Međunarodni odnosi
Merkel: Sa Trampom nema ćaskanja – ili ti ili on
Neviđeni izazov za sve je sprega Donalda Trampa i najkrupnijeg kapitala, kaže bivša nemačka kancelarka Angela Merkel za Špigel
Parlamentarni izbori održani u nedelju neće ništa promeniti: sukob između predsednika države Trajana Baseskua i dosadašnjeg premijera Viktora Ponte i dalje će da paralizuje zemlju koja grca u socijalnoj bedi i korupciji
Ko iz Brisela baci pogled na Rumuniju, presedne mu svaka pomisao na proširenje Evropske unije. Ovako su proteklih godina govorili mnogi evropski činovnici, a po svoj prilici neće se ništa promeniti ni nakon u nedelju održanih parlamentarnih izbora. Prema očekivanjima sa oko 59 odsto osvojenih glasova glatko je pobedila Socijalno-liberalna unija (USL) dosadašnjeg premijera Viktora Ponte. Opoziciona desno-liberalna Alijansa za pravednu Rumuniju (ARD), bliska predsedniku države Trajanu Basesku, dobacila je do 17 odsto, a nova desno-populistička Narodna partija Dan Diakonesku (PP-DD) kontroverznog televizijskog magnata Dana Diakoneskua, osvojila je 14 odsto glasova. Sličan odnos snaga je i u senatu, gornjem domu parlamenta.
Posle „spektakularno prljave“ kampanje, zapadni mediji ne očekuju da će u Rumuniji posle parlamentarnih izbora u dogledno vreme išta suštinski da se promeni: nastaviće se žestok sukob između Ponte i Baseskua koji je tokom 2012. godine paralisao Rumuniju; zemlja koja je od 2004. godine članica NATO-a, a od 2007. članica EU, ostaće najsiromašnija članica Unije sa prosečnim ličnim dohotkom od oko 350 evra, urušenim zdravstvenim sistemom i sveprisutnom korupcijom; infrastruktura je veoma loša; srednja klasa gotovo i da ne postoji; trećina Rumuna živi ispod ili na granici siromaštva; zemlja „intelektualno krvari“, jer se visokoobrazovani ljudi iseljavaju zbog nedostatka ikakve perspektive; rumunskom politikom dominiraju populizam i demagogija; zbog opšteg osećanja institucionalne nesigurnosti i socijalne bede jača desno-populistička, antievropska opcija…
Bilans petogodišnjeg članstva u EU ocenjuje se kao katastrofalan. Rumunija u tom periodu nije uspela da povuče ni 10 odsto od 20 milijardi evra iz razvojnih fondova EU. Zbog isuviše glomazne birokratije i mnogobrojnih prevara sa evropskim parama EU je Rumuniji čak blokirala isplate iz strukturnih fondova.
PRLJAVI RAT: Na vrhu države besni pravi politički rat. Uprkos oštrim upozorenjima Brisela, premijer Ponta je na svaki mogući način pokušavao da smeni predsednika države Baseskua, pribegavajući različitim prinudnim uredbama, „javno kršeći zakon“ i „izigravajući demokratska pravila igre“. Natezanje je trajalo tri meseca. Na kraju mu to nije pošlo za rukom, jer na referendum koji je raspisan da bi se smenio Basesku nije izašlo dovoljno ljudi. Ponta vlada od početka maja, pošto je prethodnoj građanskoj vladi parlament izglasao nepoverenje. Prethodili su delom nasilni masovni protesti protiv vlade premijera Emila Boka i predsednika Baseskua.
Posle svega neizvesno je kako će Basesku da prihvati ubedljivu pobedu Ponteovog USL-a. Prema rumunskom ustavu, šef države ima izričito pravo da predlaže mandatara za sastav vlade. Ako parlament, međutim, odbije dva predsednikova kandidata, raspušta se parlament i raspisuju se vanredni izbori. Malo je, međutim, verovatno da iko osim Pontea može da računa na većinsku podršku parlamenta. A njega je predsednik države, koji je za vreme izborne kampanje trebalo da ostane politički neutralan, nazvao „bolesnim lažljivcem“. Na pitanje da li će Ponteu posle pobede USL-a morati da poveri mandat za sastavljanje vlade, Basesku je odgovorio: „U politici morate ponekad da progutate žabu, ali ne morate da se pomirite sa svinjama.“ Pitanje je da li će sada da proguta Pontea.
Po izboru takvog u politici nekonvencionalnog rečnika predsednik države nije bio usamljen. Rumunski mediji analizirali su rečnik kandidata za parlament, koji su često koristili izraze „glupak“, „senilan“, „kriminalan“, „baraba“, „razbojnik“, „zločinac“…
LJUBIČASTI REVOLUCIONAR: Najbizarnija pojava na proteklim izborima ipak je četrdesetpetogodišnji Dan Dikonesku sa svojom Narodnom partijom, koji se predstavlja kao „spasilac“ Rumunije. Šef treće po snazi političke partije, kojoj je dao svoje ime, na izborne skupove vozio se u belom „rols-rojsu“. Kampanju je pre svega vodio na svojoj tabloidnoj TV-stanici, gde ima sopstveni šou. Komentatori ga posprdno upoređuju sa Silviom Berluskonijem. Nosi ljubičaste kravate, jer veruje u „pozitivnu energetsku snagu“ lila boje.
Diakonesku obećava da će svaki punoletni Rumun koji osnuje firmu dobiti od države 20.000 evra na poklon, svaki seljak besplatan traktor i mnogobrojna druga dobročinstva. Obećava i brze vozove, ali sve to, naravno, kada se sprovede „ljubičasta revolucija“, posle koje će rumunskoj političkoj eliti, koja narodu „sisa krv“, suditi narodni sudovi. Zapadne novine pišu da se Diakonesku obraća gubitnicima tranzicije, protivnicima EU i naslednicima marginalizovanim desno-radikalnim „veliko-Rumunima“-
U izjavama za zapadne medije pojedini rumunski politolozi kažu da se politička borba pretvorila u „borbu za moć interesnih klanova“, čiji je jedini cilj da „pljačkaju državne resurse“: ko dođe na vlast može potom svojoj klijenteli do mile volje da deli društveni novac i javne funkcije, da im daje javne poslove. Nezavisna posmatračka organizacija Koalicija za čistu Rumuniju uzela je pod lupu 600 od 2500 kandidata za državni parlament, pre svega one sa izglednim šansama da dobiju poslanički mandat. Rezultat je bio da su mnogi kandidati vlasnici firmi koje profitiraju od poslova sa državom. Tu se kaže da lokalne gazde sa svojim klanovima kontrolišu čitave regije i dominiraju politikom preko neformalnih kanala.
Poznati politolog Alina Mongiu-Pipidi kaže: „Da je Unija zaista razumela situaciju u Rumuniji, nikada ne bismo postali članica EU.“ Možemo samo da se nadamo da briselske ćate ne razumeju baš najbolje ni situaciju u Srbiji.
Neviđeni izazov za sve je sprega Donalda Trampa i najkrupnijeg kapitala, kaže bivša nemačka kancelarka Angela Merkel za Špigel
U subotu uveče u zgradi u Kninu eksplodirala je ručna bomba M-75. Jedna osoba je poginula, a četiri su ranjene
Erdogan podržava odluku Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Benjamina Netanjahua, Žozep Borelj takođe, dok Viktor Orban zove u goste izraelskog premijera i garantuje mu bezbednost
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve