Postupak likvidacije vođen je sa ciljem ovladavanja funkcijama i sredstvima Fakulteta, a ne radi njegovog gašenja
Privatni fakulteti obavljaju delatnost visokog obrazovanja, koja je od posebnog značaja za Republiku. Stoga za ove (baš kao i za države) fakultete važi Zakon o visokom obrazovanju, koji, u članu 32, predviđa da su fakulteti samostalne ustanove za koje važe propisi o javnim službama, ako pomenutim zakonom nije drukčije određeno.
Po Zakonu o javnim službama, ustanove javnih službi osnivaju se u oblastima obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite životinja, radi ostvarivanja prava i potreba građana i organizacija, kao i drugog zakonom utvrđenog interesa (član 3. stav 3. u vezi sa članom 1). U visokoškolskoj oblasti, ustanove javnih službi se, po članu 3. Zakona o visokom obrazovanju, osnivaju radi: 1) prenošenja naučnih, stručnih i umetničkih zvanja i veština; 2) razvoja nauke i unapređivanja umetničkog stvaralaštva; 3) obezbeđivanja naučnog, stručnog i umetničkog podmlatka; 4) pružanja mogućnosti da se pod jednakim uslovima stiče visoko obrazovanje; 5) bitnog povećanja broja visokoobrazovanih stanovnika.
Visokoškolske ustanove uživaju autonomiju, zajemčenu članom 72. Ustava, koja im omogućuje da „samostalno odlučuju o svom uređenju i radu, u skladu sa zakonom“. Član 6. Zakona o visokom obrazovanju određuje da ta autonomija nije samo akademska (utvrđivanje studijskih programa, određivanja uslova upisa i pravila studiranja, izbor nastavnika i saradnika, izdavanje javnih isprava, međunarodna saradnja), nego i upravljačka (uređenje unutrašnje organizacije, donošenje statuta, ustanovljavanje i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa zakonom) i finansijska (pravo raspolaganja finansijskim sredstvima i korišćenja imovine, u skladu sa zakonom). Iz ovog proizlazi da fakulteti (državni i privatni) nisu profitne organizacije osnovane radi sticanja dobiti, već neprofitne organizacije osnovane prevashodno radi zadovoljavanja potreba i interesa građana u obrazovanju. Zato i nisu privredna društva, već ustanove javnih službi.
Pošto, po članu 2. Zakona o javnim službama, sredstva ustanove mogu biti u svim oblicima svojine, fakulteti osnovani sredstvima u privatnoj svojini izloženi su ambiciji osnivača da upravljaju i raspolažu njihovim finansijskim i imovinskim resursima.
Toj ambiciji se duže vreme odupire i akreditovani Pravni fakultet Univerziteta Union, koji uživa ugled najboljeg privatnog pravnog fakulteta u zemlji. Osnivači sa većinskim udelom osnivačkog kapitala, uporno nastoje da finansijsku i upravljačku funkciju podrede svojim lukrativnim interesima. Nezadovoljni odlukom Saveta Fakulteta o visini pripadajućeg iznosa po osnovu dobiti za 2009. godinu, osnivači sa većinskim osnivačkim udelima podneli su 2010. godine tužbu Privrednom sudu u Beogradu, sa zahtevom da im se isplati višestruko veći iznos. Njihov zahtev je usvojen. Fakultet je podneo žalbu, koju je Privredni apelacioni sud odbio, iako su oba suda prekoračila granice svoje nadležnosti. Jer, prema članu 25. stav 1. Zakona o uređenju sudova, ovi sudovi rešavaju sporove privrednih subjekata u koje spadaju: privredna društva, preduzeća, zadruge, preduzetnici i njihove asocijacije. Kako fakultet, kao ustanova javne službe, nije privredni subjekt, za rešavanje ovog spora nadležan je osnovni sud, na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova. Tom sudu tužba nije podneta, a Privredni apelacioni sud nije učinio ono što je morao ─ da ukine prvostepenu odluku i predmet ustupi nadležnom osnovnom sudu. Time je odškrinuo vrata sumnji da ovo nije bila slučajna greška.
Tretirajući Fakultet kao privredni subjekt, i to u dve procesne instance, privredni sud je većinske osnivače ohrabrio da naprave drugi korak u svom lukrativnom naumu. Pokrenuli su postupak za njegovu likvidaciju, ali ne da bi odista prestao da postoji, nego da bi preuzeli poluge upravljanja i poslovođenja Fakultetom dok ga ne preobraze u privredno društvo. Privredni sud u Beogradu je njihov zahtev (prekoredno!) usvojio i doneo rešenje o upisu likvidacije u sudski registar. Dekan Fakulteta je razrešen dužnosti, dok je jedan od većinskih osnivača imenovan za likvidacionog upravnika da bi, odmah potom, za vršioca dužnosti dekana imenovao drugog većinskog osnivača.
Rešenje o likvidaciji i imenovanju likvidacionog upravnika objavljeno je 3. jula 2012. godine, a već 12. jula 2012. većinski osnivači su doneli odluku o obustavi likvidacije i odustajanju od namere da ga, izmenom Statuta, proglase privrednim društvom, koje bi se, pored visokog obrazovanja, bavilo i zamislite: pripremanjem i raznošenjem hrane; snimanjem muzike i muzičkih zapisa; ispitivanjem tržišta i istraživanjem javnog mnjenja!
Zbog ovakvog obrta može se reći da je postupak likvidacije vođen sa ciljem ovladavanja funkcijama i sredstvima Fakulteta, a ne radi njegovog gašenja. Tome u prilog ide i činjenica da osnivači nisu, u smislu člana 26. Zakona o javnim službama, doneli ni akt o ukidanju Fakulteta. To je i bio razlog da Privredni apelacioni sud, po žalbi rektora Univerziteta i manjinskog osnivača (kojima je prvostepeni sudija uskratio pravo da izvrše uvid u spise predmeta!), ukine prvostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno suđenje. Njegovim donošenjem prestale su sve pravne posledice upisa likvidacije u sudski registar: Fakultet više nije u stanju likvidacije; iz Registra je brisan likvidacioni upravnik; legalno izabrani dekan vraćen je na dužnost.
Kako akt o ukidanju Fakulteta nije donet i kako ne postoje uslovi iz člana 26. Zakona o javnim službama da bude donet naknadno, već je sada izvesno da od likvidacije Pravnog fakulteta Univerziteta Union, po profitnom modelu većinskih osnivača, neće biti ništa ni u ponovnom postupku pred privrednim sudom.
Na zadovoljstvo studenata i njihovih roditelja, kao i nastavnika i saradnika Fakulteta!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
