poslednje dve decenije, biće vanparlamentarna stranka.

Posle dve decenije, partija koja je godinama pojedinačno bila najbrojnija i dostizala čak 82 mesta u parlamentu, doživela je debakl na ovim izborima i sa osvojenih 4,6 procenata nije uspela da preskoči cenzus. (Videti tabelu „SRS izborni rezultati“). Osim toga, radikali su odlične rezultate postizali godinama na izborima za predsednika. Na primer, Vojislav Šešelj je na ponovljenim izborima u decembru 2002. bio drugi sa 1.063.296. Naredne godine Tomislav Nikolić, tada radikal, osvojio je 1.166.896 glasova i pobedio u prvom krugu. A kao kandidat SRS-a, 2008. skupio je čak 1.434.068 glasova.

Uzrok tome što radikali nisu uspeli da na ovim izborima pređu cenzus analitičari vide u više faktora. Pre svega u unutarstranačkim odnosima. SRS je doživeo veliki raskol i Tomislav Nikolić, dotadašnji Šešeljev zamenik, sa Aleksandrom Vučićem u septembru 2008. godine osnovao je Srpsku naprednu stranku, u koju je prešao veliki deo članstva i birača. Osim toga, i oni verni Šešelju su, neposredno pred izbore, istupili iz stranačkog stroja. SRS je ostao bez prepoznatljivih ličnosti (Dragana Todorovića, Gordane Pop Lazić, Marine Raguš).

Kao da to nije bilo dovoljno, SRS je usred kampanje za predsednika Srbije doživeo potpuni obrt kandidovanjem Šešeljeve supruge Jadranke umesto prvobitno najavljenog Aleksandra Martinovića. Kampanja gospođe Šešelj je bila bleda i neubedljiva, kao da joj je cilj bio da pokaže nezamenjivost odsutnog lidera.

Potpredsednik partije Milorad Mirčić loš izborni rezultat objašnjava ne samo slabostima u partiji već i uticajima nekih spoljnih činilaca. „Iskazali smo neke slabosti u kampanji. Pogrešno smo procenili raspoloženje biračkog tela, lutali smo u određenim temama, što je evidentno uticalo na jedan broj glasača. Ali, takođe, još na početku kampanje smo bili svesni da će sve biti učinjeno da SRS ostane van parlamenta“, objasnio je Mirčić za „Politiku“.

Iz izvora bliskih radikalima javnost je saznala da je Vojislav Šešelj bio šokiran kada je saznao vest o debaklu svoje liste.

Da u biračkom telu ima glasova na koje može da računa SRS pokazuju rezultati Dveri i DSS-a. Uzgred, osim radikala, ni Dveri nisu uspele da pređu cenzus, pa su tako njihovi glasovi propali, a te dve liste su zajedno dobile više od devet odsto glasova, što bi donelo više od 25 poslaničkih mesta.

Vreme će pokazati da li će ovaj debakl za SRS biti samo povod za katarzu nakon koje će pročišćena i ojačana stranka moći da se vrati u parlament, ili će radikali zauvek ostati van parlamenta i na margini i uputiti se putem koji vodi u nestanak sa političke scene.

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar „Vreme“

…M. Dinkić,… foto: tanjug

…V. Koštunica,… foto: tanjug

…Vuk Drašković,… foto: tanjug

…Č. Jovanović… foto: tanjug

…i muftija M. Zukorlić foto: tanjug

POBEDNICI: M. Krkobabić, I. Dačić i D. M. Palma foto: tanjug

foto: vesna anđić

RAZOČARENJE U BEOGRADU I SLAVLJE U JAGODINI: Dveri… foto: tanjug

…i Jedinstvena Srbija foto: tanjug

foto: a. anđić

fotomontaža: »vreme«