Činilo se da izbori održani u nedelju 11. novembra prosto ne mogu da budu dosadniji. Formalno nestranački, a levo orijentisani predsednik Danilo Tirk, prema svim istraživanjima javnog mnjenja, vodio je protiv socijaldemokratskog izazivača Boruta Pahora. Vladalo je opšte mišljenje da je Pahorovo vreme prošlo. Kao premijer je prošle godine doživeo debakl: njegov reformski program koji je striktnom štednjom trebalo da se izbori sa budžetskim deficitom je propao, parlament mu je izglasao nepoverenje, na izborima koji su usledili njegove socijaldemokrate izgubile su dve trećine poslaničkih mandata, u kampanji mu partija i nije baš pomagala.
Ali su istraživači javnog mnjenja opet pogrešili. Pahor u drugi krug predsedničkih izbora, koji će biti održan 2. decembra, ulazi sa 40 odsto osvojenih glasova, dok je favorizovani Tirk dobio 36 odsto. Kandidat vladajućih konzervativaca Martin Zver morao je da se zadovolji sa samo 24 procenata osvojenih glasova. Slovenci su odlučili da im pored desne vlade nije potreban i desni predsednik.
Tirk je bio „pomalo razočaran“. Njegov izborni štab razlog što su izbori najednom postali neizvesni vidi u ekstremno niskoj izlaznosti od 47,7 odsto. Dok jedni misle da će u „finalu“ Tirkove pristalice u većem broju izaći na birališta i da je slab „prolazni rezultat“ posledica toga što se smatralo da je stvar zapravo završena i pre nego što je počela, drugi smatraju da su dublji uzroci za Pahorovo „političko vaskrsenje“.
Pokazalo se da „državničko držanje“ nije dovoljno da bi se pridobilo poverenje Slovenaca u jeku najveće privredne krize od osamostaljenja. Posrnulom, nekada „najboljem đaku“ Evropske unije preti budžetski protektorat omrznute Trojke – Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
U takvoj situaciji, piše bečki „Standard“, Slovenci očigledno hoće predsednika koji bi mogao da prevaziđe jaz nastao između levice i desnice, a koji simbolizuju predstavnik „stare levice“ Tirk i njegov konzervativni protivnik Janez Janša. Oni predstavljaju „staru“ Sloveniju, piše „Standard“, a ugledni stručnjak za međunarodno pravo Tirk nije uspeo da uspostavi atmosferu sporazumevanja i pomirenja, što, doduše, sa nekim (Janšom) ko „instrumentalizuje istoriju“ da bi skrenuo pažnju sa krize, nije lako.
Tek, ako je suditi po prvom krugu predsedničkih izbora, Slovencima je dosta toga. Pahor se u izbornoj kampanji predstavio kao dinamičan čovek, spreman na dela, išao je, na primer, da žanje sa seljacima, a njegov slogan „Samo zajedno možemo da uspemo“ zvučao je verodostojno pomirljivo. Tirk, sa druge strane, beskompromisno kritikuje vladu Janeza Janše. Analitičari smatraju da bi zbog toga birači Martina Zvera mogli da budu skloniji predstavniku „nove levice“ Pahoru, ako uopšte u drugom krugu izađu na birališta.
Unapred otpisani Pahor nije mogao da prikrije zadovoljstvo. Već samim tim što su posle njegovog prošlogodišnjeg poraza ovi izbori postali neizvesni, on se vratio na političku scenu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
