Monetarni kičeraj

Od trenutka kada je stvorena vladajuća većina narodnjačke orijentacije u Skupštini Srbije bilo je jasno da će ona učiniti sve da se dokopa direktne vlasti nad monetarnim i finansijskim sistemom u zemlji. Sve stranke i svi lideri koji su se okupili u „novoj-staroj vlasti“ tako i shvataju vlast na brdovitom Balkanu – samo kao „potpunu vlast“ u ime naroda, pa verovatno i ne znaju ništa o teoriji „neutralnog novca“, kako se naziva „pošten novac“, onaj koji se ne emituje radi političkih ciljeva, nego kao sredstvo plaćanja i mera vrednosti, u skladu sa novostvorenom vrednošću.

Zbog toga je „logično“ što je prvi zakon koji je stigao u Skupštinu iz Dačićevog kabineta bio Zakon o izmenama zakona o Narodnoj banci Srbije, i što je jedan od prvih kadrovskih predloga, koji je upućen iz Nikolićevog kabineta, bio da se po novom zakonu o NBS-u na mesto nove guvernerke izabere aktivistkinja Naprednjačke stranke Jorgovanka Tabaković. Što je i učinjeno (3. i 6. avgusta).

INSTRUMENTI EKONOMIJE DESTRUKCIJE: Zatečenog guvernera Dejana Šoškića nije mogla spasti visoka cena koju će građani Srbije platiti zbog ove antievropske likvidacije samostalnosti centralne banke i gaženja prethodnog zakona o NBS-u (od pre dve godine), koji je pokušao da tu nužnu nezavisnost monetarne vlasti u odnosu na izvršnu – koliko-toliko ojača i obezbedi. U Srbiji jednostavno nema „nezavisnih institucija“, jer njihovu nezavisnost uvek može da sruši neki novi zakon ili neki ustavni sud – pa šta košta nek košta. A nezavisnost centralne banke nisu izmislile Tadićeve demokrate ili neki domaći izdajnici i saradnici Vatikana, nego je to institucija savremene ekonomske civilizacije.

Diskusiju o zakonskom ukidanju nezavisnosti NBS-a u Skupštini Srbije obesmislila je ovde duboko ukorenjena „ketman praksa“, pa su predlagači zakona koji omogućava vladajućoj koaliciji da se igra vrednošću novca i sudbinom štednih uloga i depozita u poslovnim bankama govorili da ono što oni traže upravo doprinosi makroekonomskoj stabilnosti i bezbednosti novca, jer će narod preko posebnog organa skupštinskog nadzora paziti i na jedno i na drugo. Ti predlagači pokazali su, zapravo, da ne znaju staro pravilo da je novac suviše ozbiljna stvar da bi se o njemu odlučivalo demokratski.

Inače, glavni pravac kritika upućenih doskorašnjem guverneru Šoškiću, da je NBS omanuo u kontroli bankarskog poslovanja, to jest da je on pokrivao onu kontrolu koja je gledala kroz prste onim poslovnim bankama koje su upropašćivale svoj kreditni potencijal finansirajući politički određene zajmoprimce i finansirajući političku aktivnost ranije vladajućih stranaka – upućuje i na glavni cilj cele operacije za stavljanje pod političku kontrolu centralne banke države. Iz aviona se vidi da vladajuća koalicija hoće da preuzme kajase te kontrole, pa će, možda, glavni posao nove guvernerke biti da svakog dana određuje kojoj će banci, povodom kojeg kredita, biti razrezana ova ili ona „rezervacija“ kapitala (u slučaju da se kredit pokaže promašenim), a kojim kreditima ona neće biti potrebna, jer su zajmotražioci „u funkciji razvoja“ Srbije. Taj sistem „ucene“ banaka isprobale su sve vlasti u Srbiji, na štetu svih poreskih obveznika, pa nikom ništa, osim što je država propala zajedno sa građanstvom.

Odlazećem guverneru Šoškiću nije mogla pomoći ni javna intervencija protiv izmena zakona o NBS-u visokih predstavnika MMF-a, Svetske banke, Evropske komisije i SAD, jer je cilj vladajuće koalicije bio značajniji i unosniji od njihovog tobožnjeg izjašnjavanja za ulazak u Evropsku uniju i najavljivanja novog aranžmana sa MMF-om. Jedino od čega se nominalno odustalo (na zanimljiv način) jeste unošenje nove odredbe u Zakon – da centralna banka može kupovati hartije od vrednosti koje izdaju država i druga javna tela, to jest da čak može kupovati i trezorske zapise Ministarstva finansija i privrede, kada ovom nedostaju pare za budžetske troškove. Ovde je perverzno to da je upravo stranka ministra finansija Mlađana Dinkić podnela amandman na „poslanički projekat zakona“, amandman s kojim se odustalo od ovog ovlašćenja za „štampanje novca“ u Vladi, a ne u Zavodu za novčanice.

Neki povodom ovog amandmana misle da ministar Dinkić, možda, i nije znao kakva je transparentna glupost u Predlog zakona zapisana. Drugi, opet, smatraju da je ovom kvakom (bio je to član 18. predloženog zakona) pokušao da dobije faktičku „blanko garanciju“ za komunalne obveznice, što bi bilo u skladu sa programom njegovog URS-a. Treći misle da i ovaj detalj govori da ministar Dinkić zapravo i nema nikakav plan za stabilizaciju državnih finansija, pa bi mu odgovaralo da, za svaki slučaj, dobije i ovaj instrument „ekonomije destrukcije“, koji je on sam dobro proučio još kada je s indignacijom o njemu pisao u Miloševićevo vreme. Ko zna koliko će još žaba morati da proguta Mlađan Dinkić, prevelikog tereta se prihvatio?

ZAJEDNIČKI STRAH: Posebna priča je izbor nove guvernerke dr Jorgovanke Tabaković, koja je i ranije, a naročito u prvom televizijskom intervjuu, pokazala da i najsmernije provincijske učiteljice, kada ih uhvati visoka politika, ne prezaju od „moralističkog kičeraja“, kako bi se moglo nazvati njeno samohvalisanje da, osim što je ekonomista u politici, dobro poznaje i „život“, to jest banke, privredu i narodne muke (ako njenu izjavu korektno parafraziramo po sećanju). U stvari, ona već duže vreme u javnim nastupima potvrđuje tužnu okolnost da se u školama u kojima je ona bila najbolji đak nije učilo pravilo da pristojan čovek ne govori o svojim vrlinama, ma kako zapanjujuće bile.

No, ni to nije glavni problem sa novom guvernerkom, kao „stubom SNS-a“, kako se o njoj neko izrazio, u hroničnoj razmeni komplimenata koja najviše krasi tu stranku. Glavni problem je to što se iz njenih ranijih istupa, bez obzira na to što u prvim izjavama posle izbora za guvernerku ne najavljuje bitne promene kreditno monetarne politike, može izvesti zaključak da su njeni pogledi na kreditno monetarnu sferu, spoljnotrgovinski režim i režim deviznog kursa, prilično anahroni i protivni Sporazumu o pridruživanju Srbije EU, to jest oni su izvorno „beloruski“ kada je u pitanju liberalizacija tržišta i deviznog prometa. Ona, pritom, kaže da se u vođenju kreditno-monetarne politike „ne mogu zamenjivati metod i ciljevi“, a to bi se moglo razumeti i kao podrška Dačićevim stavovima da se i proinflatornim merama može voditi antiinflaciona politika, da se fiksiranjem deviznog kursa, po cenu deviznih rezervi, može jačati sigurnost štednje i uvoza, da se samo pojačanom kontrolom banaka mogu povećati i pojeftiniti njihovi razvojni krediti domicilnoj privredi, itd.

Ipak, pravu priliku da procenimo monetarne stavove guvernerke Tabaković dobićemo tek kada i ako dođe do pregovora sa MMF-om o novom aranžmanu sa Srbijom, za koji se ona već javno izjasnila. Ukoliko do tih pregovora ne dođe, a na to se izgleda svesno ili podsvesno ide u vrhu vladajuće koalicije, onda će se pučina za njen kreativan rad potpuno otvoriti. Toga se zajedno plašimo, i mi, a izgleda i ona.

…i D. Šoškić fotografije: tanjug