Kompanija Roche je jedna od retkih koja se može pohvaliti 116 godina dugom porodičnom tradicijom koja je rezultirala globalnim liderstvom u brizi o zdravlju. Prošle godine kompanija je obeležila 20 godina kontinuiranog prisustva u Srbiji
„Napredak u medicini je moguć samo uz inovacije zbog čega je Roche više od jednog veka posvećen istraživanjima. Kako biotehnologija igra ključnu ulogu u medicini i farmaciji, molekularno rasvetljavanje uzroka bolesti, razvoj novih dijagnostičkih metoda i razvoj ciljane terapije jeste put kojim idemo sa ciljem postizanja preciznijeg, bezbednijeg i uspešnijeg lečenja“, kaže Dragana Nikolić, menadžer korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Roche u Srbiji.
foto: sale letićDragana Nikolić, Roche Srbija
„Proučavanjem molekularnih uzroka bolesti dolazi se do saznanja šta je ‘meta’ za lečenje i na koji način i kojim lekovima se može suzbiti bolest. Zato su dijagnostika i lečenje isprepletani. To je ujedno od velikog značaja za bolesti koje nemaju jasne kliničke znake i simptome, ali kod kojih je precizna dijagnostika moguća na osnovu molekularnih informacija. Polazeći od saznanja da uspešnost lečenja u velikoj meri zavisi od mogućnosti precizne dijagnoze, u kompaniji Roche se ‘pod istim krovom’ nalaze dve divizije – lekovi i dijagnostika, što nas čini bližim dobrim ishodima u lečenju“, objašnjava Dragana Nikolić.
„Važnije je znati kakav je čovek koji je oboleo nego kakva je bolest od koje je oboleo“, rekao je još Hipokrat. Vodeća strategija kompanije Roche je zasnovana na razvoju personalizovane medicine, odnosno na prilagođavanju lečenja različitim grupama pacijenata. Pojedinci su različiti, pa je cilj personalizovanog pristupa obezbeđivanje ciljane terapije razvijene prema nasleđenim ili stečenim faktorima. Osnove za ovaj novi, veoma osetljiv pristup su rezultati savremenih istraživanja na molekularnom nivou.
Istraživanje i razvoj
Da bi se lek primenio u terapijske svrhe, procenjena potrebna ulaganja iznose oko 1,5 milijardi dolara. U stvaranju jednog novog leka za koji se kandiduje oko 10.000 različitih molekula učestvuju timovi od preko 400 naučnika koji u proseku urade više od 6500 eksperimenata i utroše preko sedam miliona sati rada, stvarajući novi terapijski pristup. Kao lider u oblasti inovativne terapije, švajcarska kompanija Roche u ovakva istraživanja i razvoj godišnje uloži oko 8 milijardi švajcarskih franaka.
„Možda u budućnosti lekari neće više govoriti o karcinomu kože ili pluća. Umesto toga, fokus će biti na odgovarajućim molekularnim putevima i tumorima sa specifičnim mutacijama, bez obzira na deo organizma koji je zahvaćen bolešću. To je razlog što danas rak dojke lečimo različitim lekovima u zavisnosti od receptora koji se nalaze na tumoru ili što isti lek pomaže i u lečenju limfoma i u terapiji reumatoidnog artritisa“, objašnjava Nikolićeva i dodaje da se Roche oslanja na znanje koje pruža molekularna biologija. „Zato smo danas u mogućnosti da identifikujemo podgrupu pacijenata za koje se tradicionalno smatra da svi imaju istu bolest jer imaju slične simptome, ali zbog različitog genetskog profila bolesti potrebni su im različiti lekovi. Takođe, molekularna saznanja nam pomažu u praćenju uspeha terapije (na primer, kod lečenja hepatitisa ili osteoporoze), potrebne dužine trajanja lečenja, pa čak i davanja leka u tačno određeno vreme. Personalizovani pristup lečenju svakako nije jednostavan, ali je dragocen za samog pacijenta i veoma važan za lekare i donosioce odluka, jer se optimizuje odnos rizik–korist, kao i trošak–korist lečenja“, ističe Nikolićeva.
Poslednjih 50 godina su bile naročito bitne za borbu protiv malignih bolesti. Nauka i istraživanje doprineli su razvoju lekova koji su znatno uticali na ishod lečenja malignih bolesti. Prvi lek koji je izašao iz Roche laboratorije je i danas, nakon 50 godina, sastavni deo mnogih terapijskih protokola, kaže Nikolićeva. Ona objašnjava da su se u međuvremenu pojavili i mnogi drugi lekovi, a da je najveći doprinos lečenju pružila biološka terapija. Prvo monoklonsko antitelo koje je primenjeno u terapijske svrhe takođe je plod Roche grupacije. Ishodi lečenja obolelih od karcinoma su znatno unapređeni i po efikasnosti i po kvalitetu života.
„Nažalost, još uvek ima i mnogo indikacija za koje savremena farmacija i medicina nemaju rešenje, ali je ogroman napredak nesporan. Postoje oblasti kod kojih postoji velika potreba za novim lekovima, ali put do novih revolucionarnih lekova nije nimalo jednostavan, neophodni su znanje, vreme i sredstva. U međuvremenu, cilj nam je da učinimo svima dostupnim već postojeća terapijska rešenja, da ‘kupimo vreme’ do novih lekova, do nekog novog mehanizma dejstva“, pojašnjava Dragana Nikolić.
Dvadeset godina u Srbiji
Kompanija Roche je prošle godine obeležila 20 godina kontinuiranog prisustva u Srbiji. Dragana Nikolić kaže da tim kompanije sve to vreme nastoji da pomognu edukaciji ne samo zdravstvenih radnika, već i opšte populacije. Polazeći od stava da prevencija treba da bude prioritet, Roche godinama unazad podržava kampanje širenja svesti o pojedinim bolestima, o značaju ranog otkrivanja i adekvatnog lečenja.
Kreativnost i inovacije
Zaposleni u kompaniji Roche u Srbiji posebno su impresionirani inovativnošću studenata grafičkog dizajna Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Deo rešenja koja su ovi studenti ponudili na konkursu koji je kompanija Roche prošle godine raspisala za njih, upotrebljen je za korporativnu oglasnu kampanju, a odabrani radovi se mogu pogledati na sajtu kompanije www.rochesrbija.rs. Osim toga, svi radovi budućih srpskih dizajnera premijerno su prikazani na izložbi koju je kompanija upriličila u popularnoj gradskoj galeriji Ozon, a odmah potom i na Beogradskoj nedelji dizajna, manifestaciji koju ova kompanija takođe podržava.
„Mnoge internacionalne Roche projekte koji se bave prevencijom i značajem ranog otkrivanja sproveli smo i u Srbiji: ‘Njen prijatelj’ (rak dojke), ‘Oživi život’ (limfom), ‘Budi svoj’ (reumatoidni artritis), a neke smo lokalno podržali: ‘Srbija protiv raka’, ‘Tvoja pluća tvoja odluka’ (rak pluća), ‘Čvrsto sam rešila’ (osteoporoza) i brojne druge. Pored toga, veoma smo ponosni što redovno podržavamo rad centra za palijativno zbrinjavanje i palijativnu medicinu Belhospice i što smo podržali Trku zadovoljstva Beogradskog maratona i doprineli njenom humanitarnom karakteru kroz pružanje podrške NURDOR-u i Klinici za plućne bolesti KCS“, kaže Nikolićeva.
Globalno i lokalno
Ovog meseca Roche je dobio četvrti put zaredom značajno priznanje Indeksa održivosti (Dow Jones Sustainability Index – DJSI) koji procenjuje kompanijske performanse u odnosu na životnu sredinu, društvenu i ekonomsku odgovornost. Dragana Nikolić to komentariše na sledeći način:
„Zaista nam je stalo do zajednice u kojoj radimo, do pacijenata i vodimo brigu o javnom zdravlju. Doživljavamo sebe kao važnu kariku zdravstvenog sistema, jer iskreno verujemo da mnogo možemo da pomognemo. Pokrenuli smo inicijativu za povećanje dostupnosti inovativnih lekova na tržištima u razvoju kako bi što više bolesnih imalo koristi od naših lekova.“
O poslovanju kompanije u Srbiji, Nikolićeva kaže: „U potpunosti shvatamo težinu situacije u kojoj se trenutno nalazi zdravstveni sistem Srbije. U želji da zajedno prevaziđemo finansijske i probleme likvidnosti, sa lokalnim partnerima smo započeli strateške projekte kako bismo na što konkretniji način omogućili što bolje lečenje onima kojima je to potrebno. Kada imate ozbiljne namere, a mi ih imamo i višedecenijskim prisustvom smo to i dokazali, onda je partnerski odnos sa svim institucijama zdravstvenog sistema od ključnog značaja za unapređenje zdravlja.“
Dragana Nikolić objašnjava da je očigledno da se zdravstveni sistem mora menjati, da mora postati otvoreniji i pratiti promene u društvu. „Promene nikada ne idu glatko, uvek postoji otpor, ali važan je krajnji cilj. Kada je zdravlje u pitanju, ne smemo gubiti korak s vremenom, jer ponekad za bolesne to znači život. Napredak je moguć u mnogim segmentima, od registracije, preko dostupnosti lekova, integracije državnog i privatnog. Neophodno je direktnije uključivanje i konsultovanje pacijenata i udruženja pacijenata kada se donose sistemske odluke, jer u krajnjem slučaju zdravstveni sistem postoji zbog njih“, zaključuje Dragana Nikolić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
