„U većem delu grada je mirno, pa i ovde gde ja živim. Kairo je kao država, ima bar 20 miliona ljudi, a demonstracije su u centru, na Tahriru, pa ih većina i ne primećuje“, kaže u telefonskom razgovoru za „Vreme“ Abas Mohamadi, privatni preduzetnik. „Biznis za sada ide normalno, ali je atmosfera nekako loša, čini mi se da se ovo nikada neće završiti.“
„Ovo“ koje pominje Mohamadi odnosi se na nestabilnost koja vlada zemljom, pogoršanje javne bezbednosti i sukobe koji izbijaju po ulicama egipatskih gradova. U utorak uveče, kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu, na trgu Tahrir ponovo su demonstrirali protivnici predsednika Morsija. U delu grada poznatom kao Naser siti, na poziv islamističkih grupa, uključujući Muslimansko bratstvo i salafističku Partiju svetlosti, sledbenici predsednika okupili su se na demonstracijama podrške Morsiju pod sloganom „Da legitimitetu“.
U utorak ujutru devet osoba je ranjeno kada su maskirani napadači otvorili vatru iz oružja malog kalibra na kamp demonstranata koji su se okupljali na Tahriru. Napadači su bacili i Molotovljev koktel i izazvali manji požar. Snage bezbednosti su prvi put od kada su počeli najnoviji nemiri oklopnim vozilima napravile oko trga „sigurnosni prsten“.
DEMONSTRACIJE BEZ KRAJA: Nemiri su izbili kao reakcija na dekret koji je 22. novembra izdao Mohamed Morsi, izabran u junu ove godine za predsednika na prvim slobodnim izborima. Opozicija je reagovala tvrdeći da Morsi, baš kao i svojevremeno Hosni Mubarak, tim dekretom dodeljuje sebi „faraonska“ ovlašćenja i stavlja sebe iznad zakona, što će ozvaničiti novi ustav države. Nacrt novog ustava uradila je Ustavotvorna skupština, ali kada je Nacrt izglasan u njoj su sedeli samo predstavnici islamista, Muslimanskog bratstva i Partije svetlosti. Liberali i Kopti su iz protesta napustili skupštinu tvrdeći da novi ustav ostavlja široke mogućnosti za zloupotrebu verskih sloboda, javnog izražavanja, prava žena. Morsi je za subotu, 15. decembar, zakazao referendum o novom ustavu.
Usledili su žestoki protesti opozicije koja je tražila da se povuče sporni dekret i odloži referendum. U demonstracijama koje su prošle srede prerasle u sukobe pristalica i protivnika Morsija, u Kairu je poginulo sedam ljudi, a više od 600 je povređeno. Sutradan je veliki broj vojnika i tenkova postavljen oko predsedničke palate u Kairu, ali su demonstranti, koji se svakodnevno okupljaju ispred palate, probili barikadu od bodljikave žice, neki od njih su se popeli na tenkove i razvili zastave. Sve je mnoge podsećalo na ono što se prošle godine dešavalo pre nego što je sa vlasti svrgnut Mubarak.
Morsi je 9. decembra ukinuo sporni dekret o svojim ovlašćenjima, mada je tvrdio da dekret ima za cilj da očuva revoluciju i da je privremenog karaktera pošto će važiti samo dok se ne usvoji novi ustav. Međutim, potvrdio je da će se referendum o Predlogu ustava održati 15. decembra. Pozvao je takođe na dijalog opoziciju okupljenu u Nacionalni front spasa, čiji su najistaknutiji predstavnici Mohamed el Baradej, bivši šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), i bivši predsednik Arapske lige Amr Musa. Predstavnici opozicije su poziv odbili najavljujući neprekidne demonstracije do ispunjenja svojih zahteva, odlaganja referenduma i povlačenja Predloga ustava.
RAZLOZI I POVODI: Mada su ustav, demokratija, sloboda, legitimitet u prvom planu kao povodi nemira koji ponovo potresaju Egipat, iza svega leže i dublji povodi, baš kao iza revolucije koja je sa vlasti odnela Mubaraka. U toj revoluciji su protiv predsednika bili i predstavnici „fejsbuk generacije“ željni zapadne demokratije, ali i armija ogorčenih kojima je fejsbuk nepoznata reč, ali im je Mubarakova vladavina bila simbol korupcije i besramnog bogaćenja vlasti, zbog koje su oni siromašni. U mnogim gradovima, poput Port Saida, tadašnja pobuna krenula je iz siromašnih industrijskih predgrađa, a jedan od prvih zahteva su bile veće plate.
Većina je poverovala da revolucija i rušenje Mubaraka donosi bolji i bogatiji život preko noći, ali ogromni socijalni i ekonomski problemi nisu ni počeli da se rešavaju, naprotiv. Jedan od razloga je i to što nema ni približnog dogovora kojim putem krenuti dalje među brojnim akterima koji su preplavili egipatsku političku scenu posle odlaska Mubaraka. Jedino je sigurno da su pogledi na budućnost Egipta potpuno različiti kod, na primer, onoga što se naziva liberalni deo opozicije i Muslimanskog bratstva, da salafiste ne pominjemo. Zemlja je u „političkoj tranziciji“ čiji se kraj ne nazire, a rezultat je nestabilnost koja uvek dovodi do posrtanja ekonomije. Egipat je zatražio 4,8 milijardi dolara od Međunarodnog monetarnog fonda, što je najveća pozajmica u istoriji zemlje. Taj novac mu je neophodan u ovom trenutku za normalno funkcionisanje države, ali odluka o dodeli kredita odložena je za sledeći mesec zbog političke krize koja potresa zemlju.
Čak i da dođe do političkog dogovora, put do promena je dug i mukotrpan, a rezultati tih promena neće biti brzo vidljivi. Armija nezadovoljnih je često boravila na ulicama egipatskih gradova u prethodnih godinu dana, različitim povodima. To je sigurno posledica manjeg straha od policije i vojske, što je jedna od tekovina prošlogodišnje revolucije izvedene na ulicama uprkos represiji. Međutim, jedna od posledica manjka tog straha je i drastičan porast kriminala. Poznanik koji se sa porodicom posle pet godina provedenih u Kairu odselio u Evropu kaže da to nije učinio zbog posla, već zato što je osećao da se „atmosfera menja nagore“, misleći pritom na osećaj bezbednosti.
VOJNI FAKTOR: U takvim okolnostima lako se ponovo rađa želja za čvrstom rukom koja zavodi red i na ulicama i u državi, a u Egiptu se podrazumeva da je ta sila vojska. Armija već decenijama u Egiptu vodi glavnu reč, u „tranzicionom periodu ka demokratiji“ od svrgavanja Hosnija Mubaraka u februaru 2011. godine do izbora Morsija u junu ove godine, i zvanično je držala vlast u rukama. Posle predsedničkih izbora povukla se, bar deklarativno, sa prve linije vlasti, no mnogi veruju da je realna moć i dalje u njenim rukama. Jedna od zamerki opozicije na Nacrt novog ustava bila je i ta što taj ustav, poput prethodnog, vojsku praktično ostavlja van bilo kakve civilne kontrole.
Vojska je za sada ostala neutralna u najnovijim političkim razmiricama, poručuje da se politička kriza mora rešiti dijalogom ili će uslediti „katastrofalne posledice“, ali je takođe upozorila da „neće dozvoliti pogoršanje situacije“, kao i da će biti primorana da interveniše da bi sprečila da „zemlja sklizne u mračni tunel“. Morsi je 10. decembra dao vojsci ovlašćenja koja ima i policija, da može da hapsi i privodi, „privremeno, do objavljivanja rezultata referenduma o ustavu“. On je naredio armiji da „sarađuje s policijom u cilju održavanja bezbednosti i zaštite vitalnih državnih institucija“.
U ovom trenutku deluje kao da su opozicija i Morsi čvrsto ukopani na nepomirljivim pozicijama, što nagoveštava dalje sukobe. Ulog je veliki, ukoliko Morsi i Bratstvo odlože referendum, pokazaće slabost koja bi mogla da ih košta vlasti na koju su čekali decenijama. Ako referendum bude održan i ustav protiv koga se buni na njemu bude potvrđen, opozicija će biti u nezavidnoj situaciji gubitnika na duži rok, a parlamentarni izbori slede dva meseca posle referenduma. Eskalacija nemira bi verovatno dovela do intervencije vojske, koja jedva čeka priliku da bude nesporni faktor koji o svemu odlučuje.
Malo je, međutim, verovatno da će ijedno rešenje sadašnje krize smanjiti broj nezadovoljnih u Egiptu. Čini se da većina Egipćana, svako iz svojih razloga, misli da revolucija u ovoj zemlji nije završena, ali ni sami ne znaju kakav bi taj kraj trebalo da bude. Izbori i ustav sami po sebi ništa ne znače bez suštinskih promena, a takvih promena u prethodnih godinu dana u ovoj zemlji očigledno nije bilo dovoljno.
